FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (20): Rugova u Beogradu i početak "Vordenove nedelje“

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Četvrtak, 15. april

Danas su se predsednik Srbije, Milan Milutinović, i predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ibrahim Rugova, sastali u Beogradu, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije. U zajedničkom saopštenju se ističe da "obe strane prihvataju multietnički i multikulturalni pristup za političko rešenje kosovskog pitanja" i da su "direktni pregovori jedini način za pronalaženje odgovarajućeg političkog rešenja". Obe strane pozvale su na zaustavljanje bombardovanja zato što je samo u miru moguće postići politički dogovor. Ovaj sastanak potvrđuje snagu međusobnog poverenja, navodi se u saopštenju.

Ibrahim Rugova je već nekoliko puta razgovarao sa srpskim zvaničnicima. Predmet razgovora je prelazna vlada za Kosovo i Metohiju, saopštila je Vlada Srbije. Drugi izvori su javili da pokrajinska vlada nije samo tema i da se razgovori obavljaju u okviru sveobuhvatnog rešenja za Kosovo.

Jugoslovenska strana smatra da sporazum iz Rambuja ne može biti više osnova za pregovore sa Albancima. Portparol jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova, Nebojša Vujović, izjavio je da jugoslovenska vlada sada ima dva "glavna cilja". Prvo je odbrana od agresije, a drugo je nastavak "političkog procesa iznalaženja političkog rešenja za Kosovo i Metohiju koji je započet 1. aprila nakon susreta sa predsednika Miloševića i Rugove". Za vreme rata Rugova se inače, prvi put oglasio 31. marta na stepeništu svoje kuće gde je pred grupom novinara pozvao NATO da prekine bombardovanje, pomenuo da smo se sada valjda „svi otreznili“ i zatražio nalaženje mirovnog rešenja.

"Rambuje nikada nije bio i nikada neće biti osnova za političko rešenje. On je mrtav pre svog života. Rambuje je zloupotrebljen za bombardovanje naše zemlje i političkog statusa treće republike", rekao je Vujović.

Za srpsku stranu Rugova je lider „političke partije, političke partije albanske manjine koja je dobrovoljno ostala na Kosovu, koji oseća dušu albanskog naroda i tu je gde misli da je potrebno“, rekao je Vujović. On je precizirao da predmet razgovora ima tri tačke: tranzicionu vladu, samoupravu za Kosovo i povratak izbeglica. "To je suštinski politički proces i biće mnogo brži", objasnio je Vujović.

Srbija se pažljivo odnosi prema svim mirovnim inicijativama, uključujući i Nemačku, ali samo nakon prestanka bombardovanja prokomentarisao je Vujović stav Srbije prema drugim mirovnim inicijativama. On je pohvalio negativan pristup generalnog sekretara UN Kofija Anana. « Nekoliko puta smo pre agresije tražili od generalnog sekretara da je spreči, ali on nije reagovao. Njegov stav je sličan agresorskim“, rekao je jugoslovenski portparol.

To je dodao portparol vladajuće Socijalističke partije Ivica Dačić problem izbeglica biće rešen nakon "nagodbe sa grupama oko Ibrahima Rugove" što pokazuje da Rugova nije samo partner sa albanske strane.

Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je pre dva dana rekao da treba primeniti multietnički pristup koji poštuje sve etničke grupe na Kosovu" i da srpska i albanska strana treba da pregovaraju direktno, bez stranog mešanja. Takav pristup je potvrđen i na poslednjem sastanku Milutinović - Rugova.

Jugoslovenska vlada konstatovala je da četvrta nedelja agresije NATO-a na SRJ pokazuje da NATO nije ostvario nijedan od svojih ciljeva, a da odbrambeni sistem SRJ funkcioniše odlučno i efikasno, nanoseći agresoru teške gubitke.

Ruska Državna duma podržala je sa 293 glasa za i 53 protiv, odluku Skupstine SRJ o ulasku u Savez Rusije i Belorusije.

Bombardovanjem raznih ciljeva na Dunavu (severna Srbija i Vojvodina) pričinjena je ogromna šteta, oko 10 milijardi američkih dolara, izjavio je direktor rečne kompanije Radiša Đorđević na konferenciji za novinare. U toku Dunava srušeno je sedam mostova, postrojenja za prečišćavanje nafte, skladišta nafte, hemijska industrija. Reka Dunav je najvažniji put koji povezuje nekoliko evropskih država sa Bliskim istokom i Turskom. Nakon rušenja dva mosta u Novom Sadu, reka je zatvorena za saobraćaj ka Rumuniji i Bugarskoj. Više od 40 brodova očekuje transfer u obe zemlje.

Dva grada koja su najviše napadnuta od NATO-a su Novi Sad i Pančevo, oba na Dunavu. Sinoć su napadnuta oba i dodatno je srušen novi most preko Dunava koji je povezivao gradove Smederevo i Pančevo. Most je dugačak 1300 metara.

Sinoć kao i prošle nedelje bombardovani su naftni objekti u Novom Sadu i Pančevu. U poslednjem napadu rano ujutru srušena su postrojenja za grejane fabrike Hemijske industrije Pančevo. Civilno stanovništvo u okolini je evakuisano. Uprava fabrike upozorila je da je opasna materija dospela u vazduh.

Obe rafinerije nafte u Novom Sadu i Pančevu su uništene i ponovo napadnute u novim napadima. U napadima je ubijeno i ranjeno nekoliko civila. Poginuo je radnik Dejan Bojković (28), a još dva radnika su teško povređena. Oni su u lokalnoj bolnici.

To su samo neke od posledica svakodnevnog bombardovanja Dunava i blizu gradova od početka ratne operacije NATO-a. O tome je bilo reči juče na sednici Dunavske komisije u Budimpešti. Jugoslovenski predstavnik u Dunavskoj komisiji, ambasador Branislav Novaković, obavestio je juče članove komisije iz drugih podunavskih zemalja sa aktuelnim problemima na reci.

Komisija je odlučila da se dokument o šteti i posledicama pripremi za narednu sednicu 22. aprila. Taj dokument koji u sadržaju imaće predloge za rešenje ove situacije, a biće upućen međunarodnim organizacijama, UN, MMF-u, Svetskoj banci i Evropskoj uniji.

Na sednici je upozoreno da je celokupna uloga Dunava u službi evropskih integracija i regionalne saradnje, mira i stabilnosti, sasvim narušena poslednjim događajima.

Jugoslovenski ambasador je rekao da napadi na ciljeve bez vojne funkcije mogu ukazivati na nameru za napade na druge ciljeve - elektroenergetske objekte Đedap I i Đerdap II na jugoslovensko-rumenskoj granici.

Preko ove reke je prevezeno oko 60 miliona tona robe godišnje, a samo u Jugoslaviju kojoj pripada 587 kilometara reke - 20 miliona. "Uništenjem prvog mosta porušena je Konvencija svih podunavskih zemalja iz 1948. godine koja omogućava slobodnu plovidbu i transport na ovoj, najvećoj evropskoj saobraćajnoj ruti. Jugoslavija kao podunavska zemlja očekuje od sastanka Dunavske komisije podršku u bezuslovnom prekidu NATO agresije i pomoć u izgradnji novih mostova", rekao je Radiša Đorđević.

Dunav je uvek bio strateški ekonomski resurs pa prema tome i od velikog interesa za svaku vojnu operaciju. U Drugom svetskom ratu Hitler je planirao da zadrži Dunav u Jugoslaviji i na  takozvanom "Aiseln Tor" - (Gvozdena vrata) izgradi mnoge objekte za proizvodnju električne energije. On je video Dunav kao najbolji put za povezivanje Nemačke i Bliskog istoka i izvora nafte.

Danas su ponovo otvorena tri McDonaldsa, restorana brze hrane u Beogradu. Tri veoma popularna restorana u centru grada oštećena su u demonstracijama neposredno nakon NATO agresije

Jugoslavije i glavnog grada Beograda. Tokom istih demonstracija oštećeni su ili potpuno uništeni kulturni poslenici četiri najvažnije zemlje u NATO napadima na Jugoslaviju: SAD, Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Te četiri ustanove nalaze se u glavnoj gradskoj ulici Knez Mihailovoj.

Nakon što su oštetile policijske snage, posmatraju njihove zgrade. Profesori i studenti beogradskog Fakulteta jezika uzimali su knjige iz biblioteka tih domova kulture u nameri da ih zaštite od daljeg oštećenja.

Subota, 17. april

Danas se organizuju mnoge kolektivne manifestacije otpora NATO-u, poput tradicionalnog Beogradskog maratona i jedno zajedničkog venčanja u Skupštini grada.

Mc Donald's restorani bili su zatvoreni više od tri nedelje. Za to vreme su izlozi restorana bili zaštićeni, a menadžment restorana drži sledeće informacije na vratima. "Dragi građani, mi smo deo ovog grada. Ako treba da budemo uništeni, neka to uradi NATO". Slične poruke upućene su i Beograđanima na muzičkim koncertima koji se održavaju svakog podneva.

Menadžment restorana po ponovnom otvaranju odlučilo je da kupcima isporuči 3000 sendviča gratis. Mc Donald's Jugoslavija je javno osudio agresiju NATO-a, a menadžment restorana u svetu to je podržao. „Verujemo da će se vrlo brzo naći mirno rešenje“, saopštio je direktor Mc Donald's World-a.

Tokom poslednje dve nedelje ova kompanija je preko Crvenog krsta i direktno dečjim bolnicama isporučila više od 6.000 kilograma hrane, mleka i drugih proizvoda. Ovi koraci bi trebalo da pokažu "lokalno lice" kompanije, saopštila je PR služba kompanije.

Danas je više hiljada ljudi u Beogradu trčalo na tradicionalnoj manifestaciji - maratonu. Uprkos snažnoj kiši obični beogradski stanovnici učestvovali su u takozvanoj „Trci zadovoljstva“ čak i sa kišobranima. Poruku mira saopštio je 77. godišnji veteran i osvajač srebrne medalje sa Olimpijskih igara u Melburnu 1956. Frano Mihalić.

Među trkačima je bio i američki atletski menadžer Zein Branson koji je nakon početka bombardovanja ostao u Beogradu. "Moj mali doprinos je moja dužnost kao Amerikanca i odgovornog građanina planete da budem protiv agresije" rekao je Branson.

Predsednik Međunarodne atletske federacije dr Primo Nebiolo poručio je da „maraton može doprineti slavljenju mira i ljubavi među ljudima“.

Još jedna tradicionalna manifestacija održana je u Skupštini grada gde se na zajedničkoj ceremoniji venčalo 19 mladića i devojaka. Nakon ceremonije, Beograđani su ih ispratili na Trgu Republike.

Svakodnevno se u Beogradu i drugim gradovima održavaju mnoge kolektivne manifestacije otpora. Uveče u mnogim gradovima, posebno u Beogradu, građani prave "živi štit" da bi zaštitili najvažnije mostove između dve strane gradova preko Save.

Ponedeljak, 19. april

 Savezna vlada prekinula diplomatske odnose sa Albanijom, zvanično je saopšteno iz Saveznog ministarstva spoljnih poslova. Istovremeno, delegacija Spoljnopolitičkog odbora Saveznog parlamenta odbila je odlazak u SRJ Makedoniju na drugo zasedanje parlamenata zemalja članica Procesa stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi (Rojamont inicijativa). Na ovaj način Jugoslavija je odgovorila na sve jači vojno-politički pritisak koji dolazi iz tih država.

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova žali što je ova odluka samo "formalna" jer dve zemlje nemaju veze u stvari, dug vremenski period.

Ministar Živadin Jovanović osudio je albansku stranu zbog podrške terorističkim aktivnostima i agresiji na Jugoslaviju. On je negativno odgovorio na pitanje da li su jugoslovenske snage prešle na albansku granicu, kako su pre nekoliko dana javile agencije.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Saveznog parlamenta Ljubisa Ristić je odbio da ode u BJR Makedoniju, na sednicu inicijative Rojamon. U svom pismu, Ristić je naveo da u sadašnjim okolnostima usled "nekontrolisane eskalacije koja je uperena protiv cele države čije su posledice katastrofalne po moju državu, narod i region" ne može da učestvuje na sednici. Ovu agresiju na više načina pomažu zemlje jugoistočne Evrope. Oni učestvuju u direktnim akcijama, daju teritoriju ili vazdušni prostor za operaciju protiv Jugoslavije, kao i logističku podršku i propagandu u medijima. Na ovaj način su ugrožene osnove bilateralnih odnosa sa Jugoslavijom, napisao je Ristić.

Razlozi za konačno raskid odnosa sa Albanijom mogli bi da se povežu sa poslednjom izjavom komandanta Prištinskog korpusa, generala Vladimira Lazarevića. On je rekao da NATO ulazi u treću fazu svoje operacije protiv Jugoslavije.

"Od napada na ekonomske i vojne ciljeve, NATO dolazi do tzv. izolacije ratnog polja uništavajući sve što se kreće. To znači početak vazdušno - kopnenih operacija koje su deo treće faze agresije. Na frontu od 15-20 kilometara, Albanija je započela kopnenu agresiju u kojoj je NATO uz vazdušnu podršku angažovao više hiljada terorista prikupljenih iz zapadnih zemalja, Makedonije, kao i oružane snage iz Albanije – rekao je Lazarević.

On je obavestio da se slične aktivnosti očekuju i sa makedonske teritorije. General Lazarević je potvrdio da Jugoslovenska vojska kontroliše teritoriju Kosova i da uspešno brani jugoslovensku teritoriju.

Prištinski korpus je saopštio jutros da su u poslednjim napadima NATO-a oborena tri aviona oko Prištine. Televizija Srbije je tokom gađanja emitovala audio traku sa komunikacijom jednog pilota sa njegovim kontrolnim centrom. Pilot je katapultiran. Više detalja se ne saopštava.

Skoro sve susedne zemlje sprovode su mere pritiska na Jugoslaviju tokom poslednjih događaja. Mađarska je zaustavila ruski humanitarni konvoj za Jugoslaviju, Rumunija je odbila da dozvoli vazdušni most iz Rusije u Jugoslaviju, a u Makedoniji i Albaniji su trupe NATO-a.

Veliki publicitet u Beogradu imala je izjava jevrejskog rabina iz Sarajeva Elisera Papa koji je rekao da šansa za Balkan nije ni rat, ni sukob, ni strano tutorstvo. "Velike sile upravljaju sukobima na Balkanu i sukobljavaju narode Balkana jedni protiv drugih. Bosna je sada kasarna", naglasio je Papo.

Nedelja od 18. do 25. aprila bila je najagresivnija nedelja do tada. Gađani su i rušeni isključivo civilni ciljevi u Beogradu kao i rezidencija samog predsednika Slobodana Miloševića. Uništena je zgrada nekadašnjeg “CK”, izdvojena kula u nekadašnjem Lenjinovom bulevaru, na mestu kojeg danas postoji poslovni centar “Ušće”. Vrhunac eskalacije bilo je bombardovanje zgrade RTS. Sve to događalo se neposredno pre Samita NATO u Vašingtonu, tokom kojeg je obavljeno prvo proširenje Severnoatlantske alijanse, pa se činilo da sve to treba da budu simboli NATO trijumfa u novoj ulozi koji bi trebalo da povrate poljuljano samopouzdanje same organizacije i potkopano poverenje u njenu ulogu i ciljeve. Niz ovih bombardovanja obeležio je i prvi dolazak ruskog posrednika Viktora Černomirdina i njegov dugi razgovor sa Slobodanom Miloševićem 22. aprila.

Ivo Dalder i Majkl O Henlon zapisali o svojoj knjizi o Kosovu "Ružno pobeđivanje” (Wining Ugly) NATO snage imale su samo 350 aviona spremnih kada je počelo bombradovanje, oko jedne trećine od broja za koji su smatrali da im je bila potrebna i 1/10 letelica korišćenih u Zalivskom ratu. Ni u Jadranskom, ni u Sredozemnom moru nije bilo nosača aviona kada je rat otpočeo. Sve u svemu, primećuju autori, bio je to "školski primer kako ne voditi rat".

Majklu Šortu, mislili su njegovi drugovi, ne bi bilo lako kao zapovedniku vazduhoplovstva na zadatku poput Kosova. Mnogi ljudi oko njega verovali su da je brzo počeo da mrzi Klarka, jer su njegove frustracije bile vrlo velike, a prosto nije bilo u Šortovoj prirodi da razume složeniju jednačinu sa kojom se suočavao Klark, niti u Klarkovoj da ima ljudske osobine kojima bi izgradio most do Šorta. Šort je povremeno govorio kako bi, da je bio primljen u Vest Point kako se nadao, bio godinu dana ispred Klarka. Da je on bio treća godina na Vest Pointu kada je Ves Klark došao kao brucoš, Šort je voleo da kaže, istorija bi možda bila malo drugačija.

Za one koji su posmatrali odnose dvojice vodećih generala prvog NATO evropskog rata, neke od tenzija između ova dva čoveka bile su istorijske, poput tenzija između Ajzenhauera i Patona ili Pauela i Švarckopfa. Pored toga, Klark je bio oficir, u srcu vojnik pešadinac, koji je prema Šortovom mišljenju imao malo osećaja o tome kako moderna vazdušna operacija treba da izgleda kada se pravilno vodi. Čak i pre početka operacije, postojalo je suštinsko neslaganje oko prioriteta. Klark je pitao Šorta: "Majk, šta ćeš uraditi kada Milošević počne da ubija muslimane na Kosovu?" "Šefe, napašću rukovodstvo u Beogradu". To je bio pogrešan odgovor, barem u tom trenutku. Ni NATO, ni Vašington još nisu bili spremni za nešto tako drastično. Prema Šortovom mišljenju očita strategija bila je da se zaobiće Treća armija na Kosovu i da se šteta nanese Miloševiću i ljudima koji su mu bliski.

Pravi centar gravitacije, insistirao je Šort, bio je Beograd gde su se nalazili svi presudni instrumenti za održanje Miloševića na vlasti. Šort i Klark su ponekad raspravljali o tome šta su smatarli da je prava meta, dragulj u kruni. "Šefe, i vi i ja znamo već mesecima da imamo različite draguljare", rekao mu je Šort jednom prilikom. "Da, ali moj draguljar ima viši čin od tvog", odgovorio je Klark..

Ova nedelje, međutim, bila je sasvim Šortova i sasvim u skladu s njegovom primenom Vordenove doktrine. 

Sreda, 21. april 1999.

Sinoć u utorak, 20. aprila bombardovan je Poslovni centar "Ušće" poznat kao "CK" (Centralni komitet) nazvan kao sedište bivšeg Saveza komunista Savezne Republike Jugoslavije. Sada su tu bile kancelarije vladajuće Socijalističke partije Srbije i nekoliko TV i radio stanica, kao i mnoge poslovne kancelarije. Tu su bile TV i radio stanica "Košava" na čijem je čelu bila Marija Milošević, ćerka jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i RTV "Pink" koja je bliska vlasti.

To pokazuje da je NATO započeo rat protiv medija u Jugoslaviji, komentarisali su zvaničnici na televiziji u prvim reakcijama. NATO je već najavio da će mediji u Srbiji biti na meti „jer emituju sadržaje protiv NATO“.

U novoj priči Srpska televizija je uzela u obzir priču o masovne grobnice sa NATO brifinga. "Uništili su nas svojim lažima. Ovde nema masovnih grobnica. Ovde nije bilo ubistava, niko nije ubijen, ništa slično nije bilo. To su samo laži. Zato što laže CNN, sjebao je majku nama Albancima", rekao je Nezir Balaj iz sela Izbica u TV prilogu Televizije Srbije.

Srpska televizija je emitovala prilog iz kosovskog sela Izbica 30 kilometara od grada Istok. Izbica je snimljena i prikazana sa NATO satelita kao mesto gde postoje masovne grobnice kako je više puta rečeno na NATO brifinzima za štampu.

U priči Srpske televizije pokazuje se da je Izbica veoma malo selo, samo sa 12 porodica i 70 stanovnika i to bi bilo teoretski nemoguće ubiti 150 ljudi kako tvrdi NATO. U ovoj priči je zabeleženo nekoliko Albanaca. Govoreći na albanskom, starci Bajram Salla je negirao mogućnost masovnih ubistava i postojanje masovnih grobnica. "Ko je to rekao, to laže. Nije bilo ubistava", rekao je Salla. Na satelitskoj slici, kako je saopštila srpska televizija, njegova njiva je prikazana kao mesto masovnih grobnica. Salla je rekao da je radio na terenu pre mesec dana.

Dolazak TV ekipe Srpske televizije je prva takva poseta u istoriji sela. Reporter Televizije Srbije je rekao da je jasno, upoređujući oblasti na pravom selu i oblasti prikazane na satelitskoj slici u NATO-u, da pravo selo ne odgovara NATO slici. "Postoji manipulacija kompjuterima", zaključio je reporter.

Objašnjavajući zašto je ovo selo uzeto od NATO-a za ovu priču, izveštači su rekli da je bilo veoma teško pronaći ovo selo, jer stanovnici veoma bliskih mesta nisu znali za postojanje takvog sela. "Ljudi u NATO-u su mislili da je nemoguće dokazati ovu priču sa skoro nepoznatim selom", rekao je reporter.

Ova priča je ilustracija propagandnog rata NATO-a protiv Srbije, rekao je ministar u saveznoj vladi Goran Matić. Grupu stranih novinara poveo je u posetu zgradi Televizije Srbije, "zgradi od koje toliko drhte NATO i Pentagon". Matić se zahvaljuje stranim novinarima što „laži Kaneta Bejkona i Džejmija Šija čine laži“.

On je naglasio da manipulacije NATO-a i Pentagona imaju pet principa. Postoje navodno etničko čišćenje, izbeglička kriza, masovne grobnice, silovanja i koncentracioni logori. Slike iz toga ne postoje jer stvarni događaji ne postoje, a naknadno izmišljene konstrukcije ne mogu biti razlog za rat“, rekao je Matić.

Srpska televizija je u kasnom izdanju emitovala komentar o pretnji obnove da bi srpska televizija mogla biti bombardovana. Naime, stranim dopisnicima koji imaju kancelarije u zgradi Televizije Srbije rečeno je da moraju da odu iz bezbednosnih razloga. Istina je najveći neprijatelj NATO-a, zaključila je Srpska televizija.