Neustavna i vanustavna situacija

Kada bi u Krivičnom zakoniku postojala odredba koja neizvršavanje odluka Ustavnog suda predviđa kao krivično delo, kao što je to slučaj u nekim zemljama, sa visokim stepenom sigurnosti mogao bih da predvidim koji bi put izabrali gospodin Kurti i njegovi podređeni.

Laiku bi dva izraza iz naslova ovog teksta mogu izgledati kao tautologija, odnosno kao suvišne reči koje ponavljaju istu stvar. Međutim, nije tako.

Laiku mogu izgledati kao tautološki ne samo izrazi „neustavno stanje“ i „vanustavno stanje“, već i izrazi koji su sa njima povezani, odnosno „protivustavno stanje“ i „stanje koje nije u skladu sa Ustavom“. Međutim, to nisu sinonimni izrazi, jer je reč o pojmovima koji opisuju različite situacije u savremenom konstitucionalizmu i koji, u sadašnjim okolnostima, mogu precizno opisati stanje u kojem se nalazi Kosovo.

Kao i u svakoj drugoj oblasti, i u ustavnom sudstvu postoje parametri kojima se meri stanje ustavnosti u jednoj zemlji i koje koriste čuvari ustava.

Ni u jednoj evropskoj zemlji, da ne idemo dalje, ne postoji samo jedan ustavni parametar, bilo da je on sadržan u jednom kodifikovanom tekstu, kao što je nacionalni ustav, ili raspoređen kroz različite tekstove i državnu ustavnu praksu. Jedan od najpoznatijih primera u tom pogledu jeste Francuska.

U francuskom ustavnom pravu, „osnovni principi koje prepoznaju zakoni Republike“ (PFRLR) – osnovna načela priznata zakonima Republike – jesu načela kojima se priznaje ustavna vrednost, iako nisu izričito navedena u Ustavu iz 1958. godine. Njihova osnova nalazi se u Preambuli Ustava iz 1946. godine, na koju upućuje Preambula Ustava iz 1958. godine. Osnovni slučaj u tom pogledu jeste odluka Conseil constitutionnel od 16. jula 1971. godine, „Sloboda udruživanja“,  kojom je sloboda udruživanja priznata kao PFRLR.

Ova odluka imala je izuzetan značaj jer je ojačala koncept „bloka ustavnosti“, odnosno „ustavnog bloka“, čime je omogućeno da se ustavna kontrola u Francuskoj ne zasniva samo na tekstu Ustava iz 1958. godine, već i na drugim izvorima i načelima koja imaju ustavnu vrednost.

Ova praksa postoji u svim evropskim zemljama, sa ili bez posebnog ustavnog sudstva, uključujući Kosovo i zemlje u njegovom okruženju. Dakle, reč je o praksi prema kojoj ne samo tekst nacionalnog ustava, već i drugi ustavni tekstovi, izvori i prakse služe kao parametri za ocenu ustavnosti.

U slučaju Kosova, kao što se vidi iz odluka Ustavnog suda, pored Ustava Kosova, kao parametri se koriste i različiti sektorski zakoni, Poslovnik Skupštine, mišljenja i stavovi Venecijanske komisije, različiti međunarodni instrumenti i dokumenti, praksa drugih evropskih ustavnih sudova i šire, kao i drugi relevantni izvori. Ovi parametri se koriste, kako kaže moj prijatelj Mark Tušnet, poznati profesor ustavnog prava na Harvardu, da bi se potvrdili, odbacili ili preispitali određeni stavovi nacionalnog ustavnog prava. Kosovo i praksa Ustavnog suda nisu izuzetak.

Nakon što smo razjasnili ove pojmove i situacije koje oni obuhvataju, možemo preći na suštinsku razliku između današnjeg ustavnog stanja na Kosovu i bilo koje druge ustavne situacije koja se do danas pojavila.

Da bi se shvatio značaj ustavnih parametara, na osnovu svega što je gore navedeno, svako ko govori o presudama Ustavnog suda mora, najpre, da ih pročita, a zatim da razume upućivanja koja ona sadrže na druge ustavne parametre relevantne za situaciju koja se komentariše. Nemam nikakvu sumnju da se, u ogromnoj većini slučajeva, komentari daju a da relevantne odluke Ustavnog suda uopšte nisu pročitane, a kamoli referentni parametri na kojima se one zasnivaju.

Situacija u kojoj se nalazimo nije izuzetak: reč je o komentarima o jednom neustavnom stanju, zasnovanim isključivo na narodnoj logici „jezika od testa“, kojem se može dati bilo kakav pravac, dok je Kosovo već skoro mesec dana ušlo u potpuno vanustavno stanje, odnosno u situaciju u kojoj se više ne poštuju osnovni parametri Ustava Kosova, niti odluke njegovog čuvara.

To je tako zbog jednostavne, opštepoznate i lako proverljive činjenice da su prekršeni osnovni parametri na osnovu kojih se meri ustavnost, pre svega odluke Ustavnog suda iz protekle godine i Poslovnik Skupštine Kosova. Ovaj poslednji ima neposrednu ustavnu vrednost u uređivanju parlamentarnog života na Kosovu. Ustavni sud je godinama potvrđivao ustavni karakter normi Poslovnika Skupštine Kosova u više odluka, počev od perioda kada je autor ovih redova bio njegov predsednik. Nepoštovanje ovog Poslovnika proizvodi neposredne ustavne posledice po funkcionisanje parlamentarnog života na Kosovu.

Ovakvo stanje proizlazi iz jednostavne činjenice da je aktuelna vlast kontinuirano osporavala odluke Ustavnog suda, ne računajući ovde ni ad hominem napade na sudije, čuvara Ustava Kosova. Vlast je to osporavanje činila na dva načina.

Prvo, kroz ponovno tumačenje svake odluke Ustavnog suda od strane samog šefa izvršne vlasti i njegovih podređenih, ali i preko pravnika-lakeja, koji su u zrelim godinama pristali da igraju ulogu majmuna potvrđujući, „jezikom od testa“, zvanične stavove aktuelne vlasti.

Drugo, kroz primitivno ignorisanje odluka Ustavnog suda od strane šefa izvršne vlasti, njegovih podređenih i pomenutih laikeja, pozivajući se na dogmatsko i tekstualno tumačenje ustavne norme i, posledično, zanemarujući svaki drugi relevantni ustavni parametar osim čistog teksta norme.

Oni koji makar malo znaju o ustavnom sudstvu jasno razumeju da je čisto tekstualno tumačenje u ustavnom pravu jedan od najsigurnijih puteva ka haosu i anarhiji. To posebno važi kada se takvo tumačenje vrši uz pomoć ChatGPT-a, kao što se dešava u ogromnom broju slučajeva.

Svaka državna radnja ili propust koji se zasniva na dogmatskom tumačenju teksta Ustava Kosova otvara put da se neustavno stanje izmakne kontroli i da se stvori vanustavno okruženje, odnosno, stvara uslove da se jedno neustavno stanje pretvori u vanustavno stanje.

To se, zapravo, i dogodilo na Kosovu. Sve do sertifikovanja konačnih izbornih rezultata postojalo je jasno i izraženo stanje kontinuirane neustavnosti, bilo kroz direktnu nesaglasnost sa Ustavom Kosova, kao što je slučaj istovremenog obavljanja funkcija poslanika i ministra, bilo indirektno, kroz zanemarivanje ustavnih parametara utvrđenih u odlukama Ustavnog suda i drugih standarda savremenog konstitucionalizma. Tu, između ostalog, spadaju raspuštanje Skupštine Kosova pre nego što je završena njena konstitucija, prekoračenje rokova za konstituisanje Skupštine prema odredbama utvrđenim u odlukama Ustavnog suda, i tako dalje.

Takva neustavna situacija je konačno dostigla vrhunac i potpuno izašla iz ustavne kontrole kada je gospođa Aljbuljena Hadžiju položila zakletvu kao poslanica i istovremeno nastavila da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Kosova. Isto je učinio i gospodin Kurti, koji je tog dana, zajedno sa gospođom Hadžiju, nastavio da se nalazi u protivustavnoj situaciji u kojoj se bez prekida nalazi već dve godine.

Međutim, potpuno drugačija je ustavna situacija kada šef države u potpunosti izgubi svoj ustavni legitimitet, kao što se, prema ovom argumentu, dogodilo sa gospođom Hadžiju. Razlog je jednostavan: funkcija šefa države, bilo da se obavlja sa punim ustavnim mandatom, bilo u svojstvu vršioca dužnosti, predstavlja osnovni legitimacijski organ za veliki deo drugih državnih institucija na centralnom nivou, koje predstavljaju lice države kao subjekta unutrašnjeg i međunarodnog prava, počev od Vlade.

Ovaj potpuni izlazak iz Ustava Kosova i iz svake ustavne kontrole imao sam na umu kada sam, pre gotovo dva meseca, za Kosova pres , a zatim i u emisiji Rubikon na Kljan Kosova, rekao da vršilac dužnosti predsednika Kosova mora uvek iznova biti šef države, uveren da će gospodin Kurti svoj otpor prema Ustavu Kosova, u funkciji sopstvenog haotičnog populizma, dovesti do granica apsurda.

Trenutno Kosovo nema šefa države ni u jednom od svojih ustavnih oblika. Nijedna odluka gospođe Aljbuljene Hadžiju, sa stanovišta ustavnosti, ne može se oceniti drugačije nego kao potpuno neustavna. Međutim, pravne posledice tih odluka, u meri u kojoj zadiru u ustavni poredak, mogu i moraju biti konvalidirane, kako sadašnja vanustavna situacija ne bi prešla u još dramatičniju fazu.

To je upravo ona vrsta stanja koju je Krl Šmit opisivao kada je tvrdio da se volja nacionalnog političkog jedinstva može izraziti kroz neposredne forme, uključujući aklamaciju, dok se u njegovim autoritarnim razmatranjima, nakon dolaska nacista na vlast, ona može izraziti i kroz lidera koji tvrdi da otelovljuje volju naroda. U takvom kontekstu lider se predstavlja kao onaj koji artikuliše političku odluku sa konstitutivnom snagom.

Pošto se to, srećom, na Kosovu ne može dogoditi iz mnogo razloga, onda mora važiti pretpostavka neprekidnog postojanja šefa države, ali ne u ličnosti gospođe Aljbuljene Hadžiju, već u ličnosti novog predsednika Skupštine Kosova. To je bio i mora ostati ustavni i državotvorni razlog kojim bi danas trebalo da se rukovode politički odgovorni ljudi, ako ne žele da opravdaju osnovnu ideju gospodina Aljbina Kurtija, koja otvoreno teži da Kosovo izvede izvan svake ustavne kontrole.

Vršilac dužnosti predsednika, što je jasno onima koji žele da očuvaju ustavni poredak, ima samo još jedno legitimno ustavno ovlašćenje: raspisivanje novih izbora, ukoliko ne bude izabran predsednik sa punim ustavnim mandatom. Sve to mora da se dogodi nakon sprovođenja poslednje odluke Ustavnog suda.

Ovo današnje stanje bez predsednika stvorio je gospodin Aljbin Kurti i ono je bilo jasno još od dana sertifikovanja poslednjih izbornih rezultata. On je to jasno stavio do znanja odmah na početku, izjavivši da će ga tadašnja vršiteljka dužnosti predsednika, odnosno gospođa Hadžiju, ponovo imenovati za šefa izvršne vlasti. Ovaj proizvoljni i neustavni stav javno je opravdavan potpunim ignorisanjem poslednje odluke Ustavnog suda, uz proizvoljno pozivanje na raniju praksu i dogmatsko tumačenje Ustava Kosova, „jezikom od testa“.

Razume se, bilo je i laikera vlasti, poznatih po svom dubokom neznanju u gotovo svakoj pravnoj oblasti, a još više po tome što lažu da su univerzitetski profesori, koji su osporavali relevantnost presude poslednje odluke Ustavnog suda, a da uopšte nisu znali šta znači reč „verdikt“ u ustavnom suđenju.

Sadašnje vanustavno stanje predstavlja crnu mrlju za Kosovo ili, kako ga je okarakterisao jedan ugledni kosovski pravnik, puč izvršen bez upotrebe kinetičke sile.

Ipak, moram otići dalje od konstatovanja sadašnjeg stanja, kako ne bih ostao samo u ulozi kritičara.

Izlaz iz ovog stanja je jednostavan, ali samo ako postoji volja da se vrati na ustavne puteve. Ako takva volja postoji kod vlasti, onda ona mora odmah početi sa sprovođenjem poslednje odluke Ustavnog suda i završiti konstituisanje Skupštine Kosova.

Nakon toga, aktuelna vlast, koja nesumnjivo snosi glavnu odgovornost za stvaranje ovog vanustavnog stanja, mora na dnevni red staviti izbor predsednika , u skladu sa verdiktom Ustavnog suda izraženim u paragrafu 162 njegove poslednje odluke.

Ako predsednik ne bude izabran, onda se mora ići na nove izbore i upravo tada dolazi trenutak kada se zemlja vraća na ustavne koloseke, iako uz jasno neustavni karakter posredne prirode, kada gospođa Aljbuljena Hadžiju, pošto izgubi mandat poslanice, raspisuje naredne izbore.

Ako gospođa Aljbuljena Hadžiju dekretom imenuje gospodina Aljbina Kurtija za šefa izvršne vlasti, onda se vanustavno stanje još više produbljuje, jer isto lice ne može istovremeno obavljati funkciju predsednika Skupštine Kosova, imati mandat poslanika Skupštine Kosova i dužnost vršioca dužnosti predsednika Kosova.

U trenutku kada neko položi zakletvu kao poslanik, on gubi svaku drugu javnu ili državnu funkciju. Ovo stanje se ne može poništiti sve dok traje status poslanika.

Upravo zbog toga, Poslovnik Skupštine predvideo je mogućnost da se, u određenim slučajevima, zakletva poslanika položi i nakon konstitutivne sednice. To je trebalo da učini i gospođa Aljbuljena Hadžiju, odnosno da zakletvu položi kasnije. U nekim zemljama takvo pitanje se neposredno uređuje ustavom ili zakonom; kod nas se uređuje internim pravilima Skupštine Kosova.

Videćemo koji će put izabrati gospodin Aljbin Kurti: nastavak agonije postojećeg vanustavnog stanja ili povratak na ustavne koloseke, makar i tako što će nastaviti da obavlja funkciju vršioca dužnosti šefa izvršne vlasti Kosova na očigledno protivustavan način.

Kada bi u Krivičnom zakoniku postojala odredba koja bi predviđala nesprovođenje odluka Ustavnog suda kao krivično delo, kao što je slučaj u nekim zemljama, mogao bih sa visokim stepenom sigurnosti da predvidim koji bi put gospodin Kurti i njegovi podređeni izabrali. Dok se to ne desi, kako Džon Miršajmer kaže u potpuno drugom kontekstu: „Dobrodošli nazad u budućnost.“

Piše za Gazetu ekspres: Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova i profesor prava i međunarodnih odnosa Enver Hasani