SAD i kosovsko pitanje (5): Senatori žele „Kosovo – republiku“

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Krajem septembra 1988. godine u kancelariji senatora Toma Lantoša, ponovo je održan sastanak na kojem su pored „proalbanske četvorke“ bili i predstavnici Stejt departmenta, direktor Odeljenja za istočnu Evropu i Jugoslaviju Tim Dil i njegov zamenik Džek Sejmur. Sastanak je otvorio Diogardi, zahvaljujući se Lantošu zbog preuzmanja brige o „albanskom pitanju“ i ocenio da se situacija u Jugoslaviji sve više pogoršava i dolazi do tačke gde odnosi među različitim nacionalnostima više neće moći da se poprave. „Srbi, pod staljinističkim vođstvom Slobodana Miloševića, predsednika Saveza komunista Srbije, postaju sve veći nacionalisti. Sve širi antialbanski protesti na ulicama doveli su da Srbi uzvikuju slogane kao što su „Hoćemo Ruse“ ili „Smrt Albancima“. Štampa koja dominira u Srbiji propagira rasizam i preuveličavanja uperena protiv Albanaca. Jugoslovenska vlada je odbila svaku značajnu reformu ili dijalog sa Albancima, dok toleriše srpski revenšizam. Albanci sada uživaju manje političkih, društvenih i ekonomskih prava nego u prošlosti, suočavaju se sa sistematskom diskriminacijom u svim životnim stvarima i nemaju mogućnost da izraze svoje mišljenje ili predstave svoju stranu priče u medijima kontrolisanim od strane Srbije.

Kosovo više ne uživa potpuno ograničenu autonomiju koja mu je data Ustavom iz 1974. Milošević nastavlja pokušaje da stavi Kosovo pod punu kontrolu Srbije, rekao je Diogardi i pozvao da SAD moraju da insitiraju na jednakom položaju svih etničkih grupa u Jugoslaviji, „jer u interesu jugoslovenske vlade da se konflikt reši na miran način“, a alternativa su „teške posledice po američke interese u regionu“. Diogardi još rekao da je zabrinut zbog potpunog neznanja ovog problema u američkoj štampi, posebno u „Njujork Tajmsu“. Upitao je da li je Stejt department deo problema, navodeći da je potpredsednik Buš podržao ove napore i pozvao da se „pošalje signal“.

Tim Dil je odgovorio da je iznenađen „odsustvom vesti“ i da je zabrinut. On je prisutne obavestio da je pre dve nedelje održan „međuagencijski sastanak“ od strane CIA, gde je zatraženo više izveštaja. Državni sekretar Šulc se sreo sa ministrom spoljnih poslova Jugoslavije, Budimirom Lončarom. Sastanak je trajao 30 minuta, od kojih je 25 bilo posvećeno unutrašnjim problemima Jugoslavije. Sekretar u Stejt departmentu, Tom Sajmons biće sledeće nedelje u Beogradu da govori o transferu tehnologije. On će posetiti Kosovo i preneti Beogradu veliku zabrinutost zbog protesta, najavio je Dil.

Senator Lantoš je naveo da se ulažu napori da se “procesi preokrenu tako što bi se Kosovu dao status republike”. U drugom smislu, „stvari će eksplodirati, a to nije hipotetička situacija“ i upitao da li Stejt department može da zauzme „snažniju poziciju“, priznajući da ima stvari koje su „Albanci počinili nad Srbima, ali to je prirodno, imajući u vidu „nesrazmerno stanovništvo na Kosovu“. Diogardi je svoje strane prokomentarisao da „mi želimo da vidimo Kosovo kao deo Albanije i pasivnost Stejt departmenta može da potpali takve ekstremiste“. Senator Lantoš je potvrdio: „Mi nismo zainteresovani za suverenitet. Zainteresovani smo za ljudska prava“.

Džek Sejmur je prokomantarisao da su na Kosovu Albanci većina, a da je „problem slaba centralna vlada“ dok su jugoslovenski zvaničnici „sve umereniji“. Senator Lantoš je nastavio svoju ofanzivu pitajući se „kako možemo da budemo ambivalentni prema stvaranju srpske hegemonije u područjima gde su oni ogromna manjina kao što je to Kosovo“.

Senator Gilman je upitao da li je izdato neko saopštenje, a Dil je odgovorio da su Lončar i Šulc govorili o tome, ali da Lončarov odgovor “nije zadovoljavajući”. Lantoš je dodao da “naš ambasador nema pojma o tome”, najavljujući da će on i Gilman razgovarati u Stejt departmentu o tome, pre nego što ambasador ode u Beograd, navodeći da ne želi da ide u javnost na “kontraproduktivan način”. Gilman se uključio u razgovor rekavši da „mi govorimo jednim glasom o našem nezadovoljstvu uslovima u Jugoslaviji“, tražeći da se to „proširi Stejt departmentom“. „Sve dok je Jugoslavija smatra da je Stejt department hladan po ovom pitanju, mi ne možemo mnogo da pomognemo Albancima na pravi način“, dodao je Lantoš. Dil je odbacio primedbu rekavši da Stejt department nije nezainteresovan. „Mi smo zabrinuti zbog dezintegracije Jugoslavije. Mi smo protiv lošeg tretmana nacija i mi ćemo ovo preneti na sledeći nivo. Voren Cimerman će biti naš sledeći ambasador“, najavio je Dil. Lantoš je dodao da Cimerman treba da sazna od „Šulca pa nadole za našu zabrinutost“.

Sejmur je upozorio da se moraju naći načini da se ojača centralna vlada, dok se Diogardi osvrnuo na razgovor sa ambasadorom Kovačevićem koji je „imao hrabrosti da nam kaže da smo u trgovinskom plusu i da njima ne treba trgovina s nama“. Dil je kazao da su “američke banke veoma škrte i da to predstavlja određeno sredstvo za nas u albanskom pitanju”. Gilman je tražio pripreme za aktivniju ulogu Stejt departmenta, dok je Diogardi izneo sledeći scenario: “Ovde su Albanci veoma zabrinuti. Oni osećaju da su Albanci na Kosovu obespravljeni od Srba koji dolaze da suzbiju albanski “separatizam” nasilnim sredstvima. Albanci će biti korišćeni kao moneta za potkusurivanje, ako mi odavde ne delujemo. Slovenija i Hrvatska će pokušati da se odcepe, ostavljajući Albance na milost i nemilost srpskim nacionalistima”, rekao je Diogardi. Dil je preporučio da se pošalje pismo Stejt departmentu, najavljujući da će podsekretar Džon Vajthed ići sa Tomom Sajmonsom i da se neće vratiti do 22. oktobra. Lantoš je naglasio da Stejt department treba da ima tvrđu poziciju, dodajući da “oni žele da očuvaju teritorijani integritet Jugoslavije”  kao i  da će Vajthed biti na hiringu kod senatora Li Hamiltona sledećeg ponedeljka, pa je preporučio ostalima da pokušaju da obezbede svoje učešće.

Sutra: „Druga kosovska bitka“ u američkom Kongresu