19 godina od predloga Ahtisarijevog plana

Danas se navršava devetnaest godina otkako je, 2. februara 2007. godine, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari podneo Prištini i Beogradu svoj predlog rešenja statusa Kosova.

Sve vreme se mislilo da će finski diplomata predložiti uslovnu nezavisnost, ali bez pominjanja reči nezavisnost, podseća Gazeta ekspres.

Ahtisareijev dokument je prvo dostavljen u Beograd, a nekoliko sati kasnije je stigao i na Kosovo.

Prema rečima Ahtisarija i njegovog tima, cilj sveobuhvatnog predloga za sporazum o statusu Kosova bio je da se utvrde neophodni uslovi za buduće Kosovo koje je održivo i stabilizovano.

Plan je uključivao detaljne mere za obezbeđivanje podsticanja i zaštite prava zajednica i njihovih članova, efikasnu decentralizaciju vlasti i očuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Štaviše, sporazum je definisao ustavne, ekonomske i bezbednosne mere, koje su zajedno imale za cilj da doprinesu razvoju multietničkog, demokratskog i prosperitetnog Kosova.

Važan element sporazuma bio je mandat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da nadgleda sprovođenje sporazuma i da pomogne nadležnim lokalnim vlastima u obezbeđivanju mira i stabilnosti na Kosovu.

Ahtisarijev plan je u to vreme uživao podršku kosovskih vlasti, dok mu se protivila Vlada Srbije, koja je smatrala predlog štetnim jer je, kako je rečeno, uticao na suverenitet srpske države.

Iako reč „nezavisnost“ nije pomenuta u nacrtu dokumenta o kome je reč, kosovski lideri su tada izrazili uverenje da će se „međunarodni proces za rešavanje statusa Kosova, koji predvodi predsednik Ahtisari, brzo završiti nezavisnošću Kosova“.

Njihova uverljivost bi se delimično ostvarila više od dve nedelje nakon poslednjeg sastanka na visokom nivou između Prištine i Beograda. Pregovori uz posredovanje Ahtisarija, koji su počeli u julu 2006. u Beču, završeni su u istoj austrijskoj prestonici 10. marta, poslednjim sastankom između strana.

Ahtisari je 26. marta 2007. godine podneo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija svoj završni izveštaj i preporuku da Kosovo dobije „nadgledanu nezavisnost“.

Predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku, koji su u to vreme bili na čelu Kosova, smatrali su 26. mart istorijskim danom za Kosovo.

„Nezavisnost Kosova, koja će u početku, nakon Ahtisarijevog plana, imati međunarodni nadzor, biće u službi mira“, izjavio je Sejdiu.

U međuvremenu, Čeku - tadašnji šef kosovske izvršne vlasti - naglasio je: „Pismo predlaže nadgledanu nezavisnost za Kosovo u prvoj fazi, što je u skladu sa voljom naroda Kosova“.

Reakcije zvaničnog Beograda i reakcije lokalnih Srba na Kosovu bile su dijametralno suprotne od toga. Njihovo odbijanje da prihvate Ahtisarijev plan podržala je i Rusija.

Različiti stavovi stranaka o Ahtisarijevom planu doveli su do slanja misije Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica na Kosovo, sa zadatkom da ispita okolnosti koje okružuju sprovođenje Ahtisarijevog plana.

Delegacija je započela posetu Kosovu 27. aprila i obavila procenu koja je predstavljena Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, uprkos insistiranju pristalica Ahtisarijevog plana, njegov koncept nije osvojio konsenzus u Savetu bezbednosti.

Rusija, glavni protivnik plana, kasnije je stavila veto na nacrt rezolucije evropskih članica Saveta, Nemačke i Sjedinjenih Država, koja je trebalo da zameni Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i otvori put stupanju na snagu Ahtisarijevog plana i okončanju misije UN na Kosovu u roku od 120 dana.

Razgovori Prištine i Beograda, vođeni do decembra 2007. godine pod posredovanjem međunarodne „trojke“, koju su činili Amerikanac Frenk Vizner, Nemac Volfgang Išinger i Rus Aleksandar Bocan-Harčenko, takođe su se pokazali neuspešnim.

Skupština Kosova je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost Kosova.