Radonjić: Pod pritiskom živimo i funkcionišemo

Izdvojio bih jednu dobru i jednu lošu vest sa Kosova. Jedna od najgorih je da se srpska populacija na severu smanjila za 30 odsto, ljudi se masovno iseljavaju nakon preuzimanja opština od strane Albanaca i pogoršanja položaja. S druge strane, istakao bih najveći natalitet među Srbima u okolini Gračanice računajući sve krajeve u kojima žive Srbi, od Banjaluke do Beograda. Tamo je prirodno i normalno da žene imaju petoro dece i zato se svake godine za Vidovdan dodeljuje nagrada „Majka devet Jugovića“, što je za divljenje. Osnovna škola „Kralj Milutin“ u Gračanici ima 1.300 dece i onda pomislite - ima nade, rekao je u podkastu KOntekst Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici.

Smatra da većina ljudi nema realnu sliku života na Kosovu i da su za to u velikoj meri odgovorni mediji. Podseća da i dalje ima onih koji na Kosovu planiraju budućnost i koji nemaju rezervne stanove i rezervne kuće.

„Jedna od tragičnih činjenica je da postoje dve fioke stereotipa u koje se ubacuju Srbi sa Kosova. Ili su primaoci socijalne pomoći i korisnici narodnih kuhinja, ili su kriminalci koji koriste situaciju da love u mutnom. Kao da ne postoji ta većina i čitav svet između te dve krajnosti. A to je 99 posto ljudi koji dolaze na naše predstave. Ljudi me pitaju kako se živi dole, a već imaju formiran stav i odgovor. Ako odgovorim nešto što nije u skladu sa tim, oni se raspravljaju i zato izbegavam razgovore. Retki su ljudi koji pitaju širokog srca da bi nešto saznali, a ne da potvrde svoja predubeđenja. Od toga da je sve propalo, da se treba odreći, do toga da treba da uzmemo buzdovane da se razračunamo. Najmanje je nekakve empatije i racionalne promišljenosti“, kaže Radonjić.  

Institucija na čijem je čelu, kaže, funkcioniše pod pritiskom koji je iz godine u godinu sve jači. Veruje da je krajnji cilj politike Prištine da se maksimalno oteža rad pozorišta ili onemogući njegovo postojanje pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

„Svedoci smo gašenja ustanova socijalne zaštite, PIO fonda, vidimo kako pozivaju direktore osnovnih i srednjih škola na informativne razgovore. S obzirom na istorijat napada koji je dolazio na nas i od strane nekih kolega iz pozorišnog života na Kosovu i Metohiji, ali i od predstavnika kosovskih institucija, znamo da će to biti nešto što će doći na dnevni red“, rekao Radonjić.

Nije samo Gračanica matična scena prištinskog pozorišta, objašnjava Radonjić. Igraju u najmanje dvadeset mesta širom Kosova i zato bi gašenje te institucije bilo veliki udarac za srpsku zajednicu.

„Sigurno se ne može porediti sa gašenjem Doma zdravlja, to je elementarna potreba. Ali nameće se čerčilovsko pitanje - šta ćemo onda da branimo? Kultura nije egzistencijalno fundamentalna, ali taj neki duhovni aspekt života je jako važan“, ističe gost KOnteksta.

Proteklu pozorišnu sezonu obeležile su tri premijere. „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“, predstava za decu „Pepeljuga“ i predstava „To smo mi“ koja se bavi biografijama glumaca prištinskog pozorišta. Za početak naredne sezone najavljuje se „Kosovski ciklus“ po motivima epske narodne poezije.

„Uprkos svim okolnostima, čini mi se da Narodno pozorište u Prištini nikada nije funkcionisalo bolje nego sada. Između tog osećaja egzistencijalne ugroženosti i toga da imamo našu misiju, mi smo odbarali da radimo ono što je jedini naš izlaz. Dokle god postojimo da radimo temeljno, da proizvodimo sadržaj, da igramo za ljude na KiM. Da gostujemo i u drugim delovima Srbije i predstavljamo naš rad, što je podjednako važan faktor koji doprinosi povezivanju sa Kosovom i dešavanjima na Kosovu“, rekao je Radonjić.

Rođeni Užičanin veći deo života i karijere proveo je na Kosovu. Ipak, kaže da mu je teško da objasni sebi, još teže drugima, šta se trenutno dešava.

„Objasniti situaciju i položaj Srba zahteva jednu široku, ozbiljnu studiju, neku vrstu posvećenosti i sagledavanja istorijata. Kako objasniti da ljudi imaju duple lične karte, registarske oznake, da oni koji su se venčali 2005. u srpskom sistemu u Kosovskoj Mitrovici sada moraju ponovo da se venčavaju u kosovskom sistemu da bi dobili papire. To je jedno ludilo. Ljudi koji mogu da imaju dokumenta „dve države“ zapravo nemaju nikakva prava i u ovom trenutku su najugroženija etnička zajednica u Evropi“, veruje direktor prištinskog pozorišta.

Smatra da je Aljbin Kurti stvorio atmosferu u kojoj mnogi veruju da treba hitno rešiti „srpsko pitanje“ na Kosovu.

„Isto je važilo za Srbe u Hrvatskoj za vreme Tuđmana da se moraju svesti ispod pet posto. Srbi na KiM su vrlo blizu tog svođenja na ispod pet posto, kada po političkim uzusima prestaju da budu politički faktor koji može da utiče na zbivanja. Kurtiju ne bi smetao taj simbolički broj, možda bi mu i odgovarao da može da kaže da ima Srba na Kosovu. U svom biračkom telu Kurti važi za nepokolebljivog političara koji na agresivan način brani nacionalne interese, ali za Srbe i delimično međunarodnu zajednicu je čovek koji nije spreman na dijalog i kompromis“, smatra Radonjić.

Gost KOnteksta se gotovo dve decenije bavio novinarstvom i učestvovao je u osnivanju brojnih lokalnih medija na Kosovu nakon rata. Autor je filma „Sporazum“, prvog i jedinog srpskog filma snimljenog na Kosovu posle 1999. godine.   

Ceo razgovor Predraga Radonjića sa Draganom Biberović u kome je, između ostalog, govorio o anegdotama sa snimanja filma možete pogledati u video prilogu.