KO je KO - Kolin Hajlend: Američki diplomata koja se protivila odlukama Prištine

Za zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Aleksandra Sašu Kasanofa juče je bio poslednji radni dan. Na toj poziciji danas ga je zamenila Kolin Hajlend - karijerni diplomata koja odlično poznaje Zapadni Balkan. U dva navrata je službovala na Kosovu, ali se i otvoreno protivila jednostranim potezima Prištine: od povećanja taksi i zabrane uvoza srpske robe do ukidanja dinara.

Hajlend je na ovu poziciju došla sa mesta direktora Kancelarije za južnu i centralnu Evropu (Zapadni Balkan) na kojoj je od septembra 2023.

Na trećoj regionalnoj konferenciji „Balkanomik“ koja je prošle godine održana u Tirani upozorila je da je na Zapadnom Balkanu ključan problem korupcija.

„Korupcija mora biti pod kontrolom, jer zakoni moraju biti ažurirani i usklađeni sa standardima EU. Potreban vam je taj fokus i ta odlučnost, a mi ćemo vas podržati u tome“, navela je Hajlend.

Objasnila je i da je regionalna saradnja u privlačenju investicija i zajedničko tržište od presudne važnosti za stabilnost i napredak regiona.

„Važno je da se prvo integrišu kao region, a zatim da postanu integralni deo zajedničkog evropskog tržišta. To je važan deo za Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo. Ove zemlje bi bile pod pritiskom ako bi pokušale da uđu pojedinačno u ovo zajedničko tržište. Bilo bi im veoma teško da budu konkuretni“, istakla je Hajlend na platformi "X".

Borbu protiv korupcije apostrofirala je i 2018. u razgovoru sa tadašnjim kosovskim ministrom unutrašnjih poslova Ekremom Mustafom.

U saopštenju nakon sastanka navedeno je da su se sagovornici saglasili da će institucije nastaviti svoju posvećenost borbi protiv terorizma i važnosti očuvanja bezbednosti i stabilnosti na Kosovu, a Hajlend je rekla da će SAD nastaviti da pružaju podršku za izgradnju kapaciteta za institucije za sprovođenje zakona na Kosovu, naglašavajući važnost vladavine prava i napora u borbi protiv korupcije.

Bila je mnogo preciznija krajem 2023. godine tokom razgovora sa delegacijom Američke privredne komore na Kosovu.

Predstavnici APK izrazili su zabrinutost i ponovili hitnost ukidanja zabrane uvoza srpske robe navodeći njen negativan uticaj na američke i druge kompanije.

„Direktorka Hajlend je priznala ocene APK o štetnosti efekata zabrane uvoza i na građane i na preduzeća. Govoreći o izgledima za privlačenje investicija, ona je preporučila da Kosovo preduzme proaktivne mere za unapređenje svog međunarodnog brenda i istakla značajnu ulogu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ističući da će to značajno doprineti stvaranju povoljnog ambijenta za privredni rast“, navedeno je u saopštenju APK.

Početkom prošle godine, tokom službene posete Vašingtonu, i gradonačelnik Štrpca Dalibor Jevtić je razgovarao sa Hajlend.

Na ovom sastanku je dominatna tema bila odluka o ukidanju dinara i posledicama ove odluke.

Jevtić je izneo podatke o broju korisnika različitih kategorija plata, penzija, socijalnih davanja, stipendija, svega onoga što dolazi od strane Republike Srbije i što suštinski održava preostali srpski narod u ekonomskom smislu na Kosovu. Takođe, razgovaralo se i na teme situacije u opštinama sa srpskom većinom, kao i o položaju Srba u sredinama u kojima Srbi čine nevećinski narod.

„Jevtić se na kraju sastanka zahvalio Hajlend na iskazanom vrlo jasnom stavu povodom odluke Prištine o ukidanju dinara i ujedno zaključio da je krajnje vreme da se takvim i sličnim akcijama Vlade Kosova stane ne put, jer one za cilj imaju ukidanje multietnočkog društva na Kosovu“, navedeno je u saopštenju nakon ove posete.

Ali, Hajlend se i ranije protivila jednostranim merama vlasti u Prištini.

Nakon što su 2018. godine povećane takse na uvoz srpske robe ona se, u to vreme otpravnik poslova američke ambasade u Prištini, oglasila preko naloga „X“, da Kosovo ništa ne dobija od povećanja taksi prema drugim zemljama članicama Cefte.

„Povećanje obaveza drugim članicama CEFTA-e nema dobrobiti za Kosovo. Samo stvara nesigurnost za posao i proizvodi ekonomsku nestabilniost. Bolje je više napora uložiti u obezbeđivanje prosperitetne budućnosti kroz dijalog“, napisala je Hajlend.

Novi zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan do sada je u dva navrata službovala na Kosovu.

Najpre kao savetnik od 2007. do 2009, a zatim kao zamenik šefa Misije od 2016. do 2019.

U međuvremenu se bavila „lakšim“ temama.

Godinu dana (2011-2012) bila je u Kabulu, Avganistan, na funkciji zamenik direktora-koordinatora za razvojno-ekonomske poslove pri američkoj ambasadi.

Od 2019. do 2023. bila je u Misiji SAD pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu.

Mediji navode da je jedno vreme radila i u ambasadi SAD u Iraku, ali u njenoj biografiji na LinkedInu nema tog podatka.

Međutim, ima podatak da osim francuskog i španskog govori i albanski.

Studirala ga je 11 meseci u okviru obuke koju američka vlada sprovodi za svoje diplomate i dobila sertifikat 2016. godine.

Magistrirala je na temu nacionalne bezbednosti i strateških studija 2013. godine na Američkom mornaričkom koledžu - najstarijoj instituciji te vrste na svetu koja se bavi istraživanjima u oblasti međunarodnog prava.