Srbija na Međunarodnom forumu "Pojas i put", most između Evrope i Azije

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Treći međunarodni strateški forum „Pojas i put” održan je 17. i 18. oktobra u Pekingu, gde je učešće među zvaničnicima iz više od 130 zemalja i 30 međunarodnih organizacija uzeo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa delegacijom Vlade Srbije i na kom je potpisan sporazum saradnje sa Kinom koji jača ekonomske perspektive Srbije, ali i dokazuje jačanje njenog autoriteta među državama sveta.

Na putu od Beograda do Tirane, gde je održan Samit Briselskog sporazuma, a zatim do Pekinga, gde je učestvovala na Međunarodnom strateškom forumu „Pojas i put”, Srbija je izgradila značajno mesto za pregovaračkim stolom i učvrstila ekonomske perspektive između Evrope i Azije, postavivši se po ko zna koji put kao most između ova dva kontinenta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom, te je u njihovom prisustvu potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, balkanske zemlje sa svega šest miliona stanovnika, i Kine, koja sa Indijom, čini polovinu ljudskog čovečanstva. Ovaj ugovor će imati antologijski značaj upravo za ekonomsku nezavisnost Srbije, koja će, prema najavama zvaničnika, moći da uvozi sirovine iz Kine po „značajno nižim carinskim tarifama”, ali i da svoje proizvode izvozi u najmnogoljudniju državu sveta.

Strateški cilj zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, ostaje ulazak u Evropsku uniju, ali dok se zapadnoevropska politika „dvoumi” oko njihovog prijema, iznalazeći nove uslove koje je potrebno ispuniti, Aleksandar Vučić prosperitet svoje zemlje i građana gradi jačanjem prijateljstava i ekonomske saradnje sa Kinom, ali i u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”, koja je dokazala svoje prednosti i u okviru ekonomskih postignuća, ali i u očuvanju mira na Balkanu.

Dok je Evropska unija više puta izneverila države Zapadnog Balkana, pre svega, narode slovenskog porekla (uzmimo u obzir samo sudbinu Prespanskog sporazuma, Berlinske inicijative i Minskih sporazuma), Kina je pokazala pragmatičan interes koji se ostvaruje i na teritorijama država gde žive upravo slovenski narodi. Ne ulazimo u suštinu zašto se zapadnoevropska politika ne slaže sa komunističkom ideologijom koja ima ravnopravni tretman prema svim državama koje preko ekonomije jačaju zdravu i miroljubivu politiku mira u svetu, što je i osnova Povelje UN, a čiji su osnivači, pored Kine, upravo i zemlje koje su bespravno bombardovale SR Jugoslaviju.

Međunarodni strateški forum „Pojas i put” i Berlinski proces rođeni su, otprilike, u isto vreme, ali za razliku od licemerne evropske politike, o koju su se mnogo puta opekle zemlje Zapadnog Balkana, Kina se vodi doslednom pragmatičnom politikom koja se zasniva na strpljivosti i umu i, kao takva, nastupa prema Staroj dami, gde posebno mesto zauzima Zapadni Balkan, a naročito prijateljski odnos gradi sa Srbijom. Za to je dakako zaslužna i prijateljska politika SFR Jugoslavije sa Pekingom i Nju Delhijem kako kroz komunističku politiku tako i kroz politiku nesvrstanih, koja je održavala ravnotežu mira u svetu. Takođe, Kina poštuje tradicionalne vrednosti koje neguje Srbija, zemlja prilikom čijeg je bombardovanja pogođen kineski diplomatski objekat, kada su poginuli njeni građani koji su bili u diplomatskoj službi ove prijateljske zemlje.

Kina, kao stalna članica UN sa pravom veta, ovim samitom je ukazala na to da se svi bilateralni i multilateralni dogovori moraju zasnivati na međunarodnom javnom pravu, te na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što Evropska unija selektivno poštuje. Prednost Kine u odnosu na Zapadnu Evropu jeste i to što nema rivala na ekonomskom, pa ni na političkom planu. Srbija, takođe, ima zavidan odnos i sa Indijom, u odnosu na mnoge zapadne zemlje koje ne poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, među kojima je i Nemačka.

Zapadnoevropska politika na hegemonistički način otcepila je deo Srbije, te istim manirom pokušava da istraje u neokolonijalističkoj politici prema Srbiji, u kojoj, pre svega, prednjači Nemačka.

No, uvidevši gde plovi ekonomski blok pod političkim pritiscima, Nemačka se trgla iz sna i sa Šolcem na čelu oživela Berlinski proces, i to preko Tirane, što nije slučajno. Albanski premijer Rama bio je domaćin Samita, dobivši lidersku ulogu da započne oživljavanje ekonomskog povezivanja tržišta zapadnoevropskih zemalja. Podsetimo da su Rama i Vučić preko „Otvorenog Balkana” ostvarili istorijske prijateljske odnose između Albanije i Srbije, a Samit u Tirani dokazao je da su težnje „Otvorenog Balkana” i rezultati ove inicijative upravo isti oni na kojima insistira Berlinska inicijativa.

Ipak, ne možemo zanemariti činjenicu da je Berlinska inicijativa regionalna vladina inicijativa koju je pokrenula bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, a „Otvoreni Balkan” je regionalni projekat predsednika Srbije Vučića, premijera Albanije Rame i bivšeg makedonskog premijera Zaeva, čiju je ulogu preuzeo sadašnji premijer Kovačevski, kao i da je „Otvoreni Balkan” ojačao stubove mira na ovim prostorima, dok su se Nemačka i članice Berlinske inicijative usmerile upravo na pripremu Ukrajine za rat sa Rusijom.

Usmerenosti prema miru, čemu treba težiti po svaku cenu, od čega Srbija nikada nije odustala, konačno se priklonila i Nemačka aktivirajući svoj proces i terminološki ga postavljajući upravo u isto vreme kada je Peking izdvojio značajnu finansijsku podršku za projekte u Srbiji, posebno za infrastrukturne projekte koji povezuju zemlje Evropske unije.

Srbija je, dakle, i u Pekingu pokazala usmerenost ka evropskim integracijama, odbacujući hegemonističku implikativnost i ukazujući na to da je razgovor u miru jedinstven put do evropskih integracija kako Srbije tako i ostalih zemalja sa bivšeg jugoslovenskog područja zajedno sa Albanijom. I Samit Berlinskog procesa u Tirani i Treći međunarodni strateški forum „Pojas i put” u Pekingu završeni su uspešno. Međutim, treba biti obazriv prema evropskoj politici i rađanju novog licemernog poteza kojim može razočarati zemlje Zapadnog Balkana, koje su i dalje jedinstvene u kursu prema ovoj evropskoj zajednici.