EK: Srbija nazadovala u četiri oblasti, od nove vlade očekuju se reforme

Evropska komisija objavila je danas godišnji izveštaj o Srbiji u kojem se ocenjuje da je u četiri oblasti došlo do nazadovanja. Nazadovanje se beleži kada je reč o reformi javne uprave, slobodi izražavanja, obrazovanju i spoljnim odnosima. Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom, Komisija konstatuje da je ostvaren ograničen napredak, jer su obe strane bile zaokupljene domaćim političkim pitanjima.

Izveštaj formalno obuhvata period od septembra 2025. do septembra 2026. godine, mada se u njemu takođe spominje i ishod parlamentarnih izbora održanih krajem prošlog meseca.

„Izbori održani 25. oktobra dali su novoj vladi snažan mandat za reforme“, navodi se u Paketu proširenja, koji prenosi portal Savremena politika. 

Srbija je nazadovala u reformi javne uprave zbog izmene uredbe Vlade Srbije u prvoj polovini ove godine kojom je ukinuta obavezna procena uticaja propisa i javnih politika povezanih sa evropskim integracijama.

Nazadovanje je uočeno u oblasti slobode izražavanja, koja se nalazi u okviru Poglavlja 23: Pravosuđe i osnovna prava, jer se navodi da je okruženje za novinare, medijske radnike i medije je nastavilo da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se nedosledno primenjuje a na medijskom tržištu dolazi do dalje koncentracije vlasništva.

U poglavlju 26 - Obrazovanje i kultura, koje je Srbija privremeno zatvorila, beleži se nazadovanje zbog pogoršanja upravljanja obrazovnim sektorom.

„To je obuhvatalo otpuštanje zaposlenih, izricanje disciplinskih mera i pokretanje pravnih postupaka protiv nastavnog osoblja na svim nivoima obrazovanja, kao i reorganizaciju obrazovnih ustanova bez inkluzivnih konsultacija. Posledice su se odrazile i na međunarodnu saradnju, dovodeći do kašnjenja u sprovođenju programa EU“, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, ove mere proširile su se i na druge nivoe obrazovanja i sektor kulture, gde su otpuštanja, odlaganje ili obustavljanje finansiranja, kao i zabrinutost u pogledu transparentnosti dodele javnih sredstava, uticali na slobodu umetničkog izražavanja i nezavisnost kulturnih institucija.

Nazadovanje je uočeno u Poglavlju 30 - Spoljni odnosi, jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu bila u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje, čime je blokirala napredak u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta za čitav region, i nastavila da primenjuje postojeći režim uvoznih dozvola, koji je takođe u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

„Klaster 3 je tehnički spreman za otvaranje. Dalji napredak zavisi od toga da li će se nova vlada vratiti vladavini prava, demokratskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom“, navedeno je u tekstu.

U normalizaciji odnosa sa Prištinom ostvaren je samo ograničen napredak po oceni komisije, jer su obe strane bile zaokupljene domaćim političkim pitanjima.

Komisija očekuje da obe strane bez odlaganja ispune obaveze iz sporazuma iz 2023. godine. Od Beograda se posebno traži da prestane da se protivi članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, dok se od nje očekuje pokretanje procesa formiranja Zajednice srpskih opština.