Milić: Napadaju Lajčaka da bi izvršili dodatni pritisak na Srbiju

Oštre reakcije kosovskih političara na izjavu Miroslava Lajčaka o promeni kosovskog ustava služe za unutrašnju upotrebu, ali i kao vid pritiska Prištine na Beograd i podrivanja procesa evropskih integracija Srbije, ocenila je za Kosovo Onlajn direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

"Protivljenje formiranju ZSO je novi način prolongiranja i stavljanja Srbije u poziciju da je sad ona ta koja neće da nastavi pregovore. S obzirom da se Srbija obavezala da će u procesu evropskih integracija paralelno teći i proces dijaloga, ovakvim potezima Priština podriva proces EU integracija Srbije. To je jedna vrsta pritiska na Srbiju", smatra Milić.

Milić kaže da ima utisak da stalna politička nestabilnost na Kosovu služi kao organizovani izgovor kako bi međunarodna zajednica stalno nešto popuštala Prištini i prolongira njihove obaveze.

"Mislim da delom postoji  i nerazumevanje i nedorečenost zapadne međunarodne zajednice o tome kada dolazi na red sprovođenje onoga što je dogovoreno. I sam Lajčak je doprineo konfuziji. Lajčak kaže sve što je dogovoreno mora da se ispuni. Mi smo u centalnoj Srbiji shvatili da je Briselski sporazum već morao da bude sproveden. Sada odjednom čujemo drugu vrstu tumačenja - da sve što se dogovori mora da se ispuni od trenutka kada se postigne novi sveobuhvatni sporazum. Takva nedorečenost međunarodne zajednice olakšava kosovskoj strani ovu novu vrstu neodgovornog ponašnja", ukazala je Milić.

Kad je formiran KBS, promena ustava nije smetala političarima u Prištini

Licemerno je da niko kosovskoj zajednici ne spominje da ih uopšte nije zanimao Ustav Kosova kad su neustavnim metodama krenuli u neustavnu transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga, ukazala je ona, dodajući da im je  NATO tim povodom rekao da je takav potez neustavan i da to ne podržavaju.

"Priča da je kosovski ustav nepromenljiv ne stoji, upravo zbog argumenta da smo već videli kršenje ustava. Priča da ne može da se formira ZSO na način na koji je definisan Briselskim sporazumom zato što je protiv ustava, a postoji i mišljenje Ustavnog suda, je pogrešno objašnjena. To samo znači da možete ući u parlamentarnu proceduru amandmanskih izmena ustava, pa onda uskladiti ustav sa odredbama Briselskog sporazuma", istakla je Milić.

Prema njenim rečima, u kosovskom ustavu postoje elementi da su međunarodni ugovori stariji od domaćeg zakonodavstva.

"Izmenite ustav tako da ZSO može da se formira na način koji je dogovoren u Briselu i idite dalje u pregovore", kazala  je Milić.

Ona smatra da je pogrešna retorika koja dolazi iz Prištine, a koja govori o tome da ne žele Republiku Srpsku na Kosovu.

"Republiku Srpsku nije formirala Republika Srpska. Nisu je formirali Srbi iz Beograda ili Milošević, već je RS dejtonska kategorija. Mnogi novi analitičari to ni ne znaju, ali takva pežorativna retorika je neprihvatljiva", navela je direktorka Centra za evroatlantske studije.

Makedonija je izmenila ustav zbog sporazuma sa Grčkom

Veruje da bi glavni argument Beograda trebalo da bude to što se istim tim Briselskim sporazumom Srbija obavezala na izuzetno tešku stvar, a to je povlačenje policije i pravosudnih organa sa Kosova.

"Međutim, Ustav Srbije kaže – promena teritorijanog ustrojstva pravosuđa Srbije može se uraditi samo u nadležnosti Ustava Srbije. Ustav Srbije definiše teritorijalno ustrojstvo nadležnosti sudova. Srbija je zbog ovoga ’nategla’ svoj Ustav, za šta joj se inače ne spočitava kad se spočitava stanje vladavine prava. To nam nikad neće nabiti na nos u izveštaju Evropske komisije. DSS je pre par godina podnela zahtev za ocenu ustavnosti tog poteza, pa se onda političkim manevrisanjem i rastezanjem, stvar nije stavila na dnevni red", ukazala je Milić.

Ona se zapitala da li ijedan Kosovar zna da je Makedonija morala da uđe u izmene Ustava pre nego što se sporazumela sa Grčkom oko novog imena, što joj je onda otvorilo vrata i mogućnost pregovora sa EU i ulazak u NATO, što je i želela.