KO je KO - Perparim Rama: Britanski arhitekta koji je „odbranio“ Prištinu od Kurtija

U napetom finišu lokalnih izbora na Kosovu, Pokret Samoopredeljenje je poražen „tamo gde najviše boli“ – u Prištini. Pobedu je još jednom odneo britanski arhitekta i bivši đak Perparim Rama. Nakon proglašenja rezultata, Rama je poručio da je u Prištini „pobedila demokratska kultura nad kultom pojedinca“.

U Prištini je izborna trka za gradonačelnika bila jedna od najnapetijih na ovogodišnjim lokalnim izborima. Prvi krug, održan 12. oktobra, pokazao je izuzetno tesnu borbu između Perparim Rame iz Demokratskog saveza Kosova i Hajrula Čekua iz Pokreta Samoopredeljenje, sa razlikom od samo nekoliko stotina glasova. U drugom krugu Rama je pobedio svog protivkandidata osvojivši 51,54 odsto glasova.

Tokom predizborne kampanje, u objavi na Fejsbuku, Rama je istakao da premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti koristi državne investicije kao sredstvo izbornog pritiska, pokušavajući da kupi volju građana javnim novcem.

Kako je istakao, kao gradonačelnik Prištine neće ćutati pred „autokratskim mentalitetom koji građane deli na „naše i ’njihove“.
Takođe je osudio Kurtijevu izjavu na predizbornom skupu u Prištini kao otvorenu pretnju demokratiji i građanima Kosova, istakavši da javni novac nije vlasništvo premijera, niti bilo koje političke partije, već naroda Kosova.

Nakon pobede u obraćanju je poručio da su građani izabrali saradnje, a ne blokade i demokratsku kulturu umesto kulta pojedinca.

Profesionalna karijera

Pre nego što je zaplovio u politiku, Rama je radio kao arhitekta i urbanista. Njegovi projekti uključuju razne rezidencijalne i komercijalne objekte, hotele i urbanističke planove u više zemalja. Radio je u Engleskoj, gde je i završio arhitekturu, ali i u SAD-u, Švajcarskoj, Češkoj republici i Albaniji.

Predstavljao je Kosovo 2012. godine na Venecijanskom bijenalu arhitekture s projektom „Filigri mejker“, što je bio prvi put da Kosovo učestvuje na tom događaju.

Rama je poznat po svom vodećem učešću u prostornom planiranju za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine, po posvećenosti izgradnji vizije Dohe, glavnog grada Katara, kao i po projektima u Njujorku, Dablinu, Bazelu, Pragu, pa čak i Damasku u Siriji.

Rat na Kosovu

O Rami je izveštavao i Si-en-en nekoliko godina pre nego što se upustio u politiku. Novinarima te američke televizije ispričao je da je 1992, sa 16 godina, bio na odmoru kod rođaka u Velikoj Britaniji kada je odlučio da zatraži azil u Britaniji, tvrdeći da se situacija na Kosovu pogoršala i da srpske paravojne i policijske jedinice regrutuju albanske mladiće da se bore protiv Hrvata, Slovenaca ili Muslimana u BiH.

Sedam godina kasnije, u vreme Nato bombardovanja SR Jugoslavije, radio je u Njujorku za jednu arhitektonsku firmu. Novinarima je ispričao da tada nije imao kontakt sa svojom porodicom sve dok mu dva meseca kasnije mlađa sestra nije javila da su bezbedno stigli na makedonsku granicu.

U to vreme SAD su otvorile granicu, prihvativši 20.000 izbeglica, a upravo Ramina porodica bila je deo tog programa.

„Sestrin telefonski poziv me je sprečio da se vratim na Kosovo da se borim“, kazao je Perparim Rama Si-en-enu.

Nakon završetka rata, njegovi roditelji su odlučili da se vrate na Kosovo, a Rama se javno zahvalio britanskoj vladi na „gostoprimstvu“.

„Veoma sam zahvalan britanskoj vladi što mi je omogućila da ostanem tamo tokom rata na Kosovu“, kazao je on novinarima.

Politička karijera

Kao kandidat Demokratskog saveza Kosova, Rama je izabran za gradonačelnika Prištine 7. decembra 2021. godine. U kampanji je istakao viziju za Prištinu kao „zeleni grad“ sa prioritetom na pešake, javni i alternativni prevoz, smanjenje dominacije automobila i proširenje zelenih površina. Takođe je obećao rešavanje problema parkiranja, izgradnju mreže centara porodične medicine, obnovu školskih objekata, upravljanje otpadom i reciklažu, kao i veću bezbednost u saobraćaju.

„Biću gradonačelnik koji će se pamtiti po velikim i smelim infrastrukturnim projektima koji će razvijati Prištinu decenijama koje dolaze“, rekao je Rama.

Muzej pomirenja umesto Hrama Hrista Spasa

Kao kandidat za gradonačelnika, Rama je u intervjuu za Kljan Kosova kazao da Hram Hrista Spasa u centru Prištine može imati „pozitivnu ulogu u budućnosti“.

Istakao je da crkvu i dalje mnogi doživljavaju kao simbol agresije i da dok srpski narod ne prizna nanetu štetu i ne izrazi izvinjenje, takav stav će ostati upisan u kolektivnu svest kao negativan čin.

U razgovoru je predložio da se crkva preuredi u prostor za kulturno i državno pomirenje ili da postane muzej pomirenja.

Ključ Grada Đukanoviću i Kandić

U aprilu 2025. Rama je dodelio Ključ Grada aktivistkinji za ljudska prava Nataši Kandić, za, kako je naveo, „njenu ulogu u dokumentovanju srpskih zločina tokom rata na Kosovu“. On je naglasio da ovim simboličnim činom želi da joj izrazi zahvalnost za „zaštitu istine i pravde“.

Pre Kandić, Rama je Ključ Grada 2022. uručio i tadašnjem predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću kao izraz izuzetne zahvalnosti građana Prištine i naroda Kosova „za sve što je uradio za ovu državu u njenoj istoriji“.

On je kazao da mu je velika čast što je imao priliku da se sastane sa Đukanovićem, uz zahvalnost za pomoć kosovskom narodu tokom teških vremena i podršku nezavisnosti Kosova i njegovom prosperitetu.

Biografija

Rama je rođen 20. januara 1976. godine u Prištini. Otac Kadruš Rama bio je slikar i profesor na Akademiji umetnosti, majka Nazmije Rama učiteljica, a deda Feriz Hodža nastavnik i profesor geografije. Sa 16 godina (1992.) preselio se u Veliku Britaniju, gde je završio arhitekturu.

Oženio je Kristal Ivezaj, s kojom ima troje dece. Kristal je rođena u Americi i potiče iz albanske brdske porodice. Zbog Rame je napustila Ameriku i doselila se u Prištinu.