Dve slike albanskog sveta - Edi Rama i Aljbin Kurti (5): Podsticanje raspada kosovskog jedinstva, stvaranje neposlušnosti i gubitak prijatelja

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Jedan od vodećih kosovskih novinara, Haljilj Matoši, početkom ove godine oštro je kritikovao “Tiransku grupu” i detaljno obrazložio zašto smatra da će Kurti da prihvati Zajednicu srpskih opština. Ratifikacija Prvog sporazuma (2013) o Zajednici srpskih opština je važeći međunarodni sporazum i nije potrebna ratifikacija od strane Srbije. Da li je Srbija ratifikovala Ahtisarijev plan? Oni koji ignorišu ovaj sporazum i saveznike nove države, žele da se Kosovo tretira kao "propala država" i da se u budućnosti raspadne. "Tiranska grupa" u Pokretu "Samoopredeljenje" je u tom smislu subverzivna prema kosovskoj državi.

Ranije je Aljbin Kurti imao šest uslova da bi ušao u dijalog sa Srbijom. Verovali ili ne, on je počeo dijalog, a da nijedan od tih uslova nije bio ispunjen.

I sada, duboko uronjen u mutne vode dijaloga, kada kosovski saveznici traže od premijera Kurtija konstruktivnost, kako ne bi odbio sprovođenje državnih obaveza, on postavlja nove uslove, da bi kupio vreme, da bi eventualno pronašao međunarodno razumevanje za promenu naziva ZSO.

Matoši predočava da “Kurti i njegovi sledbenici, ali i predsednica i predsednik Skupštine”, kada govore o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ili se vraćaju u prošlost, "učinio je i rekao", ili gledaju napred u budućnost, prejudicirajući da, "ima šta da se uradi i kaže", jer ne mogu da podnesu njegovu sadašnju igru, koja je za dve godine postojanja nove vlade na Kosovu, uspela da se afirmiše u očima međunarodne zajednice, posebno Amerikanaca, kao konstruktivna. A kosovsko rukovodstvo ne podnosi ovu činjenicu. Oni to doživljavaju kao epistemološki incest.

Kurtijevih šest novih uslova isti su kao oni iz 2015. godine. Međutim, Kurti je u nedoumici kako da promeni ime „Zajednice“ i da ga proda svojim biračima kao pobedu, jer ga sadržaj uopšte ne zanima. Kao što ga nije interesovalo ništa kosovsko u prošlosti.

Matoši grupu identifikuje kao “enverističke integraliste”. Jačanje kosovske države nikako se ne uklapa sa levičarskim performativnim teorijama destruktivnih postmodernih intelektualaca, niti sa ideološkim pokretom protiv establišmenta Noama Čomskog u SAD. Zato su “atisarijevsku državu” transformisali “ideolozi levice, integralisti enveristi”.

A u ovoj kampanji je učestvovala i „Grupa Tirana“ koja ima za cilj da “unutar sistema kosovske države, podstičući raspad kosovskog jedinstva i gubitak prijatelja, stvara neposlušnost, nelojalnost kosovskom narodu, državi, ustavnom identitetu i simbolici”.

Matoši zatim široko argumentuje zašto Kosovo mora da prihvati Zajednicu srpskih opština i zašto će Kurti na kraju da je prihvati.

“Jasno je da ZSO ne može biti ukinuta bez saglasnosti Srba i međunarodne zajednice, jer bi poremtilo Atisarijev plan, a time bismo uzdrmali temelje kosovske države. Kurti, dakle, izbegava da pomene ratifikaciju u Skupštini Prvog sporazuma, 2013, obmanjujući građane Kosova da je 'Zajednicu' poništio Ustavni sud, a ona, u drugoj tački, govori upravo suprotno: ZSO mora biti formirana na osnovu Sporazuma iz 2013. godine i ove odluke”, navodi Matoši. 

Ustav Kosova (član 147) je jasan: Odredbe Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova od 26. marta 2007. godine imaju prednost u odnosu na sve druge zakonske odredbe na Kosovu.

U ovom slučaju je na snazi međunarodni sporazum, a država koja odbija da sprovodi svoje zakone se u najmanju ruku smatra propalom državom, ako ne i kažnjenom. SAD traže implementaciju Prvog sporazuma (2013) tako što u duhu Ustava tumače sporne tačke principa iz Sporazuma iz 2015. godine, prema tački 2. odluke Ustavnog suda, bez izvršnih ovlašćenja i unutar kosovskog zakonodavstva. Matoši nagoveštava da “Kurti izgleda ima 'iz senke' podršku Britanaca, sve dok se ne otklone dileme da ZSO može da se pretvori u 'ustavnog demona'. Ali ZSO mu je ostala 'omča oko vrata'”.

Međunarodni sporazum koji je pregovaran, potpisan i ratifikovan u Skupštini ne može se ponovo pregovarati. Ako Kosovo ne sprovodi svoje zakone, Srbija nije kriva, ukazuje Matoši. Zato je Kurti za njega “savršeni demagog hladnog rata, ali i opasan čovek za miroljubivi habitus građana Kosova”.

A ironija u ovom svemu biće kada, nakon što on donese odluku o ZSO, gomila građana Kosova počne da mu aplaudira kao svom heroju, jer masa pati od amnezije, zaključuje Matoši.

Istaknuti albanski novinar Mero Baze, razmatrao je poslednje razilaženje Rame i Kurtija povodom predloga Statuta ZSO koji je Rama uputio u Pariz i Berlin i zbog čega je bio najoštrije napadnut na Kosovu. "Tiranska grupa" organizovala je demonstracije protiv njega, a na kraju je otkazana zajednička sednica dve vlade. Baze je istakao da su Ramini postupci ispunjavanje nacionalnih dužnosti, a potom i ismevao "Tiransku grupu" i savetnike premijera Aljbina Kurtija iz njihovih redova, nazvavši ih „toksični otpad“, koji “mora da se odloži” da bi se životna sredina “sačuvala od trovanja”.

Baze je komantarisao i Ramin Nacrt statuta ZSO i ocenio da je u ovom slučaju albanski premijer izvršio svoju dužnost, pri čemu je istakao da je problem nastao jer Kurti i Rama nisu imali “stabilne i iskrene lične odnose.”

„Poštujući ovaj okvir nacionalne bezbednosti, Albanija ima dužnost da interveniše u mogućem sukobu Kosova i Zapada kako bi Kosovo zadržala na evroatlantskim kolosecima. Kosovo i Albanija treba da urade isto. Ako premijer Albanije poludi i objavi rat Zapadu, Kosovo mora da se distancira. Ova debata ne bi postojala da su Edi Rama i Aljbin Kurti imali stabilne i iskrene lične odnose. Edi Rama nije uključen u političku agendu Aljbina Kurtija. Pošto bi svaki savet koji je dao Kurtiju mogao biti zloupotrebljen na Kosovu, on je jednostavno preporučio stav Albanije međunarodnim faktorima. Taj stav nikoga ne obavezuje, niti on bilo šta nameće. Kurti i Vučić mogu to da pocepaju i bace u kantu. Ali pre nego što to urade, svako od njih treba da napiše nacrt za rešavanje ovog problema. Ni jedan, ni drugi to ne pišu. Rama je jednostavno izvršio svoju dužnost predstavnika albanske države, za to je angažovao najbolje međunarodne stručnjake. S druge strane, Aljbin Kurti, koji uopšte ne vlada Kosovom, već se bavi krizama koje je sam izmislio, nada se da će preživeti izbore kao lažni patriota. To je razlog zašto nije zainteresovan za rešenje“, naveo je albanski novinar.

Baze ističe da su ovakvi postupci Albanije nacionalna obaveza, ali i da se Kurti nije konsultovao ni s kim kada je sprovodio akciju na severu Kosova

„Edi Rama je jednostavno pokazao Evropskoj uniji i SAD da je nacionalni interes Albanaca da budu na njihovoj strani. Ako Kurti ima neku drugu opciju protiv Zapada, onda se slobodno može reći da se Albanija meša u unutrašnje stvari Kosova, jer želi da Kosovo ostane povezano sa Zapadom. Ovo je nacionalna obaveza. U suprotnom, ne možemo da spasimo ni sebe, ni Kosovo u slučaju sukoba. Ali kada bi bili usaglašeni, ne bi bilo potrebe za nacrtom jer to ne bi dovelo do sukoba sa Zapadom. Kurti nije koordinisan ni sa Tiranom, ni sa SAD, ni sa EU, ni sa Kforom, a ni sa NATO. To su sve saveznici Albanaca u regionu. Do sada se čini da je  koordiniran samo sa Salijem Berišom i Iljirom Metom“, rekao je on.

Komentarišući kritike koje je Rama dobio na Kosovu zbog svog predloga, Baze je rekao da se savetnici Aljbina Kurtija osećaju izdanim, jer Edi Rama nije podržao „glupost“ kosovskog premijera.

„Postoji zao pokušaj da se Aljbin Kurti identifikuje sa Kosovom kada je u pitanju ova kriza. Rama je jasno rekao da mi nemamo ništa sa Kosovom, nemamo ništa sa Aljbinom Kurtijem. A ovi savetnici Aljbina Kurtija osećaju se izdanim, jer Edi Rama nije podržao Kurtijevu glupost, već je na strani Zapada. Kažu 'Zapad je na strani Srbije', jer po njihovoj logici, ko nije sa Kurtijem on je sa Srbijom. Mislim da Ediju Rami ne smetaju poruke koje mu Kurti šalje preko marksističkih 'emisara'. Edija Ramu zabrinjavaju gluposti koje Kurti izgovara zapadnjacima na sva usta“, smatra on.

Baze je oštro kritikovao „Tiransku grupu” koja savetuje kosovskog premijera Aljbina Kurtija. On je rekao da su oni emisari šefa vlade tu da napadnu najlojalnije saveznike kosovske države.

Baze je ocenio da je Kurti našao svoje simpatizere u Tirani, jer ne veruje ljudima sa Kosova. Rugajući se ovoj grupi, albanski novinar je rekao da u Albaniji ne znaju ni razmere zgrade u kojoj su živeli.

„Pre svega, Kurtijevi savetnici iz Tirane su i sami emisari. Razlika je u tome što oni nisu emisari SAD ili EU, već emisari Aljbina Kurtija. Ne znam zašto smatraju za shodno da se rugaju sopstvenoj ulozi. Drugo, kada kažete da su iz Albanije, izgleda kao da imate i ovo zlo iz Albanije. Albanija nije uspela. Aljbin Kurti je našao svoje simpatizere, pošto ne veruje ljudima sa Kosova, jer je paranoičan. U Albaniji ne znaju ni razmere zgrade u kojoj su živeli. Manje-više, uradio je isto što i Milošević 1990. godine, kada je imenovao Sejdu Bajramovića za člana Predsedništva Jugoslavije sa Kosova. Da bi razumeo ko je on na Kosovu, prijatelj mi je rekao da ga je jednom potražio u imeniku, nazvao ga i uverio se da je to on. Za predstavnika je izabran od strane romske zajednice Kosova. Za nas u Tirani je manje-više ista nevolja, ako nas pitate ko su ti Aljbinovi savetnici u Tirani“, smatra on.

Baze je osudio njihov jezik prema saveznicima Kosova, dodajući da je svaka njihova poruka, "poruka rata države Kosovo protiv SAD". Prema njegovim rečima, oni su kao toksični otpad, koji se mora odložiti da bi se životna sredina sačuvala od trovanja.

„Najzad, i što je najvažnije, njihovi napadi na predstavnike SAD u Prištini, Beograd ili na specijalnog izaslanika, Eskobara, ozbiljni su državni skandali, jer se poistovećuju sa Aljbinom Kurtijem kao premijerom Kosova. Svaka njihova poruka je ratna poruka države Kosovo protiv SAD. To je njihov jedini štetni značaj koji se mora neutralisati. Oni su poput toksičnog otpada koji treba odložiti u suprotnom truju okolinu“, zaključio je Baze.

Sutra: Enis Suljstarova, Kurtijev Entoni Gidens