Nova Makedonija: Kosponzorisanje rezolucije o Srebrenici moguće pogubna odluka, poput priznavanja Tajvana

Lista uspona i padova makedonske diplomatije je dugačka, ali je, prema insajderima, lista loših diplomatskih, pa čak i pogubnih odluka, poput priznavanja Tajvana, mnogo duža. Poslednja odluka Vlade o kosponzorisanju rezolucije o Srebrenici uzburkala je ne samo domaće, već i regionalne duhove, ali niko nije napravio analizu mogućih reperkusija.

Kada je Makedonija 1991. godine hrabro, dostojanstveno i sa referendumskim pečatom, koji niko ne može da izbriše, postala nezavisna od jugoslovenske federacije, postojao je jedan veliki hendikep – pre nego što se to desilo Evropska zajednica je usvojila direktive koje su predviđale da sve novonastale države moraju da pojedinačno traže članstvo u međunarodnim organizacijama.

Dakle, Makedonija, koja je bila pravni sledbenik Jugoslavije, po tom osnovu nije dobila članstvo u UN.

Sve zemlje iz Istočnog bloka prošle su kroz taj proces, neke lakše, neke teže, a Makedonija najteže.

Naziv Republika Makedonija nije prošao filter svetske organizacije, a, nažalost, mlada makedonska diplomatija nije našla diplomatske alate za rešavanje tog problema, pa se zadovoljila prijemom pod referencom "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija".

I odavde počinje istorija uspona i padova makedonske nezavisne diplomatije, koja je morala da se oslanja uglavnom na sopstvene kadrove koji su pekli i pekli hleb u okviru jugoslovenske diplomatske škole. Neki su rešili da strpljivo sačekaju da li će se slučajno Jugoslavija povampiriti, pa su sedeli u Beogradu, a pošto se to nije dogodilo, prepustili su se službi makedonske diplomatije.

Toliko smo znali

Na novinarsko pitanje iskusnom diplomati, koji je bio uključen u proces apliciranja za članstvo u UN, zašto je primljeno članstvo uz referencu, on je iskreno odgovorio: "Toliko smo znali".

Ovaj iskren odgovor otvara dilemu koja i dalje postoji – da li su Ministarstvo spoljnih poslova (MSP), predsednik države i parlament, koji su zaduženi za vođenje spoljne politike, kao i za kreiranje politike, imali i imaju strategiju za te oblasti i nadležnosti . Da li su zaista branili  nacionalne i državne interese? A šta nas čeka u budućnosti u vreme kada se crta novi svetski poredak?

"Kako je svaki ministar dolazio, tako je vodio diplomatiju. Da ne govorimo o tome da su svi izmišljali toplu vodu" kaže bivši karijerni diplomata, koji je insistirao na anonimnosti zbog izborne tišine.

On dodaje da ministarstvo nikada nije dostiglo neophodan organizacioni nivo, a, nažalost, stranke su uništile ono što je mukotrpno stvarano, dok ističe da je trenutno "Ministarstvo spoljnih poslova maksimalno partijsko i etnizovano, mesto gde se zapošljavaju kadrovi koji ne mogu da uopšte odgovori na diplomatske izazove".

"Ministarstvo spoljnih poslova je potpuno partijsko, nema diplomatske akademije, nema resora za kreiranje politike. U zemlji ne postoje nezavisni instituti koji bi se bavili ovakvim pitanjima i nudili analize, odgovore i rešenja koja bi zahtevalo Ministarstvo spoljnih poslova", rekao je za Novu Makedoniju profesor Jovan Donev, bivši ambasador u Londonu.

Makedonija je imala najbolji međunarodni položaj kada se čvrsto držala međunarodnog prava!

Iskusni diplomate kažu da je Makedonija najbolju međunarodnu poziciju imala kada se čvrsto pridržavala međunarodnog prava i ističu da je to recept za uspešnu odbranu nacionalnih interesa.

"Uzmimo za primer strateško partnerstvo sa SAD koje se gradi na čudan način. Odlučili smo da podržimo SAD u njihovom izuzeću iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, za šta smo dobili mnogo negativnih poruka iz EU. Tako nam se desio 'slučaj El Masri', za koji smo opet zbog tog strateškog partnerstva dobili penale iz Brisela i Strazbura, gde smo izgubili slučaj. Zato, kad god se donose osetljive odluke, mora se voditi računa o sopstvenim nacionalnim interesima", ističe diplomata.

Makedonska diplomatija je zaspala ili se kasno probudila tokom sukoba 2001. godine, pa su rezultati takve nespremnosti vidljivi i danas.

Diplomatski slobodan pad

I da kada se držimo međunarodnog prava pobeđujemo, a ne gubimo, - slučaj sa grčkim ekonomskim embargom koji je uveden 1994. godine i koji je trajao 18 meseci i kada je zemlja pretrpela gubitke od preko dve milijarde dolara, kada smo pobedili i takođe dobili ogromnu međunarodnu podršku.

Naravno, tu je i slučaj koji smo dobili i protiv Atine pred Međunarodnim sudom pravde, koji je 5. decembra 2011. doneo čistu i pravosnažnu presudu u korist Makedonije.

Predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope i činjenica da je bivši makedonski ministar spoljnih poslova Srđan Kerim bio predsednik 62. Generalne skupštine UN smatraju se diplomatskom pobedom.

Ali izgleda da se diplomatski slobodni pad bez padobrana dogodio nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova propalo ili nije htelo da sprovede presudu Haškog suda, a onda je za vreme ministrovanja Nikole Dimitrova nestala odbrana ustavnog imena od prioriteta makedonske diplomatije.

Za kratko vreme desio nam se Prespanski sporazum kojim je sahranjeno istorijsko i ustavno ime Makedonije. Tim sporazumom je otvorena Pandorina kutija, pa je usledio još jedan asimetričan i loš dogovor za Makedoniju, i to bilateralni Dobrosusedski sporazum sa Bugarskom, kojim je upisan još jedan diplomatski poraz. Ima li kraja ovoj silaznoj spirali?

Ima li analiza posledica rezolucije o Srebrenici?

Lista diplomatskih grešaka je duga, ali jedna od najvećih grešaka zbog kojih je Makedonija ozbiljno pala sa međunarodnog koloseka jeste kada je 1998. godine odlučila da uspostavi diplomatske odnose sa nepostojećom državom – Tajvanom. To je razbesnelo Kineze, nakon čega su u Savetu bezbednosti otkazali podršku mirovnoj misiji upozorenja UNPREDEP, koja je imala za cilj da spreči prelivanje kosovskog sukoba na Makedoniju.

Možda iz razloga što su ovakve kabinetske odluke donete, bez ozbiljnih konsultacija i analiza, rukovodeći diplomatski kadar, uglavnom pozivajući se na kabinet Ministarstva spoljnih poslova, našao je za najprikladnije da primeni politiku „kako Brisel odluči, tako će mi, pratimo ga i primenjujemo."

Problem je što interesi Brisela nisu uvek makedonski interesi, a za to su potrebne veštine i autentična spoljna politika.

Pošto se diplomatske greške i promašaji više ne kriju pod crvenim protokolarnim tepisima, postavlja se pitanje šta će nam doneti trenutnu podršku Nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici, čiji je susponzor Makedonija.

"Niko ne govori o posledicama toga. Reč je o artangrubizaciji spoljne politike. A šta se dešava sa predlogom za supokroviteljstvo rezolucije? Da li se Vlada oglasila", pita se bivši ambasador Ljupčo Arsovski i kaže da imamo slučaj, zbog ugleda Lončara - Kerima, da se predlagač predstavlja kao da je građanin sveta, kao da nije iz Makedonije.

Kosovizacija koja vodi ka izolaciji i demontaži MSP

Analitičari i pojedinci dobro upućeni u stanje u Ministarstvu spoljnih poslova kažu da se staklo ne samo preliva, već može i razbiti takozvanim "supokroviteljstvom" države za rezoluciju o Srebrenici.

Smatraju da je reč o odluci koja nije doneta na nivou Ministarstva spoljnih poslova, predsednika i Skupštine, a reperkusije toga nisu analizirane.

Upućeni upozoravaju da vlada atmosfera "kovizioniranja" diplomatskog aparata, pri čemu se favorizuju odnosi sa Prištinom i Albanijom, a naši odnosi sa Srbijom mogu ozbiljnije da se pogoršaju.

"Imam utisak da se ministar konsultuje samo sa DUI, a cilj je da parira Aljbinu Kurtiju i Edi Rami. Istovremeno, reperkusije se ne realizuju, kao što je namera da se povuče iz inicijative Otvoreni Balkan, koja počinje da daje rezultate. Ali Otvoreni Balkan je ozbiljna konstrukcija, zasnovan je na bilateralnim i trilateralnim sporazumima i ne možete jednostavno otići", kaže Jovan Donev za "Novu Makedoniju".

Bivši ambasador Zoran Dabić nedavno je rekao da je Ministarstvo spoljnih poslova u procesu razgradnje, a kabinet ministra pretvoren je u "feudalnu kulu" zatvorenu za većinu zaposlenih diplomata, a komunikacija se odvija samo preko određenih lica.

On podseća da na konkurs za zapošljavanje nije primljeno 18 vrhunskih kadrova, neki sa diplomama sa "Harvarda", što jasno govori u kom pravcu ide Ministarstvo spoljnih poslova.

Da je Ministarstvo spoljnih poslova u procesu ukidanja, navodi Dabić, a niz pokazatelja već dugo govori, kao da je makedonska misija pri UN u Njujorku, gde je ambasador Ljubomir Frčkoski, prekinuta i ne funkcioniše, a on ovde radi taj posao u specijalnom odeljenju u MSP?! Ono što se dešava u Ministarstvu spoljnih poslova, gde su plate ne samo skromne već i mizerne, utiče i na rad i popunjenost diplomatsko-konzularne mreže.