Izmene zakona o Specijalizovanim većima prilika za obnovu poverenja i članstvo u SE?

Konsultacije Kosova sa Evropskom unijom o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima mogle bi poslužiti kao prilika za obnavljanje poverenja evropskih partnera i davanje podsticaja članstvu Kosova u Savetu Evrope, procesu koji je u zastoju više od dve godine, prenosi Indeksonlajn, uz ocenu analitičara da formiranje Zajednice srpskih opština nije formalan kriterijum za članstvo Prištine, već politički uslov pojedinih država.

Crna Gora je danas preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope, nasledivši Monako.

Njeno predsedavanje završava se 12. maja naredne godine, ali kako navodi Indeksonlajn, nema potvrda da bi se zahtev Kosova za članstvom mogao naći na dnevnom redu tog sastanka.

Da bi primio novog člana, Komitet ministara mora da obezbedi podršku dve trećine članova tog tela, prema Statutu Saveta Evrope.

To znači da je Kosovu, pored ispunjavanja potrebnih standarda, potrebna i široka politička podrška država članica.

Kosovo je bilo blizu pridruživanja ovoj organizaciji 2024. godine, ali je proces zastao zbog političkih zahteva nekoliko država članica, uglavnom vezanih za ZSO.

Ramadan Iljazi iz Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) ocenio je da su, među državama koje odlučuju o članstvu Kosova u Savetu Evrope, uglavnom one koje pažljivo prate ispunjavanje međunarodnih obaveza Prištine.

Enđeluše Morina, viši istraživač politike u Evropskom savetu za spoljne odnose sa sedištem u Berlinu, upozorava da bi izmene Zakona o Specijalizovanim većima mogle postati sledeća prepreka za Kosovo za članstvo u SE.

Ona smatra da bi sada kada Kosovo ima stabilne institucije trebalo da se intenzivira saradnju sa EU i diplomatsko angažovanje za napredovanje u procesu evropskih integracija.

„Kosovo nema vremena za gubljenje. S obzirom na politički kontekst u Evropi, stvari se kreću veoma brzo i 2027. godina, sa nacionalnim izborima u mnogim državama članicama, mogla bi da promeni političku konstelaciju u EU. To bi nas moglo dovesti do situacije u kojoj će Kosovo imati još manju podršku“, procenjuje Morina.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope 16. aprila 2024. godine preporučila je pristupanje Kosova toj organizaciji sa 131 glasom za, 29 protiv i 11 uzdržanih. Ipak, mesec dana kasnije, zahtev Prištine se nije našao na dnevnom redu Komiteta ministara.

Nekoliko država članica, uključujući Nemačku i Francusku, zatražilo je da Kosovo podnese nacrt statuta ZSO, koji je pripremila EU, na procenu Ustavnom sudu kao dokaz posvećenosti sporazumima postignutim u dijalogu sa Srbijom.

Vlada Kosova je u početku odbila zahtev. Zatim je tadašnja ministarka spoljnih poslova Donika Gervala objavila da je poslala pismo Savetu Evrope, najavljujući podnošenje nacrta statuta Ustavnom sudu do kraja maja 2024. godine.

Prema Iljaziju, zahtev za ZSO nije bio formalni kriterijum za članstvo, već politički uslov nekoliko država članica.

„Nije problem u tome što je Kosovo nespremno. Problem je nedostatak političkog poverenja. Ovo poverenje se može izgraditi, ali zahteva kontinuiran i koordinisan rad“, naglasio je Iljazi.

O uslovima za članstvo Kosova u Savetu Evrope pisao je i Kosovo onlajn.