FELJTON Rambuje – ultimatum za bombardovanje (9): Tesna soba "3 sa 3“

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Na pitanje voditelja da li je siguran da će se krenuti na Kosovo idućih nedelja, ako to bude potrebno, on je odgovorio:

"Da, ako to bude potrebno, i mislim da je to vrlo pošten stav. Jer mi to ne činimo zato što želimo vojnu intervenciju, već zato što hoćemo da zaustavimo nasilje". "Mi hoćemo da sprečimo predsednika Miloševića da, kako je to ranije činio, upotrebljava teško naoružanje i tenkove u napadima na sela i civile. Zato je jako važno da on čuje tu poruku i povuče snage koje su obavljale te akcije", rekao je Robin Kuk.

Milošević "ne sme umišljati da će međunarodna zajednica učiniti istu grešku kakvu je učinila u Bosni, kada je previše kasno odlučila da interveniše. Mi smo izvukli tu pouku iz Bosne", istakao je Kuk.

Šef britanske diplomatije je dodao da se "divi hrabrosti" Ibrahima Rugove i tome što "odbacuje nasilje obe strane, dakle i Oslobodilačke vojske Kosova".

"Sve dok predsednik Milošević bude izbegavao da se nagodi i krene u ozbiljne pregovore sa takvim ljudima, sve ce teže biti da se bilo šta učini", dodao je Kuk.

Na pitanje voditelja Bi-Bi-Sija da li su tačni izveštaji da se britanski plaćenici nalaze u redovima OVK i obučavaju njene pripadnike, Kuk je uzvratio da nema podataka o tome, ali da ga to "ne bi iznenadilo, ako bi to bio slučaj".

Zaista, Velika Britanija je distribuirala u UN svoj nacrt rezolucije za odobrenje Saveta bezbednosti za vojnu akciju. Taj potez, međutim, nije naišao na odobravanje američke državne sekretarke, koja je odbacila samu tu ideju, jer ograničava NATO i posavetovala Robina Kuka da sebi nabavi „nove pravnike“.

"Diplomatija je postala složenija kada su Britanci distribuirali nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava upotreba sile. Ovo je bilo dobronamerno, ali nije dobro zamišljeno. Pozvala sam Robina Kuka, koji je rekao da su mu pravnici rekli da će biti potreban mandat SB UN ako NATO treba da deluje. Rekla sam mu da treba sebi da nabavi nove pravnike. Da je rezolucija UN-a usvojena, postavili bismo presedan da je NATO-u zahtevao ovlašćenje Saveta bezbednosti pre nego što je mogao da deluje. Ovo bi Rusiji, da ne pominjemo Kinu, dalo veto na NATO. Ako rezolucija ne uspe, to bi se smatralo pobedom Miloševića i utoliko otežavalo kretanje NATO-a. Treća mogućnost je bila da će rezolucija biti usvojena, ali tek nakon ogromnih napora kako bi se dobila ruska saglasnost. Tri mogućnosti: tri loša ishoda; nije dobar plan“, zaključila je Madlen Olbrajt.

Dakle, umesto da UN, poštujući norme međunarodnog prava, obezbedi legalnost NATO akcije i političku ocenu da li je ona potrebna, to će Olbrajt da prepusti odluci kosovskih Albanaca. 

U skladu sa ovom upadicom, britanski premijer Toni Bler promenio je britanski stav i saopštio je da nije potrebno odobrenje UN za svaku vojnu intervenciju.  Bler je na samitu EU u Kardifu rekao da smatra da mandat Ujedinjenih nacija ne bi bilo neophodan za svaki tip eventualne vojne intervencije NATO na Kosovu, odnosno da bi traženje mandata UN zavisilo od tipa vojne intervencije koja bi se planirala. „Jasno je da bismo mi više voleli da reagujemo na događanja na Kosovu na osnovu mandata UN i rekli smo da nam je potrebna legalna osnova za svaku intervenciju za koju bismo se odlučili", dodao je Bler. 

Hil navodi da je Rugova bio de fakto lider kosovskih Albanaca više od jedne decenije i „svakako je zaslužio da se prema njemu postupa s poštovanjem“, ali u Vašingtonu su ga sve više odbacivali kao neefikasnog, i kao čoveka koji nije vladao nad naoružanim berilcima.  Krajem maja, Gelbard je „ukrao šou“ po ovom pitanju tako što se sastao sa grupom OVK u Ženevi u vreme kada su se Holbruk i Hil sastajali sa Rugovom.

Kako je bio prvi koji je za OVK rekao da su teroristi, tako je Gelbard bio prvi koji ih je legalizovao u Vašingtonu. Implikacija je bila jasna: Holbruk i Hil bili su „bajata vest“ dok je Gelbard bio sa ljudima koji su se računali.

“Ali dok smo Dik i ja putovali u zaleđe Kosova pre nego što se on vratio u Sjedinjene Države, došli smo do malog grada u jugozapadnom delu pokrajine po imenu Junik, koji je bio mesto nasilja. Seoske starešine su nas pozvale u seosku kuću gde smo sedeli na podu sa čašama jakog, zašećerenog turskog čaja da slušamo šta ima da kaže 20 seljaka koji su sedeli sa nama. Nekoliko minuta nakon sastanka, pridružio nam se borac OVK koji je izgledao kao Če Gevara, u punoj maskirnoj uniformi kupljenoj u prodavnici, i seo pored Holbruka. Bilo je veoma malo mesta, i svakome ko je gledao fotografiju žičane službe koja je sledećeg dana bila prikazana širom sveta, činilo se da sedi u Holbrukovom krilu“, opisao je ovaj susret Kristofer Hil.

Novine su zabeležile da je soba bila "tesna 3 sa 3“.

Holbruk je shvatio da, iako je ovim više nego izjednačio rezultat sa Gelbardom, to bi moglo da mu izazove iste probleme sa Miloševićem koje je Gelbard imao nekoliko nedelja ranije. Holbruk me je zamolio da se sutradan vratim u Beograd da se sastanem sa Miloševićem i da ga uverim da je „Čeov“ ulazak u sobu bio potpuno neočekivan“, objasnio je Hil. 

Po dolasku u Beograd, Holbruk se sreo sa Miloševićem u sredu pre podne, 24. juna, i razgovarao o rešavanju kosovske krize, a sutradan, u četvrtak 25. juna, sreo se s novinarima u rezidenciji američkog ambasadora. 

"Sjedinjene Države, Rusija i ostale članice Kontakt grupe žele da se situacija na Kosovu razreši mirnim putem", rekao je Holbruk. "

Međunarodna zajednica prihvata činjenicu da je Kosovo deo Jugoslavije i svesna je da i politički lideri kosovskih Albanaca i naoružane grupe traže nezavisnost. Međunarodna zajednica to ne može da podrži, jer se izmena granica silom ne može prihvatiti".

Holbruk je naglasio da je poželjna promena u odnosima vlasti u Beogradu i kosovskih Albanaca. "Ne želimo da se mešamo u unutrašnje poslove jedne suverene države, ali situacija na Kosovu predstavlja ozbiljnu opasnost za međunarodni sistem i stabilnost u Evropi. Zbog toga Kontakt grupa, OEBS i Ujedinjene nacije igraju važnu ulogu u rešavanju problema, kao što i NATO priprema vojnu akciju ako se stanje pogorša," najavio je Holbruk.

Holbruk je naglasio je da najveća opasnost u tom trenutku preti od rasplamsavanja sukoba u selu Kijevo, gde i jedna i druga strana imaju kontrolne punktove. Istog dana, na primer, naoružani Albanci ubili su direktora škole u Kijevu, Radoš Spasić.  Istog dana, kidnapovana su i trojica Srba kod mesta Crnoljevo iz autobusa Prizren Priština.

Holbruk to nije pomenuo, ali je kasnije ipak ocenio da najviše odgovornosti imaju „srpske snage bezbednosti“. To je protivurečilo oceni jednog neimenovanog diplomate u Prištini da je „zagonetan nedostatak žestokog odgovora Beograda u mnogim oblastima gde je Oslobodilačka vojska Kosova aktivna, zagonetan je iako ga mi svakako pozdravljamo", izjavio je ovaj zvaničnik koji se trenutno nalazio u Prištini.  

O susretu s članovima OVK, Ričard Holbruk je rekao: "Selo Junik, u koje smo posle nekoliko zabuna stigli, čuvali su uniformisani ljudi i neki bez uniformi. S njima smo se upustili u razgovor, ali mi smo u Junik došli da vidimo činjenice, a nikako ne da pregovaramo. Čovek koji nam se predstavio kao oficir za moral dao nam je svoje viđenje stanja. Bila je veoma zanimljiva diskusija i o njoj sam obavestio državnog sekretara. Mi smo na putu razgovarali i sa Srbima na kontrolnim punktovima, jer smo želeli da čujemo što više činjenica".

Na pitanje da li misli da je OVK mogućno staviti pod političku kontrolu, Holbruk je odgovorio da ne zna. "Naš razgovor s tim ljudima nije implicitno priznavanje ove organizacije, niti su to bili pregovori". Situaciju u zapadnom delu Kosova, Holbruk je uporedio sa Divljim zapadom, naglasivši da "lavovski deo" odgovornosti za eskalaciju nasilja leži na "srpskim snagama bezbednosti".

Istog dana, Ibrahim Rugova se sreo u Bonu s nemačkim ministrom spoljnih poslova, Klausom Kinkelom, od koga je čuo nezadovoljavjuće novosti. „Ibrahim Rugova je i u Bonu naišao na odbijanje njegovog zahteva za nezavisnost Kosova. “Za Kosovo želimo autonomiju i nešto drugo ne možemo podržati", rekao je šef nemačke diplomatije Klaus Kinkel posle razgovora s liderom kosovskih Albanaca i članovima njegovog tima za pregovore s Beogradom.

Sutra nastavak: Hil i poreklo Zajednice srpskih opština