Kos: Svet se promenio, mora i proces proširenja - potreban novi pristup

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je danas glavne elemente predstojećeg predloga Evropske komisije za reformu procesa proširenja EU, koji bi trebalo da uvede postepenu integraciju, strožu proveru kandidata i novu metodologiju, prenosi Juronjuz.

Kos je na Konferenciji hrvatskih ambasadora u Zagrebu rekla da je svetu potreban novi pristup proširenju Evropske unije.

„Svet se promenio. I proširenje mora da se promeni sa njim“, rekla je Kos, prenosi Juronjuz.

Ona je predstavila glavne elemente predstojećeg preispitivanja politike pre proširenja, inicijative koja razmatra kako bi Evropska unija sa više od 30 članica mogla da funkcioniše. Evropska komisija je ponovo pokrenula ovo pitanje uoči ključne rasprave lidera EU koja bi trebalo da bude održana u oktobru.

Kos je ocenila da se EU nalazi pred novim „helsinškim trenutkom“, podsećajući na skup evropskih lidera u glavnom gradu Finske koji je otvorio put za veliko proširenje EU posle Hladnog rata, kada je Uniji pristupilo 10 novih država.

Posebno je istakla brz napredak Crne Gore, koja je trenutno najbliža članstvu u EU, napredak Albanije u ispunjavanju ključnih standarda vladavine prava, značajan tehnički napredak Ukrajine i Moldavije, kao i odluku Islanda da obnovi pristupni proces.

„Komisija će predstaviti svoje ideje o tome kako Evropska unija mora da se pripremi dok se zemlje kandidati približavaju završnici pristupnih pregovora. Po mom mišljenju, moramo da rešimo četiri pitanja kako bismo postigli konsenzus na najvišem nivou o prijemu novih država članica“, rekla je Kos.

Unutrašnje reforme

Prema njenim rečima, proširena EU moraće da sprovede značajne reforme kako bi zadržala sposobnost da brzo deluje i prilagođava se u kriznim vremenima.

Kos smatra da bi promene u procesu donošenja odluka i institucionalnim aranžmanima mogle da budu uvedene bez izmene osnivačkih ugovora EU, što bi zahtevalo dugotrajne pregovore i neizvestan proces ratifikacije u državama članicama.

„Trebalo bi da iskoristimo ovo kako bismo donošenje odluka učinili jednostavnijim i fleksibilnijim. To bi moglo da znači i smanjenje broja oblasti u kojima jedna država članica može da blokira sve ostale. To bi takođe moglo da znači smanjenje broja institucija“, rekla je Kos.

Ona je ukazala i na mogućnost korišćenja mehanizma pojačane saradnje, koji omogućava manjoj grupi država članica da napreduje sa određenom inicijativom kada druge članice za to još nisu spremne. Ovaj mehanizam već je korišćen u oblastima poput Šengena i evra.

Demokratske zaštitne mere

Drugi element koji je komesarka izdvojila jeste jačanje postojećih mehanizama zaštite kako bi se sprečilo nazadovanje novih članica u oblasti demokratskih standarda i vladavine prava.

„Moramo da odemo korak dalje. Moramo da budemo sigurni da ne puštamo trojanske konje. Ne danas, ne za 10 ili 20 godina. Nedavna iskustva pokazala su da su možda potrebne snažnije zaštitne mere kako bi se unapred sprečilo, a po potrebi i ispravilo, kršenje osnovnih principa i vrednosti naše Unije“, rekla je Kos.

Predlog je, međutim, izazvao kontroverze jer bi mogao da bude u suprotnosti sa osnovnim principom EU prema kojem države članice treba da budu ravnopravno tretirane, što bi potencijalno moglo da dovede do stvaranja članica „drugog reda“.

Ambasador Crne Gore pri EU Petar Marković rekao je za Juronjuz da bi Podgorica podržala takve zaštitne mere ukoliko bi se zasnivale na objektivnim kriterijumima i procenjivale od slučaja do slučaja.

„Takve mere su neophodne, a ne nešto što je lepo imati. To je ključno za izgradnju poverenja i jedinstva unutar naše Unije kako bismo prihvatili nove članice“, dodala je Kos, sugerišući da bi snažnije zaštitne mere mogle da olakšaju i proces ratifikacije.

Nova metodologija proširenja

Nekoliko država članica EU, posebno Francuska i Nemačka, takođe su predložile da Unija preispita metodologiju proširenja, naročito kroz koncept „postepene integracije“, koji bi zemljama kandidatima omogućio konkretne koristi u ranijim fazama procesa.

„Proširenje EU mora da se razvija kako bi odgovorilo na današnju stvarnost“, rekla je Kos, ukazujući da pristupni proces može trajati decenijama, dok protivnici EU mogu da iskoriste neizvesnost i vrše politički pritisak kako bi ga ugrozili.

„Zato moramo da se udaljimo od logike 'sve ili ništa' u proširenju. Potreban nam je strukturiraniji pristup kako bismo premostili vreme koje više nemamo. Moramo da pronađemo ambicioznije načine za postepenu integraciju“, rekla je ona.

Potreba za promenom metodologije proširenja u velikoj meri proizlazi iz početka pristupnog procesa Ukrajine, jer su evropske prestonice zabrinute da bi neki oblik članstva i bezbednosnih garancija mogao da bude deo eventualnog mirovnog sporazuma sa Rusijom, kako bi se Ukrajina čvrsto vezala za Evropu.

Kos je navela da zemlje koje teže članstvu već mogu da ostvare određene koristi, poput priključenja Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) i povezivanja sa energetskom mrežom EU.

„To su pozitivni koraci. Ali nisu dovoljni“, rekla je.

Prelazne mere

Na kraju, Kos je istakla da Brisel mora da razume kakav će uticaj nove članice imati na postojeće države članice i da zaštiti interese Unije od potencijalnih rizika.

„Imamo iskustvo sa dalekosežnim prelaznim merama kako bismo osigurali da integracija novih članica bude nesmetana. Takođe moramo da budemo sigurni da budžet EU može da nastavi da finansira naše prioritete“, rekla je ona.

Način na koji bi nove članice trebalo uključiti u budžet EU predstavlja jednu od spornih tačaka među evropskim vladama, dodatno komplikujući već napete pregovore o narednom višegodišnjem finansijskom okviru.