Analitičari u SAD: Imenovanje Palmera pokazuje interesovanje Trampove administracije, ciljevi i dalje nejasni

Imenovanje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan pokazuje veće interesovanje američke administracije za region, ali ostavlja otvoreno pitanje da li je cilj da ubrza rešavanje pitanja Kosova i podrži rešenja koja su ocenjena kao rizična, kažu za Glas Amerike eksperti za Balkan iz Vašingtona.

Profesor Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server smatra za imenovanje Palmera, osim većeg interesovanja, pokazuje i nameru administracije da požuri sa rešavanjem pitanja Kosova do izbora u SAD.

„Posle imenovanja bih se nadao jasnijoj politici SAD protiv promene granica i boljoj koordinaciji sa Evropom, ali se plašim da je namera da se požuri sa postizanjem sporazuma pre predsedničkih izbora u SAD u novembru 2020“, kaže profesor na Džons Hopkinsu.

Server podseća da ima mnogo drugih otvorenih pitanja kad je reč o obnavljanju dijalog Beograda i Prištine i bržem postizanju rešenja.

„Nema mnogo smisla dok se ne okončaju izbori na Kosovu, formira nova vlada i razvije nova platforma za pregovore“, kaže Server.

Stručnjak za Balkan i predavač na Univerzitetu Džons Hopkins Edvard Džozef kaže za Glas Amerike da je imenovanje Palmera značajno iz nekoliko razloga.

„Prvo, signalizira veće interesovanje i posvećenost SAD Balkanu. Imenovanje specijalnog predstavnika nije odluka koja se donosi lako. Cilj je da predstavnik ima veće poštovanje jer direktno govori u ime državnog sekretara SAD. Jasno je da pokazuje nameru SAD da imaju veći uticaj u regionu, verovatno i na tekuće rešavanje problema Kosova, između ostalih pitanja“, dodaje taj predavač.

Džozef kaže da je Palmer vešt i posvećen diplomata, dobro upućen u dinamiku dešavanja u regionu i da može biti jako efektan u unapređenju ciljeva SAD.

Ipak postavlja pitanje šta su zapravo politički ciljevi ove američke administracije.

„Da li je to da se ubrza pokušaj da se postigne rizično rešenje o podeli Kosova? Ako je tako, kako će biti rešavani negativni aspekti toga? Šta je sa javnim upozorenjima, ne samo eksperata poput mene, već i zvaničnika susednih zemalja u regionu da će morati da žive sa posledicama takvog rešenja? Kako će se prevazići protivljenja nekih zemalja, posebno Nemačke, ovakvom pristupu? Da li su razmotrene alternative razmeni teritorija, poput one da se podrži jezgro srpskih interesa, koje uključuje i populaciju na jugu i imovinu SPC?“, pita taj stručnjak za Balkan.

Džozef napominje da su to samo neka od otvorenih pitanja u regionu koji je i dalje slabo integrisan, suočava se sa "upadima Rusije bez presedana", a Kina u njega investira.