Hasani: Albanija bliska politici SAD i EU, Kosovo izabralo put konfrontacije

Politička neslaganja između premijera Albanije Edija Rame i premijera Kosova Aljbina Kurtija ne predstavljaju borbu za vođstvo među Albancima u regionu, već su, pre svega, posledica njihovih različitih političkih opredeljenja, ocenjuje profesor međunarodnog prava Enver Hasani. On navodi da je Albanija veoma bliska svim aspektima američke politike i politici Evropske unije, dok je Kosovo izabralo put konfrontacije.

Hasani je u intervjuu za crnogorski list „Dan“ ocenio da nijedan od vodećih albanskih političara - Edi Rama, Aljbin Kurti, Salji Beriša ili Ali Ahmeti - nema mogućnost da se nametne kao lider svih Albanaca koji žive u različitim delovima Balkana. Prema njegovim rečima, takva ideja je iluzorna i nema uporište u političkim odnosima u regionu.

Govoreći o aktuelnim političkim prilikama u Albaniji, Hasani je ocenio da su nedavni protesti značajno oslabili poziciju Edija Rame i izrazio sumnju da će albanski premijer uspeti da politički prebrodi proteste i nemire. Kao razlog zbog kojeg Rama ne podnosi ostavku i ne želi formiranje tehničke vlade koja bi organizovala nove izbore, Hasani navodi strah od Specijalne strukture za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK).

On je ocenio da su korupcija i trgovina narkoticima tokom Ramine vlasti dostigle ogromne razmere i da predstavljaju problem koji mora biti stavljen pod kontrolu, jer bi u suprotnom mogao da ugrozi druge regionalne procese. Sličnu situaciju, prema njegovoj oceni, moguće je uočiti i u Srbiji.

Hasani smatra da se uticaj Edija Rame u regionu ne zasniva na svealbanskom nacionalizmu, već na njegovoj doslednoj podršci evroatlantskoj politici, kako u političkom i bezbednosnom, tako i u vojnom, ekonomskom i kulturnom smislu. Nasuprot tome, ocenjuje da Aljbin Kurti vodi suprotnu politiku u tim oblastima.

Razlike između dvojice premijera Hasani objašnjava i njihovim ličnim odnosom.

„Boreći se protiv Alija Ahmetija, Aljbin Kurti se bori protiv saveznika Edija Rame, sa kojim nikada nije imao hrabrosti da se otvoreno suoči. Rama, zahvaljujući svom umetničkom talentu i znanju iz različitih oblasti, kod Kurtija izaziva osećaj intelektualne inferiornosti. Tokom njihovih susreta, Rama je Kurtija tretirao kao inferiornog i nezrelog, zbog čega ga kosovski premijer izbegava“, kazao je Hasani.

Hasani smatra i da na Kosovu postoje druge struje levice koje napadaju Ramu, a koje opisuje kao izrazito neojugoslovenski i prosrpski orijentisane. Prema njegovoj oceni, te struje imaju značajan uticaj na unutrašnju i spoljnu politiku Kurtijeve vlade.

Osvrćući se na ideju o „Velikoj Albaniji“ i nacionalnom ujedinjenju Albanaca, Hasani ocenjuje da je danas uglavnom reč o političkoj retorici, a ne o stvarnom političkom projektu.

„Aljbin Kurti je tu kartu koristio fiktivno, baš kao što je koristio i nastavlja da koristi nacionalizam ekstremne levice prema lokalnoj zajednici, u funkciji očuvanja glasova i političke vlasti. Otkako je došao na vlast, nikada u svom političkom diskursu nije izrazio želju da se bavi projektom nacionalnog ujedinjenja“, rekao je on.

Nasuprot retorici o nacionalnom ujedinjenju, Hasani podseća da je Kurti 2023. godine u Ohridu prihvatio političko-teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu, što, prema njegovom mišljenju, predstavlja međunarodnu obavezu koju će Kosovo pre ili kasnije morati da sprovede.

„U tom smislu, projekat nacionalnog ujedinjenja Albanaca nastavlja da postoji kao ideja, kao što je slučaj i sa drugim narodima na Balkanu, ali se održava u pozadini, izvan okvira lokalne političke vlasti. On opstaje više kao demagoški diskurs, kao nešto što se neguje u nedostatku drugih konkretnih ideja za građane. Za oživljavanje ideje o nacionalnom ujedinjenju Albanaca potrebne su decenije. Trenutno je niko ne shvata ozbiljno“, naveo je Hasani.

Govoreći o odnosima Albanije i Kosova, Hasani ističe da se njihove spoljnopolitičke orijentacije razlikuju.

Dok je Albanija, prema njegovoj oceni, veoma bliska svim aspektima američke politike i politici Evropske unije, Kosovo je izabralo put konfrontacije.

Kada je reč o regionalnim odnosima, Hasani navodi da su bezbednost i stabilnost osnovni kriterijumi za njihovo razumevanje.

„Polazna tačka i kriterijumi za sve na Balkanu jesu bezbednost i stabilnost. U tom pogledu, odnosi između balkanskih zemalja, sa izuzetkom Srbije, odlični su. Čak ni Srbija u svojoj spoljnoj politici nije pokazala snažnu vojnu i bezbednosnu agresivnost koja bi ugrozila opstanak neke susedne države i širu regionalnu stabilnost. Razlog za to je prisustvo Natoa u regionu. On predstavlja bezbednosni i vojni kišobran koji je omogućio sveukupni razvoj Balkana“, kazao je Hasani.

Kao glavni razlog za takvo stanje Hasani izdvaja prisustvo Natoa u regionu, koji, prema njegovim rečima, predstavlja bezbednosni i vojni kišobran koji je omogućio sveukupni razvoj Balkana.