Đurić: Razumljive kritike iz Beograda na „netransparentan savez“ Zagreba, Tirane i Prištine

Izvor: Kosovo Online

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je potrebna veća transparentnost kada se rešavaju bezbednosna pitanja u regionu i da nema razloga zbog kojeg bi se bezbednosna saradnja vodila na netransparentan način, poručujući da Srbija daje prioritet stabilnosti i ekonomskom razvoju i ne želi da stvara nove vojne saveze u regionu.

„Postoji potreba za većom transparentnošću kada se rešavaju bezbednosna pitanja. Kritike iz Beograda upućene ovom netransparentnom vojnom savezu najavljenom između Hrvatske, Albanije i Prištine su razumljive“, rekao je Đurić u intervjuu za italijansku agenciju Nova na marginama sastanka povodom 30. godišnjice Izvršnog sekretarijata Centralno-evropske inicijative, održanog u Trstu.

Šef srpske diplomatije je podsetio da je Balkan region koji je pre tri decenije pretrpeo težak građanski rat i da bi zbog toga trebalo unapred da se razgovara i dogovara se o svakom vojnom razvoju koji izlazi van postojećih okvira, kao što su Nato ili druga regionalna tela. Dodao je i da nakon Dejtonskog sporazuma ostaje na snazi konvencija koja ograničava broj određenog naoružanja.

„Nema razloga da se ide van postojećih oblika, a posebno nema pravog razloga zašto bi se ova vrsta saradnje vodila na netransparentan način. Kada se to desi, logično je da izaziva izvesnu zabrinutost i neke reakcije“, primetio je on.

Ponavlja, međutim, da Srbija daje prioritet stabilnosti i ekonomskom razvoju i ne želi da stvara nove vojne saveze u regionu.

„Mi bismo, takođe, mogli da tražimo partnere ili da pokušamo, na netransparentan način, da promenimo ravnotežu vojne moći u regionu. Ali bih daleko više voleo veću saradnju u sferi bezbednosti“, rekao je Đurić.

Govoreći o odnosima između Italije i Srbije, napomnuo je da su oni posebno čvrsti i da je za Srbiju, Italija jedan od ključnih strateških partnera u Evropi i veoma blizak prijatelj, apostrofirajući to podršku Italije očuvanju srpskog kulturnog nasleđa, o čemu je tokom konferencije CEI govorila i senatorka Stefanija Kraksi.

Ukazao je i na ulogu italijanskih trupa na Kosovu.

„Italijanski karabinjeri i vojnici štite srpske manastire na Kosovu, na primer manastir Dečani, već mnogo decenija. Srbi to znaju i Srbi to cene, poštuju to“, napomenuo je Đurić.

Naveo je i da postoje „široko otvorena vrata za povećanje ekonomske, političke i kulturne saradnje između dve zemlje.

„Mi zaista vidimo Italiju kao jednu od najprijateljskijih zemalja na svetu“, podvukao je Đurić i zahvalio Rimu na razumevanju složene regionalne situacije i nacionalnih prioriteta Srbije.

Ponovio je da je Srbija čvrsto na putu ka EU, odbacujući ideju da odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom mogu predstavljati stratešku prepreku.

„Srbija je tradicionalno težila veoma raznolikoj i uravnoteženoj mreži međunarodnih partnerstava. Međutim, Srbija je čvrsto na svom putu ka EU i ne bi trebalo da bude sumnje u njenu geopolitičku orijentaciju kada je to u pitanju“, jasan je šef srpske diplomatije.

U tom smislu, naznačio je da „jedinstveni odnosi Srbije mogu, u ovoj situaciji, čak poslužiti kao komparativna prednost za Evropu“, pojašnjavajući da se to ne tiče samo istočnih partnera, već i nekih zemalja u Africi, Aziji i Latinskoj Americi sa kojima Beograd, kao osnivač Pokreta nesvrstanih, tradicionalno održava dobre odnose.

Poručio je i da je Srbija čvrsto na strani principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta i podsetivši da je stav o sukobu u Ukrajini iznet „vrlo jasno“, primetio da nema velikih razlika između Beograda i većine evropskih zemalja kada je u pitanju spoljna i bezbednosna politika.

„Postoje nijanse, ali nema strateških razlika“, podvukao je Đurić.

Centralnoevropsku inicijativu opisao je kao i dalje koristan instrument za podsticanje integracije kontinenta i ubrzavanje puta Balkana ka Evropskoj uniji.

Podsetio da je organizacija zamišljena i pokrenuta u vreme kada je Evropa još uvek bila podeljena gvozdenom zavesom, kada je zahvaljujući velikoj viziji italijanskog ministra spoljnih poslova Đanija De Mikelisa, jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Budimira Lončara i ministara Mađarske i Austrije, stvoren most između Istoka i Zapada, odnosno kada je Evropi bio potreban takav most kako bi zaista ostvarila viziju ujedinjene Evrope.

Ta funkcija je i danas, 30 godina kasnije, i dalje aktuelna, uveren je Đurić, jer i dalje postoji potreba za većim jedinstvom i jačom integracijom regiona u Evropsku uniju“.

„Centralnoevropska inicijativa je bila dobro sredstvo za integraciju mnogih zemalja na infrastrukturnom, političkom i društvenom nivou, čineći ih kohezivnijim i usklađenijim sa širom evropskom vizijom. Iz tog razloga CEI i danas može igrati istu ulogu i neophodno je dati više vetra u jedra Centralnoevropske inicijative i pokušati je iskoristiti kao sredstvo za brzu integraciju balkanskog regiona u Evropu“, rekao je Đurić.

Po njegovom mišljenju, to je u najboljem interesu ne samo zemalja regiona, već i Italije i Evrope. Zato je izrazio zahvalnost premijerki Đorđi Meloni i ministru Antoniju Tajaniju što imaju viziju ujedinjene Evrope.

Poseban naglasak stavlja na koncept „ujedinjenja“, koji smatra prikladnijim istorijskoj fazi kroz koju Evropa prolazi.

„Sviđa mi se reč ujedinjenje jer odražava geopolitičku stvarnost koju Evropa mora da konsoliduje ako želi da opstane. Ako se ne konsoliduje, u roku od samo nekoliko godina biće potpuno preuzeta od strane drugih globalnih aktera i više neće biti relevantna. U tom slučaju unutrašnje takmičenje u Evropi, po regionalnim, političkim, nacionalnim i ideološkim pitanjima, rizikovalo bi da proizvede samo jedan rezultat -svi ćemo biti marginalizovani, gurnuti u stranu i pretvoreni u šahovsku tablu za igru pravih velikih sila“, upozorio jee Đurić.

Rizik je, dodao je, čak i da Evropa može da „postane tematski park za posetioce iz drugih regiona“.

Da bi se to izbeglo, prema njegovim rečima, Evropa mora da se „podmladi i ojača“ integrišući Balkan i druge regione koji su perspektivni i imaju izgled da postanu članovi.

U tom kontekstu, Srbija je, naglasio je, „snažno podržana“, takođe i zato što, budući da je zemlja sa najvećim brojem neposrednih suseda u Evropi posle Nemačke, predstavlja ne samo ekonomski faktor, već i centralni element stabilnosti.

Ukazao je i da Srbija čini 53 odsto balkanske ekonomije, te da „veoma entuzijastičan“ zbog ideje ubrzanja izgradnje brzih železničkih veza između Beograda i Trsta, o čemu je razgovarao i sa Tajanijem.

„Mislim da je to nešto veoma dobro i obostrano korisno“, rekao je Đurić, podsećajući da je Italija za Srbiju jedan od glavnih trgovinskih partnera i jedan od glavnih investitora i da italijanske i srpske kompanije imaju koristi od tog odnosa.