Analitičari: Nedostaje spremnost za deblokadu dijaloga

Očekuje se da će predstavnici Kosova i Srbije do 18. jula poslati svoje komentare posrednicima Evropske unije o načinu sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa, koji su strane dogovorile prošle godine u Briselu i Ohridu, piše Glas Amerike.

Poslednja dva sastanka lidera Kosova i Srbije u Briselu, na nivou glavnih pregovarača obe strane u cilju deblokade sprovođenja sporazuma, završena su bez ikakvih rezultata.

Evropska unija čeka komentare strana za izradu novog predloga o ovom procesu.

Albanski i srpski analitičari ne očekuju da će u kratkom roku biti postignut napredak u prevazilaženju razlika među stranama.

“Ne treba biti previše optimističan i očekivati ​​velike promene jer se još prošlog leta razgovaralo o redosledu i planu implementacije sporazuma, ali oni nisu dali mnogo rezultata jer su strane suštinski različite. Srbija traži da Kosovo prvo u potpunosti implementira svoj sporazum o osnivanju ZSO, dok Kosovo traži da se ide korak po korak, Kosovo korak ka ZSO, a Srbija korak ka de fakto priznanju“, kaže Besar Đerđi iz Grupacije za pravne i političke studije.

Direktor NVO “Aktiv” iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević kaže da u ovom trenutku nijedna strana nije spremna da uloži energiju na smislen način kako bi se postigao barem minimalni konsenzus potreban za otključavanje procesa dijaloga.

“Preduzmite barem neke manje korake, a zatim korak po korak razgovarajte o drugim važnim koracima. Mislim da je to posledica ne samo nerešenih bilateralnih pitanja već i želje obe strane da ostane u dijalogu, ali bez ikakvog pomaka“, kaže Milićević.

Đerđi dodaje da promene u rukovodstvu Evropske unije mogu dovesti do reformisanja pregovaračkog procesa.

„Nemam mnogo nade da će za vreme mandata Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka stvari napredovati. Dijalog kakav je sada trebao bi se reformisati sa novim imenima i u ovom trenutku imamo veliku sreću što su evropski izbori već završeni i formira se nova Komisija. Već znamo da će gospođa Kaja Kalas, estonska premijerka, postati visoka predstavnica i to je jako dobra vest jer dolazi iz Estonije, zemlje koja sa entuzijazmom poznaje Kosovo“, kaže on.

Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj na jesen mora da prepusti tu funkciju svom nasledniku, dok je na kraju mandata i specijalni izaslanik za pregovore o Kosovu i Srbiji Miroslav Lajčak, koji je imenovan za ambasadora bloka u Švajcarskoj, ali je prilikom poslednje posete regionu rekao da će na sadašnjoj funkciji ostati do januara.

Milićević kaže da je u ovom periodu važno da se barem stvori odgovarajuće radno okruženje za naslednike evropskih zvaničnika.

„Trebalo bi postojati stabilno okruženje da naslednici Borelja i Lajčaka nastave sa svojim dužnostima i barem imaju priliku da budu proaktivniji umesto da samo čekaju da se dve strane nekako poigraju sa strpljenjem međunarodne zajednice, posebno Evropske unije. Kada budemo imali imena novih evropskih zvaničnika, možda će biti zahteva da dijalog ima jasne rokove za procese implementacije”, kaže on.

Borelj je nedavno istakao da uprkos promenama u strukturama EU, obaveze Kosova i Srbije neće nestati, ističući da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije u centru evropskog angažmana oko Zapadnog Balkana.

Iako nije potpisan, Evropska unija smatra Ohridski sporazum pravno obavezujućim i u nekim slučajevima naglašava da je napredak u njegovoj implementaciji usko povezan sa napretkom obe strane u integracionim procesima.