Manastir Visoki Dečani kao prekretnica Kosova

Upis zemljišta koje pripada manastiru Visoki Dečani – overeno od strane Ustavnog suda i u formi od strane same katastarske kancelarije Dečana – može označiti veoma veliki napredak percepcije i položaja Kosova kao evropske države, uključujući članstvo u Savetu Evrope. Bez ovog akta, Kosovo će i dalje biti tretirano u oblasti spekulacija.

Kako će izgledati manastir Visoki Dečani 2030. godine?

Ne verujem da će to biti u EU – ceo Zapadni Balkan je dalje od članstva nego što mislite. Međutim, u EU ili ne, lako je predvideti da će manastir Dečani biti isti divni objekat izgrađen zapadnom sakralnom arhitekturom za potrebe istočnog sakralnog objekta.

Isto tako, biće živi sakralni objekat Srpske pravoslavne crkve, biće deo verskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda na Kosovu i srpskog naroda širom Zapadnog Balkana, biće deo verskog i kulturnog nasleđa Kosova i njenih građana, biće jedan od značajnih objekata svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska.

Ali, želeo bih da zamislim da je manastir Dečani imao dve posebne dimenzije za Kosovo. Prvo, da bude oaza kulture mira. Drugo, da bude prekretnica za evropsku perspektivu Kosova.

Oaza kulture mira znači da Manastir Dečane, sa širom i netaknutom teritorijom građevina, služi kao mesto okupljanja kulturnog dijaloga, odnosno metafizičkog. Da bude okidač za susrete arhitekata, pesnika, slikara i mislilaca. Da ga posete albanski srednjoškolci da bi razumeli značaj verskih narativa fresaka za srpsku, vizantijsku kulturu, za hrišćanstvo u celini. Dakle, da razumemo važnu dimenziju kulture Republike Kosovo.

A to je moguće u saradnji između Manastira Dečane i institucija Republike Kosovo, ali moguće samo ako se bratstvo Manastira i institucije Republike Kosovo osećaju prijatno jedni prema drugima. A danas to nije slučaj.

Tu ulazi druga željena i potencijalna dimenzija Manastira Dečane, dimenzija evropske prekretnice. Tokom proteklih četvrt veka, Manastir Dečani je osetio pravnu nesigurnost, dakle i fizičku, neknjiženjem svojine od 24 hektara zemlje oko manastira koju smatra svojim. To zemljište, koje se smatralo spornim tokom okupacije Kosova od strane Srbije i Miloševića, legalizovano je tokom administracije Unmika, a zatim je sporni pravni proces dobio svoj konačni epilog u odluci Ustavnog suda Kosova. Pravno, ovaj slučaj je završen.

Pravna odluka u najvišem aktu ne bavi se periodom pre formiranja Unmika, već posleratnom procedurom. U stvari, Ustavni sud konstatuje da je sporazum između KPA (Kosovarske povereničke agencije) i manastira Dečane o razmeni imovine zakonski zaključen. Manastir je ustupio četiri parcele u centru grada Opštini Dečani. Oni su čak upisani u katastar Dečana kao opštinska svojina, ali isto još nije urađeno sa 24 hektara manastira Dečana. (Detaljnije informacije možete pročitati u novoobjavljenom izveštaju ESI (Inicijativa za evropsku stabilnost sa sedištem u Berlinu "Manastir, kosovski sudovi i put ka Savetu Evrope")

Dakle, više neće biti pravnog osporavanja ovog pitanja; zemljište pripada manastiru Dečanima. I, u formi, Katastarska agencija Dečane je to takođe prihvatila uknjižbom četiri parcele koje su legalizovane kao svojina opštine Dečani, što su potvrdile sve pravne instance, uključujući i Ustavni sud. Pošto je to slučaj, ostalo je da Katastarska agencija Dečane upiše ostatak legalizovanog sporazuma u ​​svim pravnim instancama, onu gde ostaje 24 hektara šume i njiva u zamenu za četiri parcele koje manastir daje na raspolaganje opštini.

Upis imovine Manastira se već čini prekretnicom za Kosovo po mnogo čemu. Mislim da nije, prvo ima veze sa vladavinom prava: državne agencije moraju da poštuju sudske odluke, štaviše one najviše instance kao što je Ustavni sud i Katastarska agencija Kosova zajedno sa Dečanskom, tj. na ovom državnom nivou, mora sprovesti ovu odluku.

Drugi se odnosi na osećaj uzajamnog poštovanja i pravne sigurnosti koji kosovske vlasti treba da imaju između sebe i bratstva manastira Dečani i Srpske pravoslavne crkve uopšte. Ustavni sud je doneo odluku 2016. godine i nisu pomogle dileme u javnom prostoru koje su se sve vreme povezivale sa činjenicom da je zemljište prvobitno manastiru Dečani poklonila Vlada Srbije u godinama okupacije (1997).

Izgraditi međusobno poverenje; akt o registraciji može biti važna prekretnica za zamišljanje manastira Dečane u kontekstu oaze kulture mira, dokazane pravnom sigurnošću koju nudi Republika Kosovo.

I, treće, registracija imovine mogla bi biti prekretnica za evropsku težnju Kosova. U poslednjim koracima procesa ispitivanja članstva Kosova u Savetu Evrope, registracija imovine manastira Dečana bila bi veoma neophodan znak za posvećenost Kosova kako vladavini prava, tako i izgradnji poverenja između kultura i vera. Njena. Bez ovog signala sa Kosova ne može se napraviti nijedan korak napred ka članstvu u Savetu Evrope.

Jedna od najvažnijih odluka za spoljnu politiku Kosova i njegovo evropsko putovanje je potpuno sazrela za donošenje. Čak, u svoje tri dimenzije, dokazivanja jačanja Republike Kosovo kao pravne države, osetljivosti za kulture i religije i dijaloga među njima, i konačno, dokazivanja evropskog puta zemlje.

Piše za Koha Veton Suroi, novinar i publicista iz Prištiine