Drecun: Kurtijeva ideja o povlačenju Kfora pokušaj destabilizacije i pritiska na Srbiju

Zahtev kosovskog premijera Aljbina Kurtija o povlačenju Kfora nema realno uporište i eventualno prisustvo KBS-a na severu Kosova dirketno bi ugrozilo položaj srpskog naroda, istakao je predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun.

Drecun je, za RTS, kazao da veruje da zahtevi Kurtija nemaju nikakvo uporište u Natou da se to i prihvati.

„Taj predlog je besmislen što se tiče realne situacije na terenu, ali bi vodio velikoj destabilizaciji”, istakao je on.

Drecun dodaje da bi eventualno povlačenje Kfora i dolazak Kosovskih bezbednosnih snaga na administrativnu liniju dovelo do direktnog kontakta sa srpskim snagama, što bi značajno povećalo rizik od incidenata.

On upozorava da bi prihvatanje ovakvih predloga značilo ozbiljnu promenu postojeće bezbednosne strukture na terenu, koja je definisana međunarodnim sporazumima.

“Ako bi se dozvolilo da Kfor napusti administrativnu liniju, to bi sigurno dovodilo do incidenata i sukoba”, naglašava Drecun.

Prema njegovim rečima, namera Prištine je da provocira krize i da odgovornost prebaci na Beograd, uz narativ o navodnim agresivnim planovima Srbije.

Drecun smatra da iza svih zahteva stoji širi politički cilj — zaokruživanje institucionalne i bezbednosne kontrole nad celokupnom teritorijom Kosova, posebno severom.

“Njihov cilj je da izađu na administrativnu liniju, formiraju nekakve granične jedinice i zaokruže formiranje takozvane vojske Kosova”, objasnio je on.

Drecun kaže da bi takav potez u praksi značio i fizičko razdvajanje Srba sa severa Kosova od centralne Srbije, što vidi kao jedan od ključnih strateških ciljeva Prištine.

Iako Kurti, kako se navodi, pokušava da obezbedi podršku Francuske, Drecun ne veruje da će Pariz prihvatiti takvu inicijativu.

„Ne verujem da Makron može da napravi takvu pogrešnu procenu i da podrži tu ideju. To bi narušilo odnose sa Srbijom, koji su na visokom nivou“, rekao je on.

Podseća da Francuska nije među ključnim državama koje aktivno podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, za razliku od SAD, Velike Britanije, Nemačke i Turske.

„Svako dovođenje Kosovskih snaga bezbednosti na administrativnu liniju vodilo bi destabilizaciji, a to nije u interesu Natoa“, zaključuje Drecun.

Kurti je u razgovoru sa predsednikom Francuske podršku te zemlje za evropske integracije Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama, a kako se navodi u saopštenju kosovske vlade, on je govorio i o bezbednosti Kosova, koja je „pre svega bezbednosti njegovih granica“, kao i o „kontinuiranoj izgradnji lokalnih odbrambenih kapaciteta“, te o odnosima sa Srbijom u vezi sa procesom dijaloga u Briselu i sprovođenjem sporazuma o punoj normalizaciji.

Da će se Kurti sastati sa Makronom objavio je preksinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da će kosovski premijer imati dva zaheva – da Francuska uslovi Srbiju da oružje koje nabavlja ne sme da upotrebi protiv Albanaca i da podrži predlog da Nato napusti Kopnenu zonu bezbednosti na severu i da Kosovske bezbednosne snage dođu na sever.