Janša: Cilj dijaloga Beograda i Prištine treba da bude da svi imaju korist od konačnog sporazuma

Bivši premijer Slovenije i lider Slovenačke demokratske stranke Janez Janša rekao je u razgovoru za Juronjuz da cilj u dijalogu Beograda i Prištine treba da bude da svi imaju koristi od konačnog sporazuma. 

Upitan da li ima utisak da Evropska unija gubi kontrolu nad pregovorima Beograda i Prištine, on je rekao da je nažalost taj utisak tačan i da za to postoje dva razloga.

"Prvo, postoje razna nerešena pitanja na Zapadnom Balkanu i ni Evropska Unija ni šira međunarodna zajednica nije dovoljno smela, snažna i mudra da proba da ih reši, ne samo jednim pregovorima, nego koordinisanim poduhvatom, da ga tako nazovemo. Drugi razlog je taj što ni ti pregovori, bez tog koordinisanog pristupa, nisu dovoljno snažno povezani sa procesom pristupanja EU", kaže bivši premijer Slovenije.

Napominje da samo samo kombinovanim naporima, gde je cilj da nema gubitnika i da svi imaju koristi od konačnog sporazuma, može da se dođe do dobrog ishoda uz veliki trud i uz mnogo političke volje i finansijskih investicija.

Dodaje da je pre nekoliko godina odlučio da ne prati sve pojedinosti pregovora jer je video da ima sporazuma koji nisu sprovedeni i novih dogovora koji se ne primenjuju.

"Zašto se onda zanimati za nešto što neće doneti nikakve rezultate? Nisam upoznat sa detaljima i zato ne mogu da sudim o svakom pojedinačnim sporazumu ili pregovorima. Mogu samo da ponovim poslednji svoj odgovor. Mora se gledati šira slika, razgovori moraju biti iskreniji, bez političke korektnosti, bez zabranjenih pitanja o kojima se ne sme pregovarati, jer je jasno da put kojim idemo danas ne donosi rezultate", rekao je Janša.  

Govoreći o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU, on je kazao da je Slovenija za vreme svog drugog predsedavanja Evropskoj uniji pre dve godine postavila evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana kao prioritet i pokušala je da odredi vremenski raspored za ulazak u EU zemalja iz regiona, ali u tome nije uspela, jer se jedna trećina država-članica tome usprotivila iz različitih razloga i sa različitim izgovorima.

"Postoje neke zemlje članice EU sa Zapada koje se deklarativno slažu, ali iskreno govoreći, ne znaju kako da se izbore sa tim pitanjem", rekao je Janša.

Upitan o uticajima različitih svetskih sila na Balkanu, bivši slovenački premijer je naveo da svet i Evropa nisu prazan prostor, naročito posle ruske invazije na Ukrajinu, i dodao je da, ako se EU ne bude proširila, neko drugi hoće.

"To ne znači da postoje neke bivše strukture koje se kreću prema evropskim granicama, ali uticaji postoje. Kada je reč o istočnom delu Evropske Unije, to je Rusija i to je jasno. Što se Balkana tiče, postoje mešani uticaji. Ne slažem se da je to područje na koje će, ako ne bude Evropske Unije kao oblika organizacije za te zemlje, doći Rusija i da će postati deo Ruske federacije. Mislim da to nije moguće, posebno ako se imaju u vidu geografske karakteristike", rekao je Janša.

Međutim, kako je dodao, taj otvoreni prostor koji ne popunjava Evropska unija, popunjavaju neizvesnost i razni drugi problemi.

Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, smatra da bi Brisel trebalo da ima isti pristup kao i za vreme prvog velikog ulaska novih članica, čega je i Slovenija bila deo.

"Tada smo morali da ispunimo neke uslove i neke standarde, ali pristup je bio strateški, a ne birokratski. Da je tada pristup bio birokratski, neke zemlje koje su tada ušle u članstvo, danas bi i dalje bile izvan EU. Dakle, to je ono što nije dobro kod sadašnje situacije", napomenuo je.

Takođe, kaže i da, nažalost, postoje i pragmatični razlozi onih koji se protive proširenju, a koje ističu oni koji su u zapadnom delu Evropske unije.

"Da budem postpuno iskren, za vreme tih razgovara pre dve godine kada smo nastojali da ubedimo naše kolege u EU da je potreban precizan plan proširenja EU na Zapadni Balkan, jedan od liberalnih premijera rekao je: 'Zbog čega vam je toliko stalo da ih uvedete u Uniju, ovako su jeftiniji. Njihovi kvalifikovani radnici dolaze u naše zemlje da rade, jeftiniji su od naše radne snage, zašto vam je toliko stalo do toga?'. Nisam bio šokiran, jer nisam od juče, ali sam svejedno bio iznenađen što neko to tako otvoreno govori, istina ne na zvaničnim sastancima, već u holu, i to u prisustvu značajnog broja ljudi", naveo je Janša.

Na pitanje o odnosima Srbije i Slovenije, Janez Janša je rekao da je na ekonomskom planu Srbija važan partner za Sloveniju i da postoji postepeno povećanje trgovinske saradnje, a da je i Slovenija jedan od bitnih investitora u Srbiji.

"Slovenija je snažan zagovornik ulaska Srbije u EU, kao što znate, bez ikakvih kalkulacija i bez ikakvog uslovljavanja. Nismo susedi, pa nemamo granične probleme, poput onih koje Srbija ima sa nekim drugim zemljama", napomenuo je.

Govoreći o tome zašto Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine, kaže da je to uglavnom iz istorijskih razloga, jer, kada je Slovenija dobila nezavisnost, nasledila je pristup istorijskim nacionalnim manjinama iz drugih zemalja.

"Taj pristup ustanovljen je kada je Slovenija bila još uvek deo Jugoslavije i tako svi koji su dolazili iz drugih delova iste države nisu smatrani manjinom. To je danas deo našeg ustava, koji malobrojnim Italijanima i Mađarima daje ne samo klasična manjinska prava, već i veliki uticaj u slovenačkom parlamentu. Tri hiljade ljudi koji sebe smatraju Italijanima biraju jednog poslanika u slovenačkom parlamentu, u kome ima ukupno 90 poslanika. Neretko se dešavalo da ta dva predstavnika italijanske i manjine budu ti koji presuđuju kako će se formirati vlada. To je veoma jaka poluga", kaže Janša.