Adem Demaći – „naoružani prorok“ albanskog nacionalnog pokreta na Kosovu (2)

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Albansko ujedinjenje oružanim putem

Albanski nacionalistič,ki prvaci ovo su smtrali deportacijom, iako je mogućnost da se tada napusti Jugoslavija i ode u NATO članicu Tursku, bila se druge strane značajna privilegija. Strateški motivi za ovaj potez nalazili su se u politici Enver Hodžine Albanije koja je bila nalbliži sovjetski satelit na Jadranu. Ona se smatrala pretnjom koja bi mogla da iskoristi kosovske Albance za poremećaj balkanske ravnoteže, pa su zbog toga SAD i NATO odobrili ove sporazumu Jugoslavije i Turske, tada povezane Balkanskim paktom.

“Najteže mi je bilo to što su skoro svi moji prijatelji tokom pedesetih godina deportirtovani u Tursku, ” komentarisao je Demaći.

On je za treći prelomni momenat izdvojio zimu 1955/56. godine, kada je započela operacija prikupljanja oružja na Kosovu.

Iako tada nije bio član nijedne ilegalne organizacije, ali je « sa svima razgovarao o svemu », Demaći je 19. novembra 1958. godine uhapšen zbog „neprijateljske propagande protiv režima FNRJ”.

Nakon hapšenja, distribucija njegovog romana je zabranjena. Godinama kasnije, među studentima i aktivistima u ilegalnim pokretima počele su da kruže Krvave zmije, često noseći naslovnu stranu Andrićevog romana « Na Drini ćuprija ».

U pritvoru, Demaći je istražnim organima rekao da se njegova grupa prijatelja saglasila o potrebi formiranja ilegalne organizacije, ali je rekao da ga je u osnivanju takve organizacije sprečilo sopstveno hapšenje. On je priznao da bi glavni cilj organizacije bio da ometa prinudno kretanje Albanaca u Tursku, zaustavi akcija prikupljanja oružja i zatvaranja i kažnjavanja niza studentskih grupa.

Dana 17. marta 1959. Demaći je proglašen krivim od strane Okružnog suda u Prištini i osuđen na pet godina teške robije. Međutim, Vrhovni sud Srbije je 9. juna 1959. smanjio kaznu na tri godine.

Nekoliko dana kasnije, Demaći je zatvoren u beogradskom Centralnom zatvoru, a nekoliko sati kasnije je poslat u zatvor u Sremskoj Mitrovici gde će provesti ostatak kazne. Dema je bio postavljen da radi u proizvodnji felni za teška vozila. Kasnije je poslat da radi u kuhinji.

Dve godine nakon puštanja na slobodu, 28. novembra 1963, Demaći je sa grupom prijatelja osnovao ilegalnu organizaciju Revolucionarni pokret za ujedinjenje Albanaca - LRBSh.

Njen cilj je bio „obezbeđivanje prava na samoopredeljenje, čak i do pune secesije, za oblasti sa većinskim albanskim stanovništvom koje se nalaze u okviru jugoslovenske administracije“. Da bi se to postiglo, LRBSh je izjavio da će „koristiti sva moguća sredstva i resurse, od politike i propagande do oružanog rata i široko rasprostranjenog narodnog otpora“.

Članovi LRBSh su 12. aprila 1964. istakli 99 albanskih zastava na glavnim ulicama kosovskih gradova. U svakom gradu gde je akcija sprovedena, aktivisti su na zidovima ispisali i slogan: „Živela Albanija, naša majka“.

Dva meseca posle akcije sa zastavama, 8. juna 1964, uhapšeno je više od 300 pripadnika LRBSh. Posle suđenja u Prištini, održanog 27-31. avgusta 1964, Demaći je osuđen na 15 godina zatvora. Oko 100 drugih aktivista osuđeno je na četiri do 13 godina zatvora. Oko 200 drugih članova pušteno je posle nekoliko meseci.

Demaći je prva četiri i po meseca zatvorske kazne proveo u Nišu. Potom je poslat u požarevački zatvor, Zabela, gde je proveo skoro godinu dana u samic. Pored toga, Demaći je morao da obavlja i teške poslove. Najpre je bio raspoređen u grupu za izradu modela za topljenje niza metalnih ploča, a kasnije u grupu za montažu peći sa kerozinom.

Tada su već počele da rastu ilegalne organizacije kosovskih Albanaca. „Revolucionarnu partiju ujedinjenja albanskih oblasti sa otadžbinom“ osnovana je 1958.   sledeće, 1959. godine, na području Peći osnovan je „Revolucionarni komitet za ujedinjenje albanskih oblasti u Jugoslaviji i Albaniji“. Demaćijev „Revolucionarni pokret za ujedinjenje Albanaca“ je osnovan 1963. godine. Ove organizacije imale su sličnosti, ali je samo Demaćijeva predviđala oružani ustanak. To je bio najvažniji razlog zbog kojeg je Demaći smatran posebno opasnim.

Osnivači ovih ilegalnih grupa imali su veliki uticaj na stasavanje nove generacije borbenih članova koji su sledili njihove ideje. Demaći je postao idol mlađih članova ilegalnog pokreta, što je bilo vidljivo tokom demonstracija Albanaca 1968. i posebno 1981. kada su mladi skandirali njegovo ime.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, stanje na Kosovu se drastično promenilo u oblastima politike, ekonomije, obrazovanja, kulture i tako dalje. Na nivou Kosova, koren promene bile su demonstracije održane 1968. godine u organizaciji omladinskog krila Demaćijeve organizacije.

Smena potpredsednika Jugoslavije, Aleksandra Rankovića uslovila je promene na teritoriji cele zemlje, a imajući u vidu širi, međunarodni plan, intervencija SSSR-a u Čehoslovačkoj uticala je na poboljšanje odnosa Jugoslavije i Albanije, koje su strahovale da bi se takva intervencija mogla dogoditi i na njihovim teritorijama. S tim u vezi, unapređena je i pozicija Kosova u Jugoslaviji.

Do 1958. godine i njegovog prvog hapšenja, Demaći je bio čovek koji je uživao ogroman ugled. Objavio je dvadesetak priča u različitim novinama i časopisima, priča koje su imale ogroman odjek u društvu; napisao je “Krvave zmije”, prvi roman objavljen na Kosovu; radio je kao urednik dnevnog lista “Rilindja” zadužen za svetsku književnost.

Ne iznenađuje činjenica da se u periodima između odsluženja zatvorskih kazni (1961–1964. i 1974–1975.) malo ko usudio viđati Demaćija, osim njegovih bliskih prijatelja i članova porodice i rodbine. Na ulici su se mnogi pretvarali da ga ne poznaju, a jedan od izuzetaka bio je Esad Mekulji.

U to vreme Demaći se oslanja na marksističko-lenjnističku ideologiju u interpretaciji albanskog lidera Envera Hodže. Jugoslovenski disident Mihajlo Mihajlov koji je bio u zatvoru s Demaćijem, svedoči da da je tokom razgovora s njim shvatio da ovaj nije zainteresovan za bilo kakav dijalog i odstupanje od svoje ideologije. Tim putem su išli i njegovi sledbenici koji su se po zatvorima držali izolovano od drugih političkih zatvorenika i krišom čitali marksističko-lenjinisitičku literaturu koja im je doturana iz Albanije.

Ali, Demaći je evoluirao tokom odsluženja ove kazne. U deset godina provedenih u drugoj zatvorskoj kazni, Demaći je shvatio da je pogrešio što je verovao da se albansko nacionalno ujedinjenje može postići uz pomoć jedne od dve velike sile komunističkog sveta, Kine i Rusije.

U početku je mislio da do ujedinjenja albanskih zemalja može doći uz pomoć SSSR-a, koji je u to vreme žestoko osudio Titovu Jugoslaviju za „revizionizam”. Izgubio je samopouzdanje kada je shvatio da je sama Rusija ugnjetavala mnoge ljude unutar SSSR-a i potpuno je povukao svoje mišljenje 1968. godine, nakon što je SSSR napao Čehoslovačku.

Svoje nade je polagao i na Kinu, koja je pokrenula antijugoslovensku propagandu. Ali u zatvoru po drugi put, kada je imao dovoljno vremena da čita i bude u toku, shvatio je da je pogrešio u proceni i Rusije i Kine. Sada je počeo da razmišlja da nacionalna zajednica možda nije jedino rešenje, jer takav projekat ne bi dobio snažnu podršku na globalnom nivou.

Sutra: Razlike sa emigrantskim organizacijama