KOmpilacija nedelje 17

Nedelja velikih i nešto manjih razočaranja. Ali i nedelja velikih podsećanja. Na praznik, na uspehe, poraze... Sedmica u kojoj smo opet, uglavnom gledali unazad. I još jednom ćemo u KOmpilaciji nedelje.

Čak i kad se ne nadamo mnogo, mnogo se razočaramo. Niko nas nije pitao za strategiju pred Evropsko prvenstvo,  pa neće ni za rešenje. Što nas ne sprečava da ga ponudimo.

I pre poslednje utakmice srpske reprezentacije navijači su bili razočarani: „Promenio bih pola tima jer smo generalno loši“, kaže jedan od anonimnih stratega iz Severne Mitrovice. Pojašnjava: „Ljudi koji se ne bore za grb, za tim, za državu i ne zaslužuju da igraju za reprezentaciju“.

Na terenu za zaborav, na trinama za pamćenje. I po svemu sudeći, za vraćanje. Prvom sledećom prilikom. Spremili su se navijači da odbruse gostima „Mirdite“ i čekali su ih ceo dan.

Možda je to bio dobar dan za navijačke lekcije, ali za festival nije Ovoga puta zato, bez Mirdite.
Reditelj Danilo Bećković kaže da nam nije bilo potrebno Evropsko prvenstvo, pa ni srpsko-albanski festival, da bismo znali da je situacija „napeta“.

„To je zapravo posedica jednog konstantnog pogrevanja političke situacija na prostorima bivše Jugoslavije“, kaže Bećković.

Ni od utakmice u Briselu nije se očekivalo mnogo. Završena je bez rezultata i bez pobednika. Mada, sudeći po iznetim zahtevima, nisu svi ni igrali za pobedu, već za publiku. Domaću.

„Premijer Kurti je predstavio tri nova zahteva, koja su kako kaže, uslov za nastavak dijaloga“, rezimirao je visoki predstavnik Žozep Borelj ovonedeljni briselski susret.

Razgovori bez strategije, mandati bez kraja. I Dok za povratnike iz Nemačke nove šanse nema, za neke druge, poput Miroslava Lajčaka,  počeli su produžeci. Poznavaoci kažu, bez šanse za promenu rezultata ček ni u zaustavnom vremenu.

„Nema sad tu većeg političkog značaja. To je više tehnička stvar. Praktično ostaje da preda nadležnost nasledniku“, objašnjava za Kosovo onlajn Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative.  

Svakako više od politike.  Za mnoge Vidovdan je sudbina i  suština. Na najveći srpski praznik, ipak, bez srpskih obeležja.

„Strašno je da moramo da krijemo šta nosimo, da li nosimo obeležja naše države, da se krijemo ako nosimo nešto, da ne smemo zastavu da podignemo ovde gde je Miloš život dao“, kaže jedna od brojnih posetilaca Gazimestana.

Istoričari shvataju ljutnju onih koji su Vidovdan morali da obeleže po posebnim pravilima koje je odredila Priština.

„ Vidovdan je razmeđa koja Srbe uči onome što je bilo i i usmerava ih ka onome što treba da znaju. Onome što će biti“, kaže istoričar Luka Jovanović.

Ono što je bilo, naučili smo. Ono što će biti, određuje se na drugom mestu. Uprkos različitim navijanjima, Brisel je ove nedelje dobio nove ljude, koji će po svemu sudeći, voditi staru politiku.