Bajšanski: Želimo da deci Gračanica i Brezovica budu bliske kao Tara i Kopaonik

Šest hrabrih mama, šestoro dece i mnogo straha. Tako je pre osam godina izgledao prvi odlazak osnovaca iz Novog Sada u Štrpce. Danas se na put kreće sa dva autobusa, a porodice koje su se tada upoznale međusobno se posećuju na slavama, rođendanima i krštenjima, rekao je u podkastu KOntekst predsednik Udruženja građana Novi Sad Goran Bajšanski.

Prošlo je skoro tri decenije otkako je neka osnovna ili srednja škola iz Srbije organizovano bila na ekskurziji na Kosovu. Ipak, veze između dece nisu prekinute. Zahvaljujući pojedincima i organizacijama, već više od decenije traju susreti osnovaca iz Novog Sada i srpskih enklava.

„Sve je počelo pre 12 godina, kada se javila ideja da deca iz enklava ne dolaze u Novi Sad kao turisti, već da ih povežemo sa porodicama njihovih vršnjaka. Dakle, da sedam dana žive kod dece iz Novog Sada, kao kod svoje kuće. Danas to možda deluje jednostavno, ali pre 12 godina dovesti četrdeset petoro dece iz Štrpca u Novi Sad bio je veliki izazov“, kaže Bajšanski.

Kako objašnjava, tada nije bilo lako ni organizovati putovanje, ni pronaći škole i roditelje koji bi prihvatili da učestvuju u projektu.

„Prvo je trebalo ubediti škole i direktore, pa roditelje. Postojala je bojazan, nepoznanica, ljudi nisu znali kako će sve izgledati“, navodi on.

Od ideje do prvih domaćina

Prvo su saradnju prihvatile novosadske osnovne škole „Dušan Radović“ i „Žarko Zrenjanin“, a Bajšanski kaže da su roditelji vremenom počeli sve više da podržavaju ideju.

„Tražili smo od roditelja praktično samo prenoćište. Ceo program bio je u našoj organizaciji - od obilaska Novog Sada, Karlovaca i Fruške gore do kreativnih radionica. Najvažnije nam je bilo da deca budu zajedno 24 časa“, kaže gost KOnteksta.

Mnogi mališani prvi put su tada napustili svoje mesto i došli u veći grad.

„Većina njih se prvi put odvojila od roditelja, prvi put došla u Novi Sad, prvi put videla neke stvari koje su za drugu decu uobičajene. Nama je bilo važno da upravo ta deca dobiju priliku da naprave prvi korak“, objašnjava Bajšanski.

Dodaje da su zajednička iskustva vremenom stvarala najčvršće veze.

„Nije poenta bila da dođu, obiđu grad i vrate se kući. Poenta je bila da dete živi sa detetom, da zajedno ustaju, idu u školu, druže se, da upoznaju jedni druge. Tek kasnije, kada odrastu, shvate koliko je to bilo važno“, ističe Bajšanski.

Od šestoro dece do dva autobusa

Posle nekoliko godina tokom kojih su deca sa Kosova dolazila u Novi Sad, pojavila se ideja da se poseta uzvrati. Pre osam godina mala grupa roditelja i dece prvi put je krenula put Štrpca.

„Bilo je šest hrabrih mama i šestoro dece. Iskreno, postojala je velika neizvesnost. Nismo znali kako će sve izgledati, šta nas očekuje, kako će ljudi reagovati. Ali znali smo da radimo dobru stvar“, priseća se Bajšanski.

Kaže da je upravo ta poseta promenila način na koji mnogi učesnici danas gledaju na Kosovo.

„Mi svi putujemo po Evropi i svetu i sve nam deluje veliko i važno. A na Kosovu smo videli veličinu, ali ne u kiču, nego u ljubavi i empatiji. Gostoprimstvo naših ljudi dole je ogromno. Njima mnogo znači kada im neko dođe u kuću, sedne na kafu, ručak, kada vide da nisu zaboravljeni“, naveo je organizator putovanja.

Od tada do danas interesovanje je višestruko poraslo.

„Sada više nije pitanje da li idemo, nego da li putujemo velikim ili malim autobusom. To nas raduje, jer znači da su ljudi prevazišli strah i da žele ponovo da vide prijatelje koje su tamo upoznali“, kaže Bajšanski.

Goraždevac očima deteta

Posebno emotivna bila je, kaže, nedavna poseta Goraždevcu i Velikoj Hoči, mestima u kojima mnogi učesnici nikada ranije nisu bili.

„U Goraždevcu su nam rekli da deca sa roditeljima iz centralne Srbije organizovano nisu dolazila još od devedesetih godina. Dolazile su organizacije i turisti, ali ne porodice sa decom“, ističe on.

Dodaje da veliki broj ljudi u centralnoj Srbiji vrlo malo zna o svakodnevnom životu Srba na Kosovu i Metohiji.

„Mnogi prvi put čuju za neka mesta, za događaje i tragedije koje su se tamo desile. Zato nam je cilj da i deca i odrasli vide Kosovo svojim očima, da upoznaju ljude, manastire, sela, ali i običan svakodnevni život“, kaže Bajšanski.

Prema njegovim rečima, cilj projekta nikada nije bio da putovanja liče na klasične ekskurzije.

„Ne želimo da budemo turisti. Želimo da spajamo porodice i prijateljstva. Da ljudi odu dole kao što idu na Taru ili Kopaonik, da bez straha prošetaju Gračanicom, Brezovicom ili Gazimestanom“, navodi on.

Najvećim uspehom projekta smatra to što su mnoga poznanstva prerasla u trajna prijateljstva.

„Porodice se danas posećuju na slavama, rođendanima, krštenjima. Nekad se i našalimo da smo ljubomorni jer više ne zovu nas organizatore, nego jedni druge. Ali upravo je to poenta, da oni ostanu povezani i kada se projekat završi“, kaže Bajšanski.

Novi projekat za srednjoškolce

U međuvremenu je projekat proširen i na srednjoškolce, pa sada u Novi Sad dolaze i učenici srednjih škola iz srpskih sredina na Kosovu.

„Tinejdžeri su posebna grupa i njima pristup mora da bude drugačiji. Program prilagođavamo njihovim interesovanjima i uzrastu, ali cilj ostaje isti - da se upoznaju, druže i ostanu povezani“, rekao je sagovornik KOnteksta.

Bajšanski priznaje da je i njega sam projekat promenio.

„Promenio me je emotivno. Tek kada odete tamo, kada upoznate ljude i vidite kako žive, drugačije ih razumete. Zato uvek apelujem na ljude da odu, da vide svojim očima. Ima života, ima potencijala i ima ljudi koji žele da ostanu“, zaključuje Bajšanski.

Celo gostovanje Gorana Bajšanskog u podkastu KOntekst možete pogledati u video prilogu.