Dijalog sa Srbijom ukazao na probleme u vladajućoj koaliciji

Dijalog između Kosova i Srbije ukazao je na neslaganja između partnera vladajuće koalicije Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, prenosi Gazeta Ekspres.

Predsednik ABK Ramuš Haradinaj kritikovao je šefa vlade Avdulaha Hotija zbog toga što u dijalog sa Srbijom nije uključio ministra pravde Seljima Seljimija iz redova te stranke.

Zamenik predsednika  DSK Ljutfi Haziri kaže da je samoizolacija premijera Hotija zbog infekcije koronavirusom stvorila jaz u normalnom funkcionisanju vlade.

Međutim, prema njegovom mišljenju, samo potvrda optužnica Specijalnog suda u Hagu protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija može da promeni političku situaciju na Kosovu.

Haziri, koji je i gradonačelnik Gnjilana, rekao je za Radio Slobodnu Evropu da bez odluke sudije o optužbama tužioca, ne može doći do promene vlasti.

Takođe ne vidi nikakav razvoj događaja koji bi mogao da uključi bilo koju treću stranu u vladi.

"I vladajuće stranke i opozicionari se osećaju dobro zbog svog političkog statusa, dok bi potvrda navodnih optužnica tužioca od strane sudija Specijalnog suda mogla da promeni situaciju i poljulja političku stabilnost“, kaže Haziri.

Poslanik ABK Aljbena Rešitaj kaže da pitanje dijaloga brine jedino bivšeg premijera Ramuša Haradinaja.

"S obzirom na to da je Haradinaj u vreme kada je bio premijer izuzetno naporno radio da se dijalog između Srbije i Kosova ne bi produžio kao tehnički dijalog.  Njegovo insistiranje je u tom periodu, čak i sa nametanjem takse, bilo da  dijalog zauzme politički pristup, da se donese odluka i jednom i zauvek završi sa tim problemom", kaže Rešitaj.

Politički analitičar Artan Muhadžiri je rekao da je Hotijeva vlada od početka imala probleme.

"Od početka je ta vlada bila nestabilna, zbog načina na koji je formirana i problema unutar vladajuće koalicije. Zapravo, postoji mnogo razloga za ovu situaciju - od načina na koji je formirana, pandemije kovid-19 i mnogih drugih nevolja, poput pitanja dijaloga“, kaže Muhadžiri.

Najveća opoziciona stranka na Kosovu Samoopredeljenje, koja je bila na vlasti pre nego što su se DSK i ABK okupili da formiraju vladu, pokrenula je inicijativu za pokretanje predloga za nepoverenje vladi premijera Avdulaha Hotija.

Samoopredeljenje je pozvalo druge parlamentarne stranke, opozicionu Demokratsku partiju Kosova i vladajuće stranke, Alijansu za budućnost Kosova , NISMA i parlamentarnu grupu 6 plus, da se pridruže njihovoj inicijativi.

RSE je pokušala da dobije stav te stranke o tome šta se dogodilo sa ovom inicijativom, ali nisu dobili odgovor.

Zamenik predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj izjavio je da ova inicijativa nije ozbiljna i da Samoopredeljenje nema potpise, te da nisu unapred komunicirali sa bilo kojom političkom strankom.

Specijalno tužilaštvo je 24. juna saopštilo da je 24. aprila podiglo optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, predsednika DPK Kadrija Veseljija i nekolicine drugih, čija su imena nisu objavljena u javnosti.

Pretpretresni sudija ima najviše šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu.

Tači je ranije izjavio da će podneti ostavku na mesto predsednika ukoliko optužnica protiv njega bude potvrđena.

U slučaju ostavke, vršilac dužnosti predsednika Kosova postaje predsednik skupštine, u ovom slučaju Vjosa Osmani na period od najviše šest meseci.

Generalno veće Demokratskog saveza Kosova 20. juna razrešilo je Vjosu Osmanija sa vodećih mesta u stranci.

Međutim, o pitanju ko će biti izabrn za predsednika nakon isteka mandata Tačuju 2021. dva kolaiciona partnera se nisu dogovorila. Predsednika Kosova biraju poslanici skupštine.