Zašto većina Albanaca na Kosovu Srbe i dalje gleda kao neprijatelje?

"Većina Albanaca i dalje veruje da njihova nezavisnost, napredak, sloboda i demokratija zavise od obračuna sa 'zlim Srbima' verovatno jer su im navedene kategorije još prilično daleke i strane. Ne uspevaju da ih formiraju unutar sopstvenog društva. I zato im je potreban krivac"

Priredio: Miloš Garić

Broj etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu od strane albanskih počinilaca na Kosovu u prethodnih nekoliko godina povećan je dramatično, skoro do razmera koje su bile u vreme neposredno posle ratnih zbivanja pre više od 20 godina, ali u medijima na albanskom jeziku i u najvećem delu kosovske javnosti o tome se ne govori.

Od najviših predstavnika vlasti, gde prednjače Aljbin Kurti i Vjosa Osmani, pa do najnižih službenika na opštinskom nivou, stižu stalne poruke da od Srba i Srbije preti opasnost, i da sa Srbima na Kosovu nije mogao da se uspostavi dijalog “jer to nije dozvolila Srbija”. Posebno je zlokobna konstatacija “dok Srbija ne ostavi Srbe na miru, oni će patiti”, koju izgovara veliki broj predstavnika albanske elite na Kosovu.

Za zaostalost u ekonomiji, pravosuđu, zdravstvu, socijali, obrazovanju, ogroman broj Albanaca na Kosovu ne smatra odgovornim čelne ljudi u Prištini. Oni imaju svog krivca – to su Srbi.

Zašto su Albanci na Кosovu uvereni da njihova nezavisnost, napredak, sloboda i demokratija zavise od obračuna sa “zlim Srbima”? Upućeni kažu da je to tako zato što su im navedeni pojmovi i dalje prilično daleki i strani. Ne uspevaju da ih formiraju unutar sopstvenog društva. I zato im je potreban krivac, da u nekog upru prstom, a Kurti im danonoćno maše pred očima srpskom pretnjom i krivicom.

I onda, umesto da preostale Srbe ostave na miru u okviru geta u kojima su već poniženi preko svake mere, od Leposavića, preko Osojana, Goraždevca, do Gračanice, Velike Hoče i Parteša, veći deo albanske političke elite i običnog sveta uporno želi da im se meša u život, da im nametne svoje mišljenje i navike. Pritom ih ubeđujući da im na taj način zapravo donose slobodu i ljudska prava. Ta vrsta mentalne torture, kada vam neko konstantno govori kako treba da izgleda vaš život i da to ko ste i šta ste nije dobro, i čak nije tačno, to postane teže od batina, hapšenja i života iza bodljikave žice.

Da ne govorimo o tome da se hiljade Srba na Kosovu uopšte više ne usuđuju da izlaze van naselja u kojima stanuju, da odu na svoja imanja, da rade na njima, da prave planove sa svojom imovinom. Jer, to može da bude jako opasno. Komšija Albanac najčešće “prepozna” i proglasi za ratnog zločinca baš onog Srbina čiju njivu bespravno uzurpira ili čiju šumu seče bez pitanja.

Posle 25 godina hajka se pojačava. Kurti najavljuje nove timove za istrage protiv Srba, tajne optužnice i suđenja u odsustvu. Veliki broj Albanaca na Kosovu oseća se trijumfalno i nadmoćno prema Srbima, ne shvatajući da tako zapravo sebe drže u obmani i tragičnoj spirali mržnje.

Da, istina je

Nedžmedin Spahiu je jedan od retkih albanskih intelektualaca na Kosovu koji ne beži od realnog opisa aktuelnog stanja.

“Da, istina je da velika većina Albanaca na Kosovu smatra Srbe za neprijatelje, ali to nije slučaj, naravno, sa svim Albancima. Ono što je zanimljivo, to je da se Aljbin Kurti među Albancima ne percepira kao neprijatelj Srba. To je paradoks. Mada je u srpskoj javnosti on percepiran kao najveći neprijatelj među Albancima, ali albanska zajednica njega ne smatra kao nekog izričitog neprijatelja Srba. Aljbin Kurti iz sasvim drugih razloga ima podršku među Albancima na Kosovu”, ukazuje Spahiu za Kontekst.

Po njegovim rečima, kada bi se ostvario sporazum između Kosova i Srbije to bi umnogome smanjilo neprijateljski stav.

“Ali za stvarno pomirenje između Srba i Albanaca treba da se promeni narativ koji se uči u školama, u istoriji i književnosti. Ti narativi se moraju promeniti, jer to je u interesu i Albanaca i Srba, ali i celog regiona. Do toga ne vidim da dolazi sa bilo koje strane. Sve dok ne dođe neki premijer, ili ministar obrazovanja, koji je svestan toga i koji će to da promeni”, istakao je Spahiu.

Profesor Prištinskog Univerziteta Mazljum Baraljiu, međutim, kaže da Albanci ne smatraju Srbe neprijateljima.

“Apsolutno to ne stoji i nikada nije bilo tako, čak i u najgorim, da tako kažem, pod navodnicima, trenucima, jer je istina da smo mi imali konflikte međusobno, ali mislim da je odnos građana uvek bio bolji od postavki, ciljeva i politika političkih elita, i to od Garašanina pa sve do danas. A, što se tiče trenutnog stanja, mislim da posle 24. septembra pogotovu, mislim da i građani severa zemlje srpske nacionalnosti, ali i građani drugih manjina, svi, jasno kažu i jasno se ogleda ta atmosfera u pozitivnom smislu, da su oslobođeni od grupa i grupacija kriminalnih i drugih koji su bili dirigovani od Beograda i Vučića. Milsim da je puno bolje stanje tamo i građani to uočavaju”, tvrdi Baraljiu za Kontekst.

On smatra da odnosi Srba i Albanaca nisu sasvim razrušeni.

“Postoje međuljudski odnosi bez obzira, ne samo na severu, nego i u drugim opštinama, ali politika je takva, i u Beogradu, pogotovo u Beogradu. Nastao je taj srpski svet, imate sastanak Dodika i Vučića da predstave šta dalje, koji su planovi za taj srpski svet, a to znači da svi Srbi na Balkanu žive u jednoj zemlji, što je bilo i izgubljeno je. U bivšoj Jugoslaviji, Srbi i drugi narodi su bili u jednoj istoj zemlji koja je opstajala i to poprilično dobro u odnosu na to da je bila monistička. Politike su te, političari, političke elite, koje utiču i na odnos građana i na otežavanje svakodnevnog života, u ovom slučaju Kosova i Srbije, a ne građani, ne narodi”, veruje Baraljiu.

Paralelni svetovi

Dugogodišnji društveno-politički aktivista Agim Aličkaj, uveren je da su Srbi sami krivi za svoje probleme na Kosovu, a u vezi sa tenzijama između Srba i Albanaca kaže da je Kosovo “primer zakonitosti, demokratije i ljudskih prava”. O koliko udaljenim paralelnim realnostima se radi, govori i to da Aličkaj vraćanje zemljišta manastiru Dečani ocenjuje kao nepravdu, i smatra ga albanskim.

“Zapadne diplomate će se pre ili kasnije stideti zbog pritiska na Kosovo da prekrši zakon i ustav kako bi zadovoljili mračne želje Srbije. Srpska manjina na Kosovu uživa sva prava ukrašena privilegijama. Neosnovana je izjava američkog emisara Gabrijela Eskobara da Zajednica srpskih opština obezbeđuje uključivanje srpske manjine u državu Kosovo. Naprotiv, udruženje izaziva konačan gubitak nezavisnosti do potpunog uništenja Kosova. U stvari, srpskoj manjini na Kosovu prete zločinci srpske države, a ne država Kosovo. U trenutku kada zločinački uticaj srpskog fašističkog režima na Kosovu bude potpuno blokiran, ova manjina će bez oklevanja prigrliti svoju državu Kosovo”, napisao je između ostalog Aličkaj za Glas Albanaca.

Koliko je u ovom momentu veliko nerazumevanje između Srba i Albanaca pokazuje i izjava analitičara Bljerima Burjanija za Kontekst, koji u potpunosti opravdava politiku Aljbina Kurtija.

“Kurti nije mogao da uspostavi dijalog sa Srbima na Kosovu, jer to nije dozvolila Srbija, koja hoće da bude prisutna na Kosovu preko Srba. Smatram da, dok Srbija ne ostavi Srbe na miru, oni će patiti, jer sada oni ne odlučuju ni o čemu, a trebalo bi da sami odlučuju o svojoj sudbini na Kosovu. Kurti se zalaže za vladavinu prava, na severu, kao i u svim delovima Kosova. Slika o Kurtiju u Srbiji i njegovi potezi se interpretiraju drugačije, tako želi da ga predstavi Vučićeva politika”, poručuje Burjani.

Kurti nije protiv Srba na Kosovu, ni protiv Srbije, dodaje Burjani i ukazuje da Kurti samo hoće da “natera Srbiju da prizna Kosovo”.

“Problem dinara se stvorio veštački, kao što znate na Kosovu deluje evro. Ali, to tehničko pitanje treba da se reši kasnije, Kurti je žurio, nije trebalo da se ceo svet  bavi tim tehničkim pitanjem, ne treba imati inat na ovu temu. Mislim da dinar mora još neko vreme da bude u upotrebi na Kosovu u tranzitnoj fazi. Ovaj problem nije trebalo stvoriti, ne treba trošiti energiju na to, mislim da nije bilo urgentno da se pojavi problem, rešenje se mora naći što pre”, osvrnuo se Burjani na kraju povodom aktuelne krize izazvane odlukom Kurtijeve vlade da zabrani dinar.