Ko demantuje one koji raskrinkavaju?

Piše za Kosovo onlajn: Srđan Garčević, osnivač The Nutshell Times

S vremena na vreme, balkanski analitičari odluče da se osramote promovišući istraživanje koje "opovrgava" određeni "srpski mit", samo da bi pokazali nedostatak informacija, osnovne logike ili moralnih principa (često sve tri stvari).

Ovog puta, takvo istraživanje dolazi iz još jedne impresivne ekspertske organizacije, Evropske inicijative za stabilnost, i pokušava da "opovrgne" "laž" da Srbi napuštaju Kosovo i Metohiju zbog pritisaka koje na njih vrše vlasti u Prištini.

"Pozadinska analiza", naslovljena "Izmišljeni pogromi: Statistika, laži i konfuzija na Kosovu", tvrdi da srpska migracija sa Kosova svakako nije podstaknuta mnogobrojnim napadima na Srbe i njihovu imovinu, budući da postoje slični obrasci migracije u Srbiji, zasnovani na podacima srpske policije, medicinskih ustanova i škola.

Kako je i očekivano, autori pružaju "kontekst" vrlo selektivno.

Jedina aluzija na (dokumentovano) sistemsko nasilje i diskriminaciju nad Srbima od strane vlasti u Prištini nalazi se u citatima srpske vlade i medija, koje autori pokušavaju da opovrgnu i odbace. Nimalo iznenađujuće, oni čak ne spominju ni slučajeve masovnih pogroma na Kosovu (1999. i 2004. godine) i čini se da sugerišu da jedini razlog zbog kojeg se Srbi nisu vraćali na Kosovo i Metohiju posle rata jeste (onako kako oni smatraju) loše odrađena srpska statistika, a ne opšta neprijateljska atmosfera vlasti u Prištini i lokalnog albanskog stanovništva.

Na ekonomskom frontu, ne smatraju relevantnim da pomenu da relativno visoke subvencije koje Srbi na Kosovu i Metohiji primaju čine Kosovo i Metohiju neuporedivim sa drugim regionima Srbije.

U glavnom delu dokumenta, kvalitet podataka je sam po sebi upitan (mnogi Srbi zadržavaju formalno prebivalište na Kosovu dok žive negde drugde), ton je veoma uvredljiv i ciničan (autori su imali vremena da šaljivo ubace fotografiju belog nosoroga, ali ne, recimo, ikonični snimak albanskih ekstremista kako pale srpske crkve 2004. godine), ali ono što zaista čini dokument zaista sramotnim je njegova pretpostavka.

Ova linija argumentacije u dokumentu, ako se sledi, takođe bi dovela do sumnje u "narativ" da su migracije iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske tokom devedesetih godina bile rezultat rata, umesto jednostavne posledice činjenice da je Zapad (privremeno) liberalizovao zahteve za migraciju svojih stanovnika. Zaista, Austrijska akademija nauka pokazala je da je pad stanovništva u Letoniji i Litvaniji između 1990. i 2017. godine uporediv sa onim u Bosni i Hercegovini. Trebamo li da čekamo dokument Evropske inicijative za stabilnost o "izmišljenim jugoslovenskim izbeglicama"?

Ne bih da iščekujem.

Navijači istraživanja Evropske inicijative za stabilnost, među kojima su mnogi koji rade za velike medijske kuće koje pokrivaju Balkan, odlučili su da učestvuju u ovom sramotnom prikazu napadajući bilo koga ko je ukazao na očigledne nedostatke.

U skorašnjem periodu, Jelena Žarković, profesorka razvojne ekonomije na Univerzitetu u Beogradu, odlučila je da se sama pozabavi procenom valjanosti tvrdnji ove pseudo-akademske organizacije i objasni njihove nedostatke.

Umesto da opovrgne bilo koju od tvrdnji Žarkovićeve, jedan od prominentnih balkanskih analitičara započeo je tiradu koja je samo ponovila sve ustaljene tehnike balkanskih analitičara kada se suoče sa sopstvenim sramotama, koje se uglavnom svode na vređanje i demonizovanje. Da stvar bude još apsurdnija, tirada je završena tvrdnjom da "beogradska kafanska mudrost" manje efikasno štiti kosovske Srbe od pseudo-istraživača Evropske inicijative za stabilnost (iz Berlina/Brisela/Istanbula) koji se ne usuđuju ni da pomenu albanske napade na Srbe.

Srećom, ovo smešno "istraživanje" i njegovi branitelji čini se kao da aludiraju da je istina retko kad srpska tema diskusije.

Siguran sam da kolektiv Evropske inicijative za stabilnost i njihovi branitelji iskreno veruju u svoje intelektualne sposobnosti i moralnu ispravnost svojih ciljeva; stoga bi bilo pogrešno optužiti ih za licemerje ili širenje propagande.

Problem je sistemski trulež koja gura Balkan (i svet) ka sve većim problemima. Trulež je najizraženiji u činjenici da se "stručnjaci" i "analitičari" konstantno kose sa stvarnošću.

Kolektiv Evropske inicijative za stabilnost, uprkos dokazano upitnim istraživačkim sposobnostima, finansira se ne samo od strane privatnih fondacija (Fondacija za otvoreno društvo i Fondacija Mercator) već i od strane švedskih poreskih obveznika (putem Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju), a ranije su dobijali sredstva, između ostalih, od kanadskih, britanskih, nemačkih vlada, kao i od Evropske komisije.

To je samo jedna od mnogih "inicijativa", "instituta" i "društava" (izaberite kvazi akademski naziv) koje "služe da informišu" donosioce odluka i javnost ne pružajući im pozadinu i činjenice, već uprošćavanjem razgovora i svodeći sve na narative i kontrarnative, kroz sve komplikovanije teorije, kao da stvarni svet ne postoji. Ova tragična tendencija je najizraženija u medijima, gde mnogi "eksperti za dezinformacije" redovno fokusiraju više pažnje na to ko je šta rekao i kako, umesto na stvarnost opisane situacije.

Opasnost od više brige o obaranju "narativa" nego o stvarnom svetu pokazala se najizrazitije kada je Džon Stjuart, otac oštroumnih analiza, u jednom izlivu besa tvrdio da je loše stanje javnog prevoza u SAD-u (barem u poređenju sa onim u Moskvi) cena koju američki građani "plaćaju za slobodu". Zaboravljajući da su SAD bile jednako slobodne pre nekoliko decenija kada su mogle održavati svoju infrastrukturu i javnu sigurnost, nenamerno je pokazao svoju sopstvenu nesposobnost da razmišlja izvan pokušaja "nadmašivanja" svog protivnika. Nažalost, Balkanski analitičari, generalno manje šarmantni i manje domišljati od Stjuarta, preuzimaju na sebe da govore o stvarima mnogo važnijim od zapuštenih podzemnih železnica.