Vens kritikovao Trampovu politiku: Rat u Iranu glavni razlog poraza republikanaca

Američki potpredsednik Džej Di Vens ocenio je da je rat u Iranu glavni razlog teškog poraza republikanaca na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da su mnogi birači koji su podržali američkog predsednika Donalda Trampa i njega na izborima 2024. godine ove godine glasali za demokrate.

„Pravi razlog našeg poraza očigledan je gotovo svima. Izgubili smo zbog rata. Sam predsednik je to rekao sinoć“, napisao je Vens na društvenoj mreži X, ocenjujući da svaka ozbiljna rasprava o budućnosti Republikanske stranke mora da počne od analize posledica rata, prenosi Si-En-En.

On je istakao da problem nije bio samo u izlaznosti, već i u tome što su mnogi birači koji su 2024. podržali republikanski predsednički dvojac na ovogodišnjim međuizborima glasali za demokrate.

Kao dodatne razloge nezadovoljstva naveo je rast troškova života i odnose SAD sa Izraelom.

Vens je predložio četiri koraka za povratak tih birača: okončanje rata u Iranu, usredsređivanje na inflaciju i troškove života, povratak politici „Amerika na prvom mestu“ i promenu odnosa Vašingtona prema Izraelu.

Potpredsednik SAD kritikovao je i ekonomsku poruku republikanaca tokom kampanje, ocenjujući da nije bila dovoljno jasna. Priznao je da je očekivao nepovoljan izborni rezultat, ali da su ga razmere poraza iznenadile.

Njegove izjave tumače se i kao pokušaj pridobijanja izolacionističkog krila pokreta MAGA, čije su pristalice podržale Trampa zbog obećanja da SAD neće ulaziti u nove ratove u inostranstvu.

Vens još nije odlučio da li će se kandidovati na predsedničkim izborima 2028. godine, ali se smatra jednim od mogućih republikanskih kandidata, navodi Si-En-En.

Analitičari ukazuju da bi povezanost sa nepopularnim ratom mogla da predstavlja problem za sve potencijalne republikanske predsedničke kandidate 2028. godine, uključujući Vensa i državnog sekretara Marka Rubija.

Tramp je, takođe, priznao da je rat u Iranu delimično uticao na izborne rezultate, ali je nastavio da brani vojnu operaciju, ističući da su birači razumeli njen značaj.

Na međuizborima su demokrate ostvarile značajne uspehe i preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa, dok je predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson saopštio da neće da se kandiduje za mesto republikanskog lidera u tom domu u narednom sazivu.

Demokrate su na međuizborima za američki Kongres osvojile većinu u oba doma – 229 mesta u Predstavničkom domu, gde je republikancima pripalo 163, dok su u Senatu dobile 54 mesta, naspram 43 za republikance, pokazuju objavljene projekcije izbornih rezultata.

Kada je reč o izboru guvernera saveznih američkih država, demokratski kandidati pobedili su u 26 država, a republikanci u 20.

Demokrate su osvojile četiri guvernerska mesta više na međuizborima, a republikanci četiri manje.