Nije slučajno što je Putin izabrao upravo 15. maj kao datum za nastavak pregovora

Piše: Željko Šajn, specijalni izveštač Kosovo onlajna iz Moskve

Svečana vojna parada povodom 80 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u senci rata u Ukrajini i globalne nestabilnosti, poslužila je kao pozornica za najavu nove mirovne inicijative Moskve.

Upravo nakon završetka Parade pobede i susreta sa šefovima država i vlada, predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se novinarima iz Kremlja, u ponoć između 10. i 11. maja. Bez mogućnosti za postavljanje pitanja, Putin je saopštio da Rusija predlaže nastavak pregovora sa Kijevom, koje je ukrajinska strana prekinula krajem 2022. godine. Predlog uključuje održavanje razgovora u Istanbulu, počev od četvrtka, 15. maja, bez ikakvih preduslova.

„Predlažemo da se pregovori sa Kijevom, koji ih je prekinuo krajem 2022. godine, nastave, i to bez ikakvih preduslova. Predlažemo da bez odlaganja počnu sledećeg četvrtka, 15. maja, u Istanbulu, gde su se i ranije održavali. Primirje, kojeg bi se pridržavala ne samo Rusija već i ukrajinska strana, bilo bi prvi korak ka dugoročnom miru,” izjavio je ruski predsednik, naglasivši da pod „primirjem” ne podrazumeva pauzu tokom koje će se ukrajinska strana dodatno naoružavati i kopati nove rovove, već korak ka trajnom rešenju. „Još jednom ponavljam, više puta smo predlagali korake za prekid vatre i nikada nismo odbili dijalog sa ukrajinskom stranom”, poručio je ruski predsednik.

U izjavi Vladimira Putina prepoznaje se simbolika koja upućuje na kontinuitet između istorijskih događaja iz vremena Drugog svetskog rata i današnjih pokušaja da se postigne mir. Naime, mir u Evropi nakon Drugog svetskog rata formalizovan je u noći između 8. i 9. maja 1945. godine, a prethodila mu je konferencija u Jalti, 4. februara iste godine, kada su lideri SSSR, SAD i Velike Britanije – Staljin, Ruzvelt i Čerčil – trasirali novi svetski poredak. Taj poredak je nasledio sistem uspostavljen posle Versajske konferencije 1919.

Nije slučajno što je Putin izabrao upravo 15. maj kao datum za nastavak pregovora – to je dan kada je, prema telegramu generala Koste Nađa upućenom Titu, i Jugoslavija zvanično označila kraj Drugog svetskog rata. Poruka je tada glasila: „Druže Tito, rat je završen.” Ostaje otvoreno pitanje da li će Putin ovog puta iz Istanbula dobiti sličnu poruku: „Druže Putine, SVO je završena.”

Na predlog ruske strane brzo je reagovao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. U izjavi koju su preneli brojni svetski mediji rekao je: „Očekujem da Rusija potvrdi prekid vatre – potpun i pouzdan, počev od sutra, 12. maja, i Ukrajina je spremna za sastanak.”

Ipak, kako se komentariše u moskovskim medijima, izjava ukrajinskog predsednika otvara pitanje da li je on spreman i za pregovore, ili samo za sastanak, i to pod uslovom da se prvo obustave borbe. Ruska strana, s druge strane, ističe da ne prihvata nikakva uslovljavanja, već želi direktne i sadržajne pregovore sa ciljem postizanja dugoročnog mira.

U diplomatskim krugovima u Moskvi ocenjuje se da uspeh predloga zavisi i od toga čiji će savet Zelenski poslušati – da li savet iz Evrope, gde pojedine članice i dalje deluju kao „kolektivni Džonson”, aludirajući na bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je 2022. godine sprečio finalizaciju mirovnog dogovora između Kijeva i Moskve, ili savet Donalda Trampa, predsednika SAD, koji je, prema ruskim medijima, snažno podržao Putinovu inicijativu.

Tramp je poručio da će se lično potruditi da dođe do prekida krvoprolića u Ukrajini i dodao da bi svet u tom slučaju postao bolje mesto za život. Najavio je i da će direktno kontaktirati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom kako bi podržao organizaciju pregovora u Istanbulu.

Podrška iz Ankare već je stigla. Kako je saopštio zvanični Kremlj, Putin je telefonom razgovarao sa Erdoganom, koji je izrazio punu podršku ruskom predlogu i spremnost Turske da obezbedi logistiku i prostor za nastavak dijaloga. Erdogan je, kako se navodi, obećao da će Turska učiniti sve kako bi doprinela postizanju održivog mira.

U istom saopštenju Kremlja istaknuto je da je ruski predsednik podelio utiske sa proslave 80. godišnjice pobede, kao i rezultate brojnih međunarodnih kontakata ostvarenih tih dana. Dvojica lidera izrazila su i interes za produbljivanje saradnje na strateškim projektima, naročito u energetici.

U trenutku sećanja na pobedu iz 1945. godine, Moskva je usredsređena na svaki signal koji bi mogao dovesti do nove diplomatske inicijative za prekid rata u Ukrajini. Sećanje na veliku pobedu Crvene armije nad fašizmom koristi se ne samo kao istorijski orijentir već i kao politička platforma za poruke koje imaju težinu u današnjoj međunarodnoj areni. U tom duhu, inicijativa za mirovne razgovore u Istanbulu nije samo diplomatski gest, već i pokušaj da se kroz istorijsku simboliku podseti na moć dijaloga i dogovora. Izvesno je da će ishod – kao i tada, tako i danas – zavisiti ne samo od borbene situacije na terenu već i od političke volje ključnih aktera da prepoznaju trenutak kada se istorija može zaustaviti na ivici katastrofe i usmeriti ka trajnom miru.