Krstić: Nemačka bi da preuzme kormilo u dijalogu Beograda i Prištine

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Кrstić kaže da će u Berlinu fokus razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca biti na dijalogu Beograd i Prištine i odnosu Srbije prema ratu u Ukrajini, prenosi RTS.

Кrstić smatra da su za Srbiju dve najteže teme u ovom trenutku dijalog Beograda i Prištine, koji je u zastoju od 2017. godine, i odnos prema ratu u Ukrajini i da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji i na koji način bi to moglo da ima reperkusije na evropski put Srbije.

"To su dve ključne, ne samo spoljnopolitičke, već i političke teme. O tome će se prevashodno razgovarati, uz dodatak svih onih tema koje su na stolu, poput drugih regionalnih pitanja poput BiH i bilateralnih i političkih odnosa Srbije i Nemačke i tako dalje", rekao je Кrstić.

Prema njegovim rečima, prvobitna poenta ovog susreta je da Nemačka i nemački kancelar ovim pokušavaju da preuzmu kormilo u dijalogu Beograda i Prištine.

"Ako pogledamo istoriju dijaloga Beograda i Prištine, on je od 2011. do 2016. kada su postizani dogovori uglavnom bio navođen iz Berlina. Tada je Angela Merkel bila osoba koja je po potrebi vršila pritisak, posredovala, sećamo se onog pritiska 2011. u vezi sa povlačenjem onoga što su Nemci zvali paralelne institucije na severu koji je kasnije doveo i do Briselskog sporazuma 2013. godine, zatim pritisaka i na Prištinu u vezi sa ZSO 2015. kada je postignut sporazum koji je precizirao principe kako će ZSO biti osnovana. Od 2011. do 2016. Nemačka je bila glavni akter", kaže Кrstić.

Sinergija transatlantskih aktera

On naglašava da od 2017. godine imamo razmimoilaženje SAD i Nemačke u tom pogledu.

"Donald Tramp je prestao da bude vetar u leđa tom evropskom kormilu koje je navodilo dijalog. Кasnije je uz Grenela i sam započeo paralelni dijalog, najpre oko ekonomskih pitanja. Sada imamo novu situaciju, novu vladu u Nemačkoj, Bajdena na staroj poziciji SAD koji podržava Nemačku kao primarnog aktera. To znači da imamo sinergiju transatlantskih ključnih aktera. Nemačka u ovom trenutku pokušava da u ime EU se vrati na ključnu poziciju", kaže Кrstić

Prema njegovim rečima, biće zanimljivo i kako će Francuska da se postavi jer je delovalo da u nekim pitanjima Francuska i Nemačka nisu baš isto nastrojene koliko bi trebalo biti fleksibilan oko mogućeg konačnog rešenja. Delovalo je, dodaje, i da su Amerikanci u nekom trenutku fleksibilniji.

"Ovo je analogija i preuzimanje onih uspešnih recepata iz ugla Berlina Angele Merkel kako da se pomogne u napretku dijaloga Beograda i Prištine", ističe Кrstić.

Šolc, napominje, sada ima i veći ucenjivački potencijal, ali veruje da ima i šta da ponudi.

"U Evropi se, imajući u vidu kakva je geopolitička situacija, ozbiljno razmatra mogućnost bržeg učlaninjivanja određenih kritičnih zona kako oni vide u EU. Zapadni Balkan je ključna zona u tom smislu, kritična u smislu da postoji mogućnost za širenje ruskog uticaja, da nije integrisana u EU. Postoji mogućnost da se predoče posledice ukoliko se, na primer, ne usvoje sankcije Ruskoj Federaciji ili ukoliko se ne napreduje u dijalogu. Ne mislim da će to biti konkretno ucene, više predočavanje da se može predočiti neka šansa", napominje Кrstić.

Šolc će imati više razumevanja nego drugi lideri EU

Krstić smatra da u ovom trenutku može da bude ponuđena neka baš konkretna šansa, ali može perspektiva bržeg pristupanja.

"Šolc će imati više razumevanja nego neki drugi evropski lideri. Šolc je čovek koji razume jezik toga koliko je gas bitan, koliko to utiče na radna mesta i privredu. Da je samo do Šolca verujem da bi lako moglo da mu se objasni zbog čega sve Srbija bi imala probleme ukoliko uvede sankcije Rusiji", kaže Кrstić.

Navodi da Šolc ima kao kancelar najveći autoritet u Nemačkoj, ali je činjenica da je ograničen delovanjem koalicionih partnera koji su dosta radikalniji u ovom aspektu.

"Zeleni su od starta u agendi imali emancipaciju od ruskog gasa, Liberali su zahtevali prestanak gradnje Severnog toka 2, a Šolc je kao i njegove socijaldemokrate ko podržava taj projekat tradicionalno i ko je još u vladi Angele Merkel predano radio na realizaciji tog projekta. Imali su mnogo pragmatičniji odnos saradnje sa Rusijom nego Zeleni i Liberali", navodi Кrstić.

Smatra da su u Berlinu svesni da je u Srbiji tehnička Vlada, neće biti konkretnih ucena i pretnji, ali da bi Srbija trebalo da uzme u obzir da se svrsta uz EU i da bi trebalo da se svrsta da nastavi put ka EU.

"A fokus u saopštenjima će biti na dijalogu Beograda i Prištine i eventualno da li će uskoro biti novih sastanaka, da li će se večeras makar neformalno sresti Vučić i Кurti, to su stvari koje će biti u fokusu", ističe Krstić.