Ko ne poštuje Prespanski sporazum?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Iako još uvek nije formirana zakonodavna i izvršna vlast u Republici Severnoj Makedoniji, predsednički i parlamentarni izbori u ovoj državi izazvali su pravi politički zemljotres, sa epicentrom u Skoplju, u makedonskom Sobranju, odakle su se potresi osetili i na Istoku i na Zapadu. Ipak, najsnažnije je zavibriralo u kabinetu grčkog premijera Micotakisa, i to zbog postupka novoizabrane predsednice Gordane Siljanovske Davkove, koja je na inaugurenciji, prilikom polaganja zakletve, izgovorila ime države bez atributa „Severna”, u suprotnosti sa Prespanskim sporazumom.

Premda je nova predsednica potpisala dokument pod punim ustavnim imenom države, njeno izgovaranje zakletve bez prideva „Severna” u nazivu države izazvalo je negodovanje najpre od ambasadorke grčke države u Skoplju, koja je protestno napustila inauguraciju u Sobranju, a zatim su usledile i opomene od grčkog suseda da će blokirati evrointegracije Severnoj Makedoniji ukoliko se Prespanski sporazum ne bude poštovao, a to podrazumeva korišćenje novog ustavnog imena.

Podsetimo da je Prespanskim dogovorom između Grčke i Makedonije rešen skoro trodecenijski spor. Sporazum je potpisan u Prespi 2019. godine, čime su se ove dve zemlje obavezale da bilateralni dogovor implementiraju u svojim državama. Republika Makedonija promenila je Ustav i ime države, postavši Republika Severna Makedonija. Ovaj korak makedonskom narodu obećavao je evroatlantske perspektive, ali je država uspela da u međuvremenu postane samo članica Severnoatlantske alijanse, dok su joj vrata Evropske unije i dalje zatvorena.

I ne samo to, makedonski mediji naglašavaju kako Grčka nije u svojoj državi implementirala Prespanski sporazum, tj. nije ratifikovala protokole koji proizilaze iz ovog dogovora.

Grčki premijer Micotakis odgovorio je na ove optužbe ukazavši na to kako su predvideli mogućnost ovakvog ponašanja predstavnika novog talasa vlasti u Severnoj Makedoniji. Sudeći po ovoj izjavi, Grci su očigledno imali vizionarski pogled na razvoj događaja na političkoj sceni svog suseda, i to pet godina unapred, koliko je od potpisivanja Prespanskog sporazuma prošlo. S druge strane, oni prete kako će zakočiti evropske integracije svom susedu – kao da one već nisu zakočene – ako državno rukovodstvo ne koristi ustavni naziv koji nalaže Prespanski sporazum, a oni sami nisu pokazali spremnost ni da u usmenim komunikacijama koriste naziv ove države na kome insistiraju, već naziv „Skoplje”.

Takođe, u Grčkoj još nijedan putokaz nije zamenjen da upućuje na Severnu Makedoniju. Dakle, ni Grčka ne poštuje bilateralni dogovor po međunarodnom javnom pravu.

Nova vlast u Severnoj Makedoniji istakla je da će poštovati Prespanski sporazum, makar kada je reč o pismenoj formi, što je dokazala nova predsednica potpisivanjem zakletve. Podsetimo da je Gordanu Siljanovsku Davkovu podržao Hristijan Mickoski, lider partije VMRO-DPMNE i budući premijer, najavivši da će i on koristiti svoje pravo da u razgovorima i u komuniciranju sa javnošću upotrebljava „okrnjeni” naziv države.

Iako Prespanski dogovor ima karakter „ega omnes”, očito da će u ovom trenutku makedonska nova politička struktura, predvođena koalicijom VMRO-DPMNE, koristiti ime Makedonija, a Grci Skoplje. Dakle, ni jedna ni druga država se ne drže potpisanog.

Na takvo ponašanje, dok ih svojim postupkom nije „probudila” predsednica Siljanovska Davkova, dosad nije reagovala nijedna instanca, ni u EU, ni u NATO-u, ni u SAD. Sad je stiglo upozorenje usmereno na rukovodstvo Severne Makedonije, koje se formira pod liderskom palicom Hristijana Mickoskog, u vidu saopštenja EU – koje ima diplomatski karakter, ne i obavezujući – u kome je ukazano na to da svi moraju poštovati Prespanski dogovor. Ne treba ni podsećati na to da sama EU nije ispoštovala svoja obećanja, kao ni SAD i NATO, da se Prespanskim dogovorom ostvaruje pravo prijema makedonske države u evropsku porodicu.

Upravo je licemerno ponašanje Zapada i odlučilo o smeni političke vlasti u Severnoj Makedoniji. Narod je svojim glasovima deklasirao političku vladajuću strukturu SDSM i DUI i poslao poruku da mu je važnije da sačuva svoju državu, njen teritorijalni integritet i suverenitet nego da prihvata licemernu politiku koja ga drži u mestu, čak i vraća unazad. Ukoliko Evropska unija nastavi sa politikom neispunjenih obećanja i konstantnog uslovljavanja, i to bez garancija, iako Severna Makedonija želi da ostvari evrointegrativne procese, njena vrata se mogu otvoriti i drugima.

Nosioci evroatlantskih ciljeva do sada su (Severnoj) Makedoniji samo usložnjavali odnose sa susedima: spor sa Grčkom, zbog čega je promenila Ustav i ime države; spor sa Bugarskom, gde joj se nameće ponovna promena Ustava radi unošenja Bugara u najviši državni akt; Tirana i Priština utiču na formiranje vlasti u Skoplju, a odnose sa Srbijom, koji su izgrađeni na visokom nivou, preti da ugrozi uvučenost u kosponzorstvo Severne Makedonije u rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Videćemo kakav će kurs za prosperitet zemlje i rešenje neslaganja sa susedima zauzeti nova predsednica Gordana Siljanovska Davkova i nova vlada Hristijana Mickoskog, koji se nalazi pred iskušenjem kako i sa kim da formira vladu. On smatra da ima sigurnu većinu, ali će, svakako, pokušati da ostvari i dvotrećinsku većinu u Sobranju, koje broji 120 poslanika, za šta je neophodno da formira vladu sa nekim od albanskih subjekata, koji su podeljeni u koalicije Evropski front i Vredi.

Mickoski ne želi da u vlasti ima predstavnike partije DUI, koji predvode koaliciju Evropski front, jer su, kako ističe, učinili mnoga kriminalna dela sa SDSM i zarobili državu. S druge strane, ne treba izgubiti iz vida da koalicija Vredi uživa podršku Albina Kurtija, te ima i njegov uticaj.