Turudić: Međunarodna zajednica se bavi Kosovom na najnižem mogućem nivou

Međunarodna zajednica se bavi Kosovom na najnižem mogućem nivou. U geopolitičkoj slagalici to je minijaturna tačka kojom se verovatno bave niže rangirani službenici u Americi i Evropi. Za njih je to završena priča i ja stvarno ne vidim šta bi moglo da se desi da se situacija preokrene. I to se ne odnosi samo Kosovo, odnosi se suštinski na čitav Balkan. Da budem ciničan, jedino kada bi izbio neki novi rat, jer je Evropa osetljivija na ratove koji se dešavaju u njenoj blizini. Srećom, moja teza je da verovatno još postoji dovoljna količina netrpeljivosti među narodima čitave bivše Jugoslavije, da je tu ostalo mnogo narešenih računa i nezadovoljstava za početak nekog novog rata, ali mislim da više nema ljudskih kapaciteta za tako nešto. Stariji nemaju energije za ratovanje, mlađi ljudi u ogromnom broju odlaze sa ovih prostora, tako da ne vidim nikakav krupan događaj koji bi mogao ponovo da vrati fokus na Kosovo i na region, rekao je u podkastu KOntekst novinar Momir Turudić.

Pišući reportaže boravio je više puta na Kosovu. Iz bogate karijere izdvaja intervju sa episkopom Jovanom Ćulibrkom s kraja 2012. i početka 2013. godine dok je kao episkop lipljanski zastupao patrijarha u Pećkoj patrijaršiji.

„Jovan Ćulibrk je toliko fantastična ličnost, sa takvim životom, da je to bilo uživanje. Počeli smo da radimo intervju u Beogradu, a pošto se Božić približavao, dogovorili smo se da odemo zajedno u Pećku patrijaršiju i da tamo nekoliko dana radimo intervju. Proveli smo neverovatno vreme i mogu da kažam da sam od njega čuo priču koja mi je na bezbroj strana osvetlila sve ono što se dešavalo i što se dešava na Kosovu. Jedno od pitanja je bilo - kako izgleda kosovska svakodnevica. On je rekao ’do podne je ’Apokalipsa danas’, a od podne je ’Alo, alo!’’. I to je ilustrovao nekim njegovim pričama o svemu što dešavalo u tim godinama koje je na Kosovu proveo“, rekao je Turudić.

Gost KOnteksta je stručnjak za Bliski istok, prevodilac sa Farsi jezika, ima dugogodišnje iskustvo u radu sa izbeglicama, a lična interesovanja i novinarska profesija vodile su ga širom Azije i Afirke. Kao odličan poznavalac prilika u Siriji komentariše odluku novih sirijskih vlasti da priznaju nezavisnost Kosova.

„Videli smo da je Ahmed Al Šara od teroriste Al Nusra fronta obukao odelo, stavio kravatu i bio u gostima u Americi. Očigledno je da Amerika pokušava da taj novi sirijski režim, kakvo god da mu je poreklo, a poreklo mu nije baš blistavo, da ga uvede u neku vrstu normalnosti, saradnje. A deo toga je da nova vlast mora da ispunjava ono što se od nje traži. Mislim da je priznanje Kosova bila jedna od stavki u tom ko zna kakvom sporazumu iz Vašingtona“, navodi Turudić.

Ne veruje da potez Sirije može da utiče na druge arapske i muslimanske zemlje da učine isto. Priznanje ne dovodi u vezu sa džihadistima sa prostora Kosova bliskih novom režimu jer, kako objašnjava, rat u Siriji je bio neka vrsta džihadističke internacionale.

„Možda se desilo prvi put od Španskog rađanskog rata da su dolazili ljudi sa svih strana sveta da bi ratovali u Siriji. Čak je jedan od lidera koji je ušao u novu vlast da došao sa Kosova, Al Kosovi, oni često dobijaju imena po zemlji porekla. Postojala je ta jedinica, kao što je postojala jedinica Ujgura iz Kine, o čemu se manje priča, kao što su postojale jedinice u koje su dolazili iz Centralne Azije, Tadžikistana, Uzbekistana, iz Čečenije. Pitanje je koliki je uticaj pripadnika jedinice sa Kosova, oni nisu bili toliko brojni u odnosu na pripadnike nekih drugih naroda koji su u Siriju dolazili“, ocenjuje gost KOnteksta.

Komentarišići opasnost od radikalizacije nakon povratka džihadista kaže da je kosovsko pitanje uvek bilo pre nacionalno nego versko. Ocenjuje i da će povratnici biti pod strogim nadzorom.

„Nemojmo zaboraviti da je Kosovo u kome se SAD pitaju o svemu, sigurno prinuđeno da vodi računa o tome, jer ti ekstremisti koji se vraćaju imaju bezbroj protivnika, a jedan od njih je ’Veliki Satana’, kako Iran naziva SAD“, kaže Turudić.

Američkom uticaju pripisuje i odluku Prištine da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim poštujući Vašingotnski sporazum iz 2020. godine. Ne smatra da se tim potezom Priština zamerila muslimanskom svetu, već isključivo palestinskim vlastima.

„Palestinsko pitanje u arapskom i u čitavom muslimanskom svetu više je bilo neka vrsta monete za potkosurivanje. Taj sporazum je i Srbija potpisala, ali ambasadu nije premestila, to je nešto što gotovo nijedna država ne radi. Ni arapske države to ne rade. Mislim da tu Kosovo, kao neki izolovan slučaj, nije poremetilo odnose, svako tu pažljivo meri interese u odnosu na palestinsko pitanje. A to pitanje, da se ne lažemo, ni arapskim ni muslimanskim državama nije na vrhu neke agende“, objašnjava gost KOnteksta.

Septembarski talas priznanja Palestine od strane moćnih država poput Francuske, Velike Britanije, Kanade nije otvorio put Palestine za članstvo u Ujedinjenim nacijama, smatra Turudić i dodaje da se to neće desiti dok god postoji američki veto. Poredeći slučajeve Palestine i Kosova, navodi da Kosovo ima neuporedivo manje priznanja, ali više elemenata državnosti.

Govoreći o Strategiji nacionalne bezbednsoti Donalda Trampa kaže da u njoj jedva ima mesta za Evropu, kamoli za region i Kosovo.

„Ja često kažem da on politiku vodi kao firmu za nekretnine. Impulsivan je i ne bira reči. Nema tu detaljisanja jer se Tramp nikad nije ozbiljno bavio spoljnom politikom. Mislim da će američka administracija baviti regionom na još nižem nivou nego što je to bio slučaj ranije“, ocenjuje Turudić.

Ceo podkast sa Momirom Turudićem možete pogledati u video prilogu.