FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (29): Černomirdin: Milošević je bolestan čovek kao Hitler

Sastanak Slobodana Miloševića i Ričarda Holbruka u Beogradu 22. marta 1999. godine
Izvor: EPA

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

U srpskoj javnosti, čak i među učesnicima pregovora, već decenijama se nagađa ko je rekao čuvenu rečenicu da će Jugoslavija biti sravnjena sa zemljom, ukoliko ne prihvati ponuđeni sporazum. Neki su to pripisivali Atisariju, a neki Černomirdinu. Sam Černomirdin u razgovoru sa potpredsednikom Gorom tu rečenicu pripisuje sebi.” Rekao sam mu: imaćeš 3-4 meseca i Jugoslavija će biti spljoštena kao ravna ploča”, navodi Černomirdin svoje reči Miloševiću. Pored toga, Černomirdin je dodao: Vidite da je on bolesna osoba, a njegova nacija ne zna šta se dešava. Kao Nemačka pod Hitlerom. Tek kasnije Nemačka je shvatila u šta ih je Hitler uvalio. U međuvremenu, njegova zemlja se uništava“. 

Sve to on ilustruje s porodičnom istorijom Miloševića, koju su obeležila samoubistva oca i majke, a još nekoliko drugih rođaka.  Pošto je to bio razgovor u četiri oka koji je trajao 10 sati, logično je da se njegov sadržaj prepričavao kao glasina, ali ne kao dokumentovana tvrdnja. Sada možemo da kažemo da je tu rečenicu izgovorio Viktor Černomirdin.     

Na ovom sastanku u Vašingtonu, koji je usledio posle njegovog sastanka u Beogradu, u petak, 30. maja, gde je potpisan prvi dokument s Miloševićem o uslovima za prestanak bombardovanja, ruski izaslanik je opet potencirao da Milošević računa na kopnenu operaciju kako bi tako doveo NATO u situaciju da zbog žrtava i pritiska javnog mnjenja, prihvati okončanje sukoba pod uslovima koje bi on diktirao. Černomirdin je na ovom sastanku bio blizu odustajanja od posla, pošto nije naišao na očekivano razumevanje sa američke strane.

Černomirdin je u svojim sećanjima naveo da je primetio da Amerikanci ne tolerišu drugačije razmišljanje prema jugoslovenskom pitanju, čak ni kod svojih sunarodnika i da ih odmah ubrajaju u disidente.Utvrđivala se jedinstvena linija ponašanja, iako Černomirdin navodi da je znao da je pre njega u beogrdu bio Džesi Džekson koji je obezbedio oslobađanje trojice zarobljenih američkih vojnika, ali da Klinton nije bio zadovoljan ni Džeksonovim putovanjem s delegacijom, niti dolaskom američkih pilota. Klinton je, kako Černomirdin navodi, smatrao da je Milošević sam propustio pravo vreme i sada s njim može da se govori samo jezikom sile. Što se bude pre „urazumio, utoliko će biti bolje za njega“.

Američki političar i šef delegacije verskih lidera koji su bili od četvrtka uveče, 29. aprila u Beogradu, Džesi Džekson, sastao se dva puta jugoslovenskim predsednikom Miloševićem i na kraju uspeo da oslobodi trojicu zarobljenih američkih pilota.

Džekson je u humanitarnoj misiji predvodio delegaciju od 34 osobe iz SAD. On je odbacio mogućnost da ima bilo kakvu diplomatsku ili političku dužnost, ali posmatrači veruju u suprotno. Odluka jugoslovenskog predsednika samo je potvrdila glasine o mogućim pozadinama razgovora za diplomatsko rešenje.

On je imao više susreta sa verskim poglavarima Srbije i jugoslovenskim političarima. Obišao je porušene objekte u Beogradu. Noć kada je došao u Beograd bila je najdramatičnija noć u Beogradu i Srbiji od početka operacije. Neki delovi Beograda su bez struje i vode.

- Jednim okom gledam na razaranja u Jugoslaviji, a drugim na sudbinu ljudi na Kosovu, rekao je Džekson. On je dodao da je bombardovanje srpske televizije isto što i bombardovanje En-Bi-Sija ili Si-En-Ena, prilikom posete porušenoj zgradi srpske televizije.

U razgovoru sa srpskim pravoslavnim patrijarhom Pavlom, Džekson je rekao da je vođenje rata lakše nego da se vodi diplomatija. "Jugosloveni plaćaju visoku cenu rata koji ne razumeju", rekao je Džekson.

-Iako je bombardovanje ove noći bilo jako intenzivno, prostor za diplomatiju postoji. Do pronalaska diplomatskog rešenja bombardovanje će eskalirati i biti šire. Više objašnjenja koja je američki Kongres zahtevao od američkog predsednika, daju mesto jugoslovenskoj diplomatiji da pokaže spremnost da zaustavi nasilje na Kosovu, vrati izbeglice i dozvoli međunarodne mirovne snage koje će štititi Srbe i Albance, rekao je Džekson.

Portparol jugoslovenskog Ministarstva spoljnih poslova Nebojša Vujović rekao je da poslednji bombaški napadi u centru Beograda nisu samo napadi na zgrade. To su napadi na diplomatske napore i mogućno političko rešenje za Kosovo. Vujović je rekao da se jugoslovenska pozicija ne menja: Jugoslavija prihvata samo civilnu misiju UN o čijem mandatu i obimu će se odlučivati u političkom procesu uz konstriktivnu ulogu Rusije.

On je izjavio da su tokom jučerašnje posete specijalnog izaslanika Rusije Viktora Černomirdina stavljeni "politički principi koji daju najbolju osnovu za rešenje na Kosovu i Metohiji".

U takvim okolnostima, ruski izaslanik, je otputovao u Vašington, na razgovore sa američkim zvaničnicima 3. maja 1999. U opisivanju tih razgovora u sovjim sećanjima, Černomirdin, međutim, ne spominje i ne ukazuje ni na koji način na veoma teške reči koje je sam upotrebio protiv Miloševića u razgovorima sa američkim sagovornicima. 

Sada sledi nastavak stenograma razgovora koji je objavila Klintonova biblioteka. Naravno, ne treba odbaciti ni mogućnost izvesne tendencije u obelodanjivanju ovog zapisnika, jer on ne podržava ideolističku sliku o ponašanju ruskog pregovarača tokom bombardovanja 1999, ali ona nije ni toliko nepoznata, imajući u vidu da je znatan broj učesnika pregovora s ruske strane, u svojim sećanjima otvoreno kritikovao stav i način pregovora koje je imao Černomirdin.

ČERNOMIRDIN: Ubeđen sam da Milošević to u potpunosti razume. On je bolestan čovek, ali ne u toj meri da ne može da razume šta se dešava. Sećate se njegovih postupaka kada ste počeli bombardovanje.. Nije želeo nikakav napredak. Spremao se za nešto većeg obima – kopnene operacije. Rekao sam Strobu da su to moji prvi utisci. Zato što je njegova zemlja bombardovana, fabrike uništene, ljudi ginu. To sam i mislio da će biti - kao normalan čovek.

POTPREDSEDNIK GORE: Ovako ga vidimo i mi.

ČERNOMIRDIN; Čeka kopnenu operaciju. On to želi.

GOR: Neće dobiti.

ČERNOMIRDIN: On je sve to unapred isplanirao. Oslobodio se opozicije. Sada je nacionalni heroj. Konsolidovao je naciju oko sebe. Nije mogao ovo da uradi u prošlosti. Sada shvata da ima prostora za pomeranje. Rekao sam mu: imaćeš 3-4 meseca i Jugoslavija će biti spljoštena kao ravna ploča. Rekao je da će ljudi podržati svoju zemlju i neće pokleknuti. Vidite da je on bolesna osoba, a njegova nacija ne zna šta se dešava. Kao Nemačka pod Hitlerom. Tek kasnije Nemačka je shvatila u šta ih je Hitler uvalio. U međuvremenu, njegova zemlja se uništava. Ljudi su nezaposleni. Govorite o povratku izbeglica - ali gde? Priština? Ništa nije ostalo. Neće se vratiti. Nema doma u koji bi se vratio. Milošević sve razume. Nisam takav prostak da mu kažem da će te prokleti tvoji ljudi i da treba da prestaneš sa tim što radiš.

Ja nisam diplomata. Nisam tu za male razgovore. Na mom drugom sastanku smo se dogovorili. Kada je pristao da smanji i povuče snage, podrži međunarodno prisustvo tamošnjeg NATO-a. Niko ne kaže da će samo Rusija biti deo snaga. Jedino što kaže je da mi daš kišobran [šešir]. Neću da se predam ni Rusiji, ni NATO-u, već UN. Zato sam odgajao Kofija Anana. Pitao sam ga da li misli da će Anan to rešiti – da to neće zavisiti od njega jer on nema mandat i da će SAD biti glavna država. Rekao je „Razumem, ali daj mi šansu“. Hajde da sednemo za pregovarački sto i da mu diktiramo naše uslove. A onda će se izbeglice vratiti i vojno prisustvo će biti smanjeno. I niko ga neće pitati da li odobrava ili ne. Rusija nije učesnik. Želimo da budemo garanti. Ali ako pošaljemo ruske trupe, mislite li da ćemo samo ostati i gledati vas? Nećemo slati ljude da budu streljani i ubijeni. Milošević je rekao da će on i NATO povući snage sa granice. Pitao sam kako? Brojevi se moraju odlučiti u pregovorima s. Možemo to srediti. Pristao je na protektorat. Danas se slaže. On je za pregovaračkim stolom. Ali moramo napredovati. U svom razgovoru koristio sam oštrije reči. Ali pristao je na pet stavki. Dakle, moramo da pokrenemo ozbiljne pregovore i sve će biti rešeno.

 GOR: Hvala. Ovo vam nije bilo lako. Slažemo se da je on bolesna osoba i cenimo tvoju iskrenost. Znamo njegovu istoriju - njegova majka i otac su izvršili samoubistvo. Žena je iz njega izvukla ono najgore. Tragedija je u tome što je srpski narod proklet demagogom koji iznosi najgoru ultranacionalističku mržnju prema ljudima koji su drugačiji. Tragedija je što je našao način da otključa ovaj bunar mržnje. Tako da tragediju vidimo na sličan način. Slažem se sa tobom da postoje opasnosti. Prvo, dozvolite mi da kažem da je Kofi Anan nepouzdan. Ovo govorim u poverenju. Ne možemo se osloniti na njega. Taj osećaj je toliko jak da nismo voljni da on bude zadužen za pregovore. Ali možda bi bilo moguće da SAD i Rusija iza kulisa – mi se konsultujemo sa NATO-om, a vi sa Miloševićem – da sastave Rezolucije SB UN na osnovu poglavlja VII Povelje UN gde će biti sadržani uslovi o kojima razgovaramo i koji će ga koristiti kao osnovu za dalju diplomatsku akciju. Ako bismo mogli da nađemo zemlje koje se smatraju neutralnim da vode izradu dokumenta koji pripremamo, to bi moglo poslužiti kao smokvin list koji je potreban Miloševiću i rešiti naš nedostatak poverenja u Anana. Otvoreni smo za druge predloge. Otvoreni smo za to. Druga tačka. Uz sav napredak koji ste postigli na svojim putovanjima, i dalje postoje velike razlike između onoga što Milošević i NATO smatraju prihvatljivim: prisustvo srpske policija oko osetljivih lokacija; zaštita granica; istovremenost i dužina povlačenja – redosled povlačenja i zaustavljanje bombardovanja. To su praznine koje se mogu suziti. To je uloga koju možete igrati. Ili drugačiju. Ti budi sudija. Treća tačka. Šta se dešava sa pojačanjem bombardovanja? Razumem tvoju tvrdnju da Milošević dobija snagu i ujedinjuje ljude. Ali samo do određene tačke. Vidimo masovna dezerterstva. Srpska policija ide od vrata do vrata u Beogradu i skuplja mladiće za vojsku pre nego što uspeju da istrčavaju na mala vrata. Video sam izveštaje da VJ prestaje da postoji u oblastima kao entitet zbog štete koju smo mi naneli. Tako će on preneti tačku njegovog jačanja na onu koja ga slabi.

Da zaključimo: vidimo strategiju u dve faze: planski vođena Rezolucija SB UN da bi Miloševiću dala « smokvin list »; a vi radite na svojim tumačenjima naših stavova da razgovarate sa Miloševićem. I može biti da to prvo moramo da uradimo, da razlike moraju da se suze da bismo došli do Rezolucije SBUN.

ČERNOMIRDIN: Ako Milošević pristane na sve uslove, ko će sa njim? Mi smo posrednici, postupamo po instrukcijama predsednika Jeljcina. Možemo da napravimo još pet poseta, ali ako se Milošević složi, ko će se s njim baviti?

GOR: Dve tačke. Prvo, odluke sa naše strane preuzima NATO. Da nije zahteva za „smokvinim listom“, to bi bila Kontakt grupa. Za drugo, želeo bih da se obratim Sendiju.

BERGER: Pod pretpostavkom da biste mogli da smanjite razlike, mogli bismo da izradimo Rezoluciju SB UN da ovo otelotvorimo. Milošević bi tada prihvatio mandat UN. On se predaje UN, a ne Kofi Ananu. Ali preliminarni korak da se maksimizira ta šansa koja će se desiti je sužavanje razlika. Možda mu se neće svideti sve.... Onda on pristaje na vladavinu UN, a ne SAD, Rusije ili NATO-a.

ČERNOMIRDIN: Ako je rezolucija, treba da je donese SB UN.

GOR: To bi napisali iza kulisa SAD i Rusija.

ČERNOMIRDIN: Da. Kinu bi trebalo ubediti. Ali to i dalje zavisi od UN. Ne Kofi Anan - on nije u formi. Ali još uvek pričamo o UN. Neko mora da donese odluku da pristane na rezoluciju....

GOR: Možda, a možda i ne. Savet bezbednosti može delovati bez ijednog člana koji pregovara sa Miloševićem. Mogao bi da deluje samostalno u izjavi o principima. Ovo se desilo negde drugde. Pokrovitelji se pozivaju na SB UN kao osnovu. Ako je svrha da se dobije smokvin list, onda je ovo dovoljno. Vaša uloga je da dobijete Miloševićevo tumačenje značenja rezolucije.

BERGER: Takođe je moguće da bi Rezolucija SBUN tada obezbedila neku vrstu predstavnika kao u Bosni - sa administrativnim odgovornostima, kao u.

OEBS. Civilni administrator kojeg je Milošević prihvatio pod UN koji bi obezbedio mašineriju.

ČERNOMIRDIN: Recimo da je pristao na sve ovo i donela je Rezolucija SB UN. I Milošević i NATO se slažu. Mora postojati neko ko će izraziti spremnost da se složi.

BERGER: Ako se NATO i Milošević i UN slože, postojaće civilna i vojna komponenta, a civila bi imenovale UN ili OEBS.

ČERNOMIRDIN: To su nijanse. Neko – agencija – mora biti u stanju da donosi odluke: Jugoslavija se slaže, Milošević se slaže.

GOR: Mislim da postoji razlika u stavovima. Razgovarali smo o Rezoluciji SB UN koju prihvataju Milošević ili NATO. Ali postavljanje UN zaduženja za pregovore je problem za nas. Ne verujemo Ananu i ne znamo za drugu odgovarajuću osobu. Da je Rezolucija SBUN koju je Milošević prihvatio, u nekom trenutku komanda NATO-a bi morala da se sastane sa komandom VJ kako bi utvrdila kako međunarodna sila bi bila ubačena da očuva mir. Baš kao u Bosni kada su se jugoslovenske snage dogovorile sa Rusijom, Ukrajinom i NATO-om.

TALBOT: Ali zvao se IFOR - nova stvar.

GOR: To bi mogao biti novi entitet. Ne NATO ili UN. Ali odobreno od UN uz učešće NATO-a i Rusije. Novi subjekt sa kojim je Beograd pregovarao o završnim detaljima.

ČERNOMIRDIN: Ovo ne može biti. Kosovo je deo Jugoslavije. Rusija ne učestvuje u sukobu. Nećemo ništa potpisati. Hoćemo da se Milošević preda ili sada ili kada mu ništa više ne bude ostalo. Svojim postupcima smo ga naterali da se preda. Cela njegova industrija je uništena... [???]

GOR: Ne slažemo se.

ČERNOMIRDIN: Da završim. Mogu da prenesem tačke. On zna za pet tačaka. To je deo paketa koji sam potpisao sa njim i moramo da započnemo pregovore od toga. Dakle, ako ne verujete Ananu, nađite nekog drugog. Nema svrhe pokušavati da nas naterate da igramo ovu ulogu. Želimo da ovo okončamo, ali ne možemo to da uradimo na tako pojednostavljen način. Pristao je na sve uslove. Dakle, ili nastavite ovim putem ili bombardujte do kraja. Može da se preda ili danas ili 3-4 meseca kasnije. On nema drugu opciju. Inače, nemam informacije o dezerterstvu.

VJ ne trpi gubitke, samo civili. Tako da može da se preda ili danas ili za 3-4 meseca. Ali možemo da sednemo i pregovaramo danas. On je pristao na sve. Ili možete sačekati 3-4 meseca. Rusija ne može da preuzme odgovornost da to reši umesto njega...Mi ne podržavamo, niti opravdavamo Miloševića. Govorimo o suštinskim stvarima. To je samo stvar konačnog predloga. Pa da stavimo na Ananovo mesto Lavrova, ili Petrova, ili nekog drugog. Milošević želi da bude civilizovan. Ali mi ga dovodimo u ćorsokak. Ali to nije moguće. Spreman je da provede dane i noći za pregovaračkim stolom. Šta je pisao predsedniku?

BERGER: Otišao je unazad. Rekao je da veruje u mir i međunarodno prisustvo, ali...

TALBOT: On je naveo četiri stvari koje je spreman da podrži, ali samo na visokom nivou uopšte i nema ništa o povlačenju.

ČERNOMIRDIN: To je moja misija. Rekao sam mu da me ne dovodi u ćorsokak ili mi je to poslednja poseta...

UŠAKOV: Hteli smo da razjasnimo šta je Miloševićeva poruka. Sada znamo.

GOR: Nije bilo smisleno. Cenimo šta uradio si, Viktore. Ako odlučiš da ne možeđ više, dobro si se potrudio, odigrao časnu ulogu, ljudi bi razumeli. Rekli smo šta bismo želeli da uradite. Poštujemo odgovor da je to nemoguće učiniti. Ali mi se ne slažemo da je ono što govorimo zahtev za predaju. Ali nema neslaganja oko „smokvinog lista“. Ali biće nam potrebno više od „smokvinog lista“ da promenimo svoju poziciju iz Rambujea i kažemo da podržavamo nezavisnost Kosova. Ali ako se ovo nastavi, to se može promeniti. Takođe, međunarodna snaga ne mora biti NATO, može biti pod... ali predvođena NATO-om. Takođe, ako Milošević počne da se povlači i prihvati plan, bombardovanje će odmah prestati. [Vi ste pomogli da se proces pokrene] Zbog vas smo se složili da ponovo uvedemo snage za zaštitu srpske baštine. Sve ovo su opipljive promene u stavu NATO-a iz poštovanja prema vašem razumevanju i našem razumevanju koje se razvija. Ako ga povežemo sa Rezolucijom SBUN, to znači da on ne mora da prihvati NATO i da onda može da sedne sa potpuno novim entitetom, uz učešće NATO-a. Ali ono što slušamo je užasno - priče o izbeglicama, kao da je čovečanstvo nazadovalo 1000 godina... takva brutalnost dok ulazimo u 21. vek... [krvoproliće, ubijena deca itd.] Viktore Stepanoviču, poštujem vas, tvoje srce kuca kao moje. Ako misliš da bi moglo biti korisno da sledite ove ideje o kojima smo razgovarali, možda ste u jedinstvenoj poziciji. Ti si jedina osoba sa poštovanjem Vašingtona i Beograda i sposoban da unapredi proces. Prepuštam to tebi i šta ti odlučiš.

ČERNOMIRDIN: Hvala... Ovo mi nikada neće biti dosadno. Kao čovek ne podnosim nepravdu i zlo. Mislim da smo na pragu rata i da možemo vrlo lako da uđemo u njega. U pravu ste da je genocid genocid, ali mi ne vidimo takve slučajeve u Rusiji. Naši mediji to ne pokrivaju.

GOR: Stanica Gusinskog to pokazuje, ostali ne.

ČERNOMIRDIN: Ne, mislim da nije. Ta zverstva - svi se slažu da je NTV najnepristrasnija stanica, ali ne pominje hiljade ubijenih. Čak ni Evropa to ne vidi. Tražili smo dokaz i rečeno nam je da sve što možemo da pokažemo su satelitski snimci.

GOR: Zamoliću kolege da podnesu izveštaje da vam pokažem stvarnost. Potrudićemo se da vam pribavimo dokaze kako biste to mogli da vidite svojim očima. Daćemo vam naše najbolje dokaze.

ČERNOMIRDIN: Pokrenuo sam to jer sam to rekao Miloševiću. Rekao je da nije dozvolio, ali je bilo slučajeva i uhapsio je 200 ljudi. Pošto nema smrtne kazne, neki ljudi sada služe zatvorske kazne. Ali on je rekao da nema masovnih slučajeva. Rekao sam samo pogledajte - 600.000 izbeglica. On kaže: „Da, ali OVK je izazvala uništenje“.

GOR: Milošević je naučio od Hitlera da iznosi velike laži.

ČERNOMIRDIN: Slažem se. Možda bi trebalo da pokažemo takve dokaze [ruskom narodu] u slučaju da oni nisu svesni.

GOR: Kada polazite sutra? Želim da dam ti što više materijala pre nego što odeš u Njujork.

ČERNOMIRDIN: 9.00 časova

GOR: Dobićemo ga do 8:30.

ČERNOMIRDIN: Daćemo sve od sebe da pronađemo rešenja. Ali (kriza) može biti razrešeno samo pomeranjem na obe strane. Napravili smo dobar napredak. Milošević se pokrenuo. Mogli bismo da napredujemo ako možemo da sednemo za pregovarački sto. Moramo izraditi formulu, tako da predlažemo da mora da postoji zvanična međunarodna agencija koja će obaviti ovaj posao. Mi ćemo učestvovati. Naš stav je principijelan.

GOR: Dve poslednje stvari. Evo pisanih odgovora na pitanja koja je Sandi ranije pregledao (predaje dokument Černomirdinu). Posebno treba da budemo oprezni sa štampom. Jedna stvar koju treba izbegavati: niko od nas ne treba da kaže da se druga strana pokrenula. Ovo bi nas povredilo. I nećemo reći da su se Rusi ili Milošević pokrenuli.

BERGER: Treba reći da smo uključeni u proces boljeg razumevanja pozicija jednih drugih.

ČERNOMIRDIN: Da, reći ću da pregovori ili razgovori su u toku. Naišao sam na kritike, to je sve što sada čujem. „Černomirdin je na putu za Beograd da reši sve probleme“. Spreman sam da to dam nekom drugom.

U ovom dokumentu ili drugim koji se odnose na ovu posetu, nema delova koji se odnose na Miloševićevu sudbinu, a koje Černomirdin navodi u svojim memoarima. On kaže da je bilo razgovora i  o ličnoj sudbini Miloševića. To pitanje pokretao je sam Černomirdin, koji kaže da ga Milošević nikada nije postavio.

Osim toga, Černomirdin kaže da  ga je tokom pregovora začudila jedna stvar. Amerikanci su, naime, govorili u ime NATO i o NATO, a nisu se nikada konsultovali ni o jedoj stvari sa bilo kojim drugim saveznikom. To je jednom upitao Stroba Talbota. On se iskreno začudio: „Kakvi saveti? Zašto? Kako kažemo, tako će i da bude…” Osim toga, Černomirdin je u susretima s drugim liderima, Francuske, Nemačke, Italije, shvatio da oni uopšte nisu u toku događaja. Oni su ga često pitali da ih obavesti i informiše o jednoj ili drugoj stvari. U tome on prepoznaje karakteristike unipolarnog sveta i počinje nad njima da razmišlja, kao i o širem značaju NATO rata protiv SR Jugoslavije, pošto su nakon njega usledile druge vojne operacije, koje su donele drugačije ponašanje velikih evropskih država, Nemačke i Francuske. “U NATO je stvorena situacija koja nije jednostavna. To je suštinski simptom, koji daje material za razmišljanje i osmišljavanje svega što se događa u svetu”, zaključio je Černomirdin.