RSE: Bez konsenzusa u EU oko izmene pregovaračkog okvira za Srbiju

Iako su prošla puna dva meseca otkako su Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) uputili predlog izmene uslova iz poglavlja 35 pregovaračkog okvira u procesu pregovora o članstvu sa Srbijom, u Evropskom savetu još nije postignut potreban konsenzus za odobrenje ovih promena, piše Radio Slobodna Evropa.

Radio Slobodna Evropa saznaje da i dalje postoje razlike u stavovima između zemalja članica, a belgijsko predsedavanje EU ulaže napore da te razlike prevaziđe.

Prema navodima istih izvora, prvi predlog Evropske komisije za ove izmene neke države nisu prihvatile.

Neke zemlje članice su zatim dale svoje predloge i o njima se raspravljalo u radnim grupama Evropskog saveta koje se bave Zapadnim Balkanom i procesom proširenja.

Diplomatski izvori u EU tvrde da će tokom aprila o ovom pitanju raspravljati ambasadori EU u Odboru zamenika stalnih predstavnika svih država članica (COREPER).

Svrha izmene tog okvira je da se primena Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa s Kosovom, postignutog prošlog februara, uvrsti u poglavlje 35 pregovora o članstvu, kao poseban uslov za Srbiju.

Ipak, normalizacija odnosa s Kosovom za Srbiju je uključena u ovo poglavlje, ali zahteva napredak u procesu normalizacije. Zamišljeno je da se primena sporazuma sada navede kao uslov.

Na poslednjem sastanku prošlog decembra članice su zatražile od Evropske komisije da dostavi predlog promene pregovaračkog okvira za Srbiju najkasnije do kraja januara ove godine.

Dva dana nakon isteka tog roka, početkom februara, Evropska komisija i EEAS podneli su svoj predlog.

Do kašnjenja predloga Komisije došlo je, prema diplomatskim izvorima u EU, zbog nastojanja komesara za proširenje Olivera Varheljija da opstruiše ovaj predlog.

Mađarska, zemlja iz koje Varhelji dolazi, prema diplomatskim izvorima, i dalje je među zemljama koje sprečavaju usvajanje ovih promena u Evropskom savetu.

Trideset peto poglavlje pristupnih pregovora, koje se zove "Ostalo", nije vezano za EU zakonodavstvo, ali se u tom poglavlju odlučuje o konkretnim stvarima koje Brisel ili bilo koja članica traži. U slučaju Srbije, to uključuje i normalizaciju odnosa s Kosovom.

Ovo poglavlje jedno je od prvih koje je otvoreno u decembru 2015. kako bi se kroz njega pratio napredak prema normalizaciji izveštaja.

Evropska komisija je do jeseni prošle godine ponašanje Srbije u dijalogu obično ocenjivala "konstruktivnim" i zaključila da na taj način ispunjava kriterijume za napredovanje u procesu pregovora o članstvu.

Međutim, u izveštaju o napretku iz jeseni 2023, utvrđeno je da je Srbija u nekim područjima napravila korake unazad u poštovanju obveza iz dijaloga za normalizaciju odnosa s Kosovom.

Zbog izostanka napretka u sprovođenju obveza, EU je prekorila Kosovo, čak mu je uvela restriktivne mere, koje su i dalje na snazi.

Diplomate nekoliko članica EU upozorile su da Brisel treba što pre da osigura odobrenje izmena pregovaračkog okvira za Srbiju, jer će u protivnom biti neozbiljna po pitanju sprovođenja Sporazuma kojem je posredovala i nazvala ga uspešnim.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, kao i Aneks za njegovu primenu postignut u Ohridu prošlog februara, strane nisu potpisale jer ga je Beograd odbacio, piše RSE.

Međutim, EU i dalje insistira na tome da su, iako nije potpisan, ovaj Sporazum strane prihvatile i za njih predstavlja pravnu obvezu. Njegovo sprovođenje, prema rečima zvaničnika EU, uslov je za napredak u procesu integracija u EU.

Ovaj sporazum, koji se sastoji od 11 članaka osigurava, između ostalog, nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu i "međusobno priznavanje državnih simbola", a od Prištine i Beograda zahteva i primenu svih dosadašnjih dogovora postignutih u dijalogu.

Upravo zbog činjenice da je prošlo više od godinu dana od postizanja ovog sporazuma, kao i zbog upozorenja EU da će njegova primena biti formalni deo pregovaračkog okvira za Srbiju, odobravanje ovih izmena u Evropskom savetu od strane članica, smatra se nužnim i namerava se postići što je pre moguće.

Pregovarački okvir EU je osnovni dokument na kojem se odvija proces pregovora o članstvu sa zemljom kandidatom.

Pregovarački okvir za Srbiju Evropski savet je odobrio u decembru 2013, dok je Srbija otvorila pregovore o članstvu s EU u januaru 2014. Srbija je dosad otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja za pregovore. Zbog nepodržavanja sankcija EU protiv Rusije, Srbija nije otvorila nijedno poglavlje od 2021.