Kosovska boračka penzija Veslija Klarka

Daleko od toga da je bilo ko ovde imao simpatije prema generalu Vesliju Klarku pre 25 godina kada je predvodio do tada najveću vojnu silu na svetu u agresiji na Srbiju. Ali, bilo je nekog starinskog poštovanja prema neprijatelju vojničkog lika, borca iz Vijetnama u zategnutoj uniformi generala sa četiri zvezdice, tada glavnokomandujućeg Nato u Evropi.

Dolazio je u Beograd i pre bombardovanja, razgovarao je sa tadašnjim vrhom vojske, baš u zgradi u centru Beograda koju će bombardovati koji mesec kasnije.

Danas je blizu 80-te, ali nije mu teško da dođe na poziv i da govori o najslavnijim danima svoje karijere iz 1999. Nažalost, izgleda da nema nikoga oko sebe ko bi mu rekao da to prestane da radi.

Pre nekoliko dana govorio je na CNN-u, u emisiji Kristijan Amanpur, zajedno sa Albinom Kurtijem, baš o tim, za njega i Kurtija, slavnim danima iz 1999. Ostavio je utisak zlobnog starca željnog tuče i rata, zarobljenog u vremenu kada je komandovao najvećom vojnom silom koju je svet video, a danas nije zreo ni za vozačku dozvolu, a kamoli za oružni list.

Vesli Klark danas želi da ponovo ima 55 godina, koliko je imao kada je napao Srbiju. Želi da je u punoj snazi, da nosi istu onu tamnu generalsku uniformu sa četiri zvezdice i da na njegovu komandu skoči na hiljade vojnika i polete stotine bombardera. I to ponovo na Srbiju.

Ceo televizijski razgovor takmičili su se Kurti i Vesli Klark ko će teže da ocrni Srbiju i Vučića i general je ipak tesno pobedio, što protiv Kurtija nije uopšte lako. Siguran je da Vučić želi da zauzme najmanje sever Kosova, a posle toga i da pocepa Bosnu i pripoji Republiku Srpsku i tako napravi Veliku Srbiju. I sve to zato što je „Srbija ruska ruka na Balkanu".

Vesli Klark nije dementan, naprotiv. On vrlo dobro zna da sve što je rekao nema nikakve veze sa realnim stanjem stvari na Balkanu. On još bolje zna da se njegove crne procene nikad neće ostvariti. Takodje zna da Srbija koju je onomad bombardovao i ova današnja Srbija ne mogu da se porede po ekonomskoj i vojnoj moći. Ali najbolje što zna je da ga je njegova glavna životna uloga, ona iz 1999, trajno vezala za projekat stvaranja kosovske države iz kojeg ne može i ne želi da izađe.

Vesli Klark je čitavu post-vojničku karijeru stavio u službu vlade u Prištini i taj posao obavlja i pod stare dane, bez obzira što je tužno gledati nekadašnjeg prvog američkog oficira kako odrađuje posao za tako bednog poslodavca, kao što je kosovska vlada.

Ali, posao je posao. Vesli Klark u gostima kod Kristijan Amanpur za sagovornika nije imao političara Kurtija, nego svog poslovnog partnera, koji će direktno odlučivati da li će Klarkov investicioni fond i njegovi partneri dobiti posao oko obnovljivih izvora energije na Kosovu. Sa istim Kurtijem sa kojim na TV priča o „oslobođenju" Kosova pre 25 godina, a još više o opasnosti od „zlikovca" Vučića, Vesli Klark se nedavno sastajao u Prištini radi biznisa u energetskom sektoru. Prilika je velika, jer Priština planira da do 2031 poveća učešće obnovljivih izvora energije (vetar, sunce) sa sadašnjih 5-6 na više od 30 posto.

Vremešni general u penziji ne želi da propusti ovu poslovnu priliku, i zato često boravi na Kosovu kao agent američkih poslovnih ljudi, ulažući u sklapanje poslova sa Kurtijevom vladom svoju reputaciju „oslobodioca" od pre 25 godina. Klark ne želi da mu se ponovi epizoda sa eksploatacijom kosovskog uglja, u kojoj je bio glavni igrač pre desetak godina. Kanadska kompanija Envidity Energy, čiji je Klark tada bio predsednik, bila je na korak da dobije pravo eksploatacije ogromnih kosovskih zaliha lignita, uz obećanje da će da uloži čak 8 milijardi dolara. Kosovska skupština je čak menjala zakone da bi Klarkova kompanija dobila posao, ali sve je stalo 2016 posle međunarodnih izveštaja (uključujući i UN) da je reč o koruptivnom poslu.

Ali, ako nema uglja, biće vetroparkova, malih hidro-centrala, solarnih polja kojima će Vesli Klark pod stare dane da zaradi kosovsku boračku penziju.

Žalosno je, međutim, što do tog cilja mora da ide preko TV-emisija gde će podilaziti Albinu Kurtiju i njegovoj paranoji da će ga napasti Srbija i Vučić, samo što nisu. Vesli Klark zna da je to čista glupost, i da je jednako glupo kad kaže da je Srbija „produžena ruka Rusije", ali tim gore po njega.

Na stranu što tercira Kurtiju u ocrnjivanju Vučića (na to su na Zapadu svi već oguglali), Vesli Klark čini veliku štetu svojoj državi, svojoj vladi i predsedničkoj administraciji svoje, Demokratske partije. On priča o Srbiji kao da je još uvek 1999, zamrznut je u tom istorijskom trenutku kada je njegova zvezda bila u zenitu i ne da da se to promeni.

Ali Amerika je od tada preokrenula svoju politiku prema Srbiji, i to baš zato što su Srbija i Vučić prvi napravili zaokret i sa Amerikom napravili čvrsto partnerstvo. I to baš oko Kosova, oko čije nezavisnosti se ne slažu, ali znaju da samo zajedno mogu da ga reše. Vesli Klark je znao samo za jedan način rešavanja kosovskog čvora, putem agresije i bombardovanja.

Taj način nije uspeo i on to ne može da prizna. Vlada njegove zemlje je bila dovoljno mudra da to prizna i da Vučića i Srbiju uzmu kao partnera za rešavanje problema, a ne neprijatelja.

Bombardovanje nije učinilo Kosovo nezavisnom državom, ni članicom UN, čak ni autoritetom koji kontroliše celu svoju teritoriju. Ali bombardovanje je donelo nezavisnost Prištini u domenu sklapanja strateških poslova teških milijarde dolara i to je za penzionisanog generala sasvim dovoljno. Razume se, samo ako je uključen u podelu plodova nezavisnosti. Korupcija, kriminal i kradja srpske imovine su glavno seme tih plodova ali njemu to ne smeta, sve dok dobija deo kolača sa Kosova. A to svakako podrazumeva obavezu odradjivanja ovakvih prljavih poslova za Kurtija i njegovu vladu. U estradnom stilu. 

Piše: Dr Orhan Dragaš