Samodestruktivnost Saveta Evrope

Izvor: coe.int

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Savet Evrope se na mapi političke kompromitacije približio arhetipskom modelu, ako takav postoji ili ikada bude postojao. Ova organizacija, stvorena inicijativom britanskog premijera Vinstona Čerčila, imala je nekada kapacitete da bude doista uzorna asocijacija evropskog poštovanja i uvažavanja visokih standarda demokratije, ali posle preporuke Političkog komiteta sprema se da bude prva međunarodna organizacija koja će da legalizuje svoje delovanje protiv temelja vlastitog postojanja. Savet Evrope u svom radu se oslanjao na demokratske principe i pošten pristup evropskim državama sa jasnim ciljem podizanja demokratskih standarda i ujednačene zaštite preva i sloboda svih ljudi na evropskom kontinentu.

Od trenutka kada je Kosovo uzeto kao ozbiljan kandidat za članstvo, može da se kaže da su organi i “Leitstaaten” (vodeće države, nemački), učinile dovoljno da diskredituju svačije članstvo u ovoj, nekada prestižnoj organizaciji. U evoluciji samodestruktivnosti Saveta Evrope, politika «Kosovo in – Rusija out», možda na najbolji način pokazuje deformacije u razumevanju šta unapređuje evropsku perspektivu i njenu budućnost. U ovom samoironičnom poduhvatu, Savetu Evrope nije bilo teško da po prvi put svesno uđe u kršenje vlastitog Statuta i uništavanje političkog konsenzusa kada je reč o prijemu novih članica.

Komitet za politička pitanja preporučio je da Kosovo* bude pozvano da postane članica Saveta Evrope. Odobravajući nacrt mišljenja tokom sastanka održanog danas u Parizu, na osnovu izveštaja Dore Bakojanis (Grčka, EPP/CD), komitet je pozdravio "obimnu listu" obaveza koje su kosovske vlasti dale u pisanoj formi i istakao da bi „članstvo vodilo na jačanje standarda ljudskih prava obezbeđivanjem pristupa Evropskom sudu za ljudska prava za sve one koji su pod jurisdikcijom Kosova”.

Skupština u punom sastavu – koja okuplja parlamentarce iz 46 država članica Saveta Evrope – trebalo bi da raspravlja o preporuci Komiteta u četvrtak, 18. aprila˚ tokom svoje predstojeće prolećne plenarne sednice, kada će glasati o konačnom mišljenju o zahtevu Kosova za članstvo. Konačnu odluku o članstvu donosi Komitet ministara Saveta Evrope koji će bii održan u maju.

U saopštenju Komiteta za politička pitanja navedeno je da bi članstvo u Savetu Evrope "katalizovalo zamah za Kosovo da nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i da se pozabavi otvorenim izazovima i pitanjima od značaja", navodeći pitanja kao što je jaz između normativnih standarda i njihova efikasna primena, potreba da se poboljša zaštita prava nevećinskih zajednica, i negovanje klime pogodne za poverenje, pomirenje i inkluziju.

Komitet je pozdravio kao „veliki iskorak” sprovođenje presude Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, dodajući da bi osnivanje Saveza opština sa srpskom većinom trebalo da bude „post-pristupna obaveza” za Kosovo koja će pomoći da se obezbedi zaštita prava kosovskih Srba i da se eksproprijacija sprovodi „uz najstrože poštovanje zakona“ i u punoj saglasnosti sa Ahtisarijevim planom.

Konstatujući pogoršanje bezbednosne situacije u opštinama na severu Kosova, Komitet je ukazao da je „rizik od otvorenog nasilja na Kosovu suviše realan“ i ocenio da bezbednost zavisi od „zaštite prava srpske zajednice, deeskalacija tenzija i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije”.

Priznajući „okolnosti bez presedana“ aplikacije, pošto 12 država članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu, Komitet je pozvao na „diplomatiju, dijalog i kompromis“ i pozvao Komitet ministara da osigura da Kosovo članstvo je bilo „bez prejudiciranja stavova pojedinih država članica u pogledu državnosti Kosova“.

Ovaj poziv Političkog komiteta koji se upućuje državama članicama Saveta Evrope i Komitetu ministara da “osigura članstvo za Kosovo bez prejudiciranja stavova pojedinih država članica u pogledu državnosti Kosova“, zvuči groteskno, jer traži da države koje ne priznaju Kosovo treba da zaborave na taj stav i da u Savetu Evrope priznaju Kosovo ili da zbog Saveta Evrope priznaju Kosovo. Odluka jednog tela Saveta Evrope da neposredno krene u kršenje principa Helsinške povelje i da za to zatraži pomoć država koje se pridržavaju tih principa, samo dalje degradira Savet Evrope i svodi ga na izlišnu demonstraciju blede senke nekadašnjih vrednih evropskih ideala.

U svom izveštaju, Dora Bakojanis navodi da je prosto ignorisala pitanje da li Kosovo ispunjava uslove za pridruživanje Savetu Evrope prema njegovom Statutu, koji se u članu 4 odnosi na bilo koju „evropsku državu“, sumirajući da se nije bavila time. Ona se poziva na mišljenje dvoje “eminentnih pravnika” da je ocena o državnost politička odluka, ali su zato ocenili da međunarodno prisustvo na Kosovu, iako jasno postoji, nema nikakva izvršna ovlašćenja, da kosovske vlasti vrše nadležnost nad teritorijom i stanovništvom Kosova i da Kosovo ima međunarodne odnose.

Pravnici su se pozvali na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde utvrđeno da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, uključujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ignorišući pri tome da je to samo derivat mišljenja ovog suda, ali ne i šta je sud o postavljenom pitanju stvarno odgovorio. Da su hteli, mogli su to da vide u samom Savetu Evrope. Tako u izveštaju poslanika Parlamentarne skupštine SE, Alena Destaša o demokratskom pristupu pitanjima samoopredeljenja i secesije iz 2017. Komitet za ljudska prava Saveta Evrope je zaključio da "u svetlu složene i visoko ispolitizovane prirode pravnih pitanja o kojima je reč, i veoma raznolike prirode relevantnih, praktičnih situacija, Komitet za pravna pitanja i ljudska prava je smatrao da je nemoguće da preuzme ulogu arbitra i da definiše univerzalno primenljive, generičke smernice". Po svom mišljenju, MSP ne odgovara na pitanje o pravu na otcepljenje od države. Sud smatra da su pitanja koja se odnose na obim prava na samoopredeljenje i postojanje bilo kakvog prava na „secesiju“ van okvira postavljenog pitanja.

Dora Bakojanis u izveštaju afirmiše stav da je priznanje "prerogativ država" te da će kao rezultat toga, konačna procena da li je Kosovo „evropska država“ u smislu Statuta Saveta Evrope, biće na svakoj državi članici prilikom glasanja za članstvo Kosova. Kuriozitet je to da se Kosovu omogućava da bude primljeno ne na osnovu Statuta Saveta Evrope, na osnovu kog su primljene sve druge države, jer bi on to onemogućio, nego na osnovu "internih pravila" koja "prihvataju da ova odluka ne zahteva jednoglasnost, već da je može doneti dve trećine njegovih članova", kako je preporučila Bakojanis.

Ovo je apsolutni paradoks u delovanju Saveta Evrope. Sve države do sada pozivane su u članstvo na osnovu konsenzusa i saglasnosti svih članica. Sada Savet Evrope treba da funkcioniše sa opozicijom pozivu u članstvo koja nije ni mala ni zanemariva. U ovom pitanju došlo je do velikog obrta, čak i kod onih država koje su nosioci ideje o Kosovu u Savetu Evrope kao što je Nemačka. To svedoči koliko se nerado one upuštaju u ovu rizičnu operaciju. Nemački memorandum poslat poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) u aprilu 2022. koji su obelodanili saradnici European Stability Intiative, sugerisao je da Kosovo formalno ne može ni da se prijavi za članstvo; da bi trebalo da bude pozvano tek na osnovu konsenzusa svih članica; da je takav konsenzus bio nezamisliv zbog srpskog protivljenja; i da bi Kosovu trebalo bolje ponuditi – u konsultaciji („Abstimmung“) sa Srbijom – alternative članstvu. Ali, sada se predlaže prijem Kosova, uprkos podeli u Savetu Evrope koja je na vidiku.

U Savetu Evrope ima 12 država koje ne priznaju Kosovo. Prilikom uzimanja kosovske prijave u razmatranje pre godinu dana, od 46 država članica, 33 države izjasnile su se za Kosovo u Savetu Evrope, dok 13 država nije glasalo u prilog ove odluke, od kojih je 7 bilo protiv i 6 uzdržanih. Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, predstavljaju najveći broj država koji se ikada protivio prijemu jedne zemlje kandidata u Savet Evrope. Jasno je da je uzdržavanje od glasanje od strane Bosne i Hercegovine, Grčke, Slovačka, Moldavija i Ukrajina nije bio principijelan stav. Sve ove zemlje imaju problem održavanja vlastite teritorijalne celovitosti, neke ne kontrolišu deo svoje teritorije, a neke imaju značajne manjine u svom stanovništvu, a ne treba ni da pominjemo višedecenijski spor Grčke i Makedonije.

Može da se očekuje da ovakva struktura glasova bude zadržana i u u prilog odluka i protiv nje, krajnje je nepovoljan odnos za dalje funkcionisanje Saveta Evrope. To je srazmera koja uvodi Savet Evrope u ozbiljnu podelu. Neslaganje o ovako fundamentalnom pitanju, šta su države, šta je secesija, a šta pravo na samoopredeljnje i može li Savet Evrope da voluntaristički poziva u članstvo entitete koji nemaju državni kapacitet, neminovno bi dovelo do veoma oštrih rasprava, argumenata, osporavanja, koje politički i pravni aparat ove organizacije, a posebno njen Generalni sekretarijat ne bi mogli lako da odbrane.

Ovo je, inače, bila minimalna većina potrebna za prihvatanje prijave, samo za dva glasa više od neophodnih 31.

Ono što bi ova izopačena procedura prijema Kosova u Savet Evrope trebalo da pokažu, jeste da Srbija pristaje na Kosovo u međunarodnim organizacijama, ukoliko ne odluči da napusti Savet Evrope. To bi trebalo da bude osnova za dalje anektiranje Kosova u neke druge asocijacije, prvenstveno NATO, a potom Evropsku uniju. Parlamentarna skupština NATO već je primila Kosovo.

Srbija ima priliku da ponovo otvori pitanje Kosova u novim okolnostima, kada se secesija postavlja u sasvim drugom svetlu. Rasprava na Parlamentarnoj skupštini u kojoj će predstavnici iz 13 država koje ne priznaju Kosovo ili nisu glasali za njegov prijem, jeste nešto što je u ovom trenutku potrebno Savetu Evrope, ali i Evropi. Srbija sigurno može da koordinira svoj nastup na Parlamentarnoj skupštini sa državama koje ne priznaju Kosovo, da se u skladu s tim u političkom i praktičnom smislu ponašaju u Savetu Evrope. To isto važi i za političke grupacije, budući da partijska pripadnost predstavlja važnu formu delovanja u Savetu Evrope. Iako Srbija nema formalnu većinu, ona može da učini dovoljno da taj zalogaj bude sasvim gorak.

Savet Evrope, samim činom da afirmiše svoj "slomljeni konsenzus" i svoje buduće preglasavanje nekih država, ulazi u zonu u kojem bi mu bila neophodna iskustva bivše Jugoslaivje. U tom slučaju, Kosovo jeste pravi kandidat. Kako što je na pitanjima većine i manjine Kosovo slomilo Jugoslaviju, tako Kosovo na istom pitanju može da slomi i Savet Evrope.