Milić: Sve kosovske vlasti do sada pokušavale da „razvodne“ koncept ZSO

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenio je da bez većeg pristiska SAD i EU na institucije u Prištini ne treba očekivati formiranje Zajednice srpskih opština, a da je praksa pokazala da su sve kosovske vlasti do sada pokušale da što više „razvodne“ koncept ZSO.

Komentarišući deset godina od potpisivanja sporazuma u Briselu koji je definisao principe buduće ZSO, ali i pitanja iz oblasti energetike, telekomunikacija i glavnog mosta na Ibru, Milić ističe da je za nesprovođenje dogovorenog u zaštiti prava srpske zajednice „otežavajući faktor“ što su i SAD i EU trenutno zaokupljeni mnogo važnijim pitanjima.

„Ovo pitanje je skrajnuto zato što trenutni međunarodni kontekst nameće veće aktuelnosti“, precizira Milić.

Dodaje da Zapadni Balkan jeste „na strateški važnom mestu“ zbog čega je i važan za zemlje EU, ali da su u ovom trenutku goruća pitanja rat u Ukrajini i moguća eskalacija sukoba u Pojasu Gaze gde bi eskalacija u regionalni rat „imala nesagledive posledice ne samo po Evropu, već i ekonomsku situaciju u svetu“.

„Jednostavno troše ograničene diplomatske, političke kapacitete na ta pitanja. Devesetih godina uprkos tome što nisu imale previše 'ometača pažnje' i kada su realno gledano bile mnogo moćnije u odnosu na ostale aktere u svetu, nisu brzo uspele da reše krizu na Zapadnom Balkanu koja se razvukla kroz čitavu deceniju. Zato ne treba očekivati da će evropske države imati kapaciteta da je razreše u ovom kontekstu kada imaju i unutrašnjih i međunarodnih problema više nego devedesetih. I zato nije na dnevnom redu“, objasnio je Milić.

Poručuje da je bez obzira na geopolitičke okolnosti „važno da se stalno osvrće“ na pitanje formiranja ZSO.

„Važno je uvek osvrtati se na to pitanje s obzirom da su različite kosovske vlade pokušale da razvodnjavaju koncept zajednice ZSO ne bi li ga, iz njihovog ugla, uskladili sa Ustavom, jer je to bio jedan vid 'legalističke argumentacije' zašto to ne može da se sprovede u delo u formatu u kome se razgovarao od 2013, a jasno definisan 2015“, kaže Milić.

Uveren je da do pomaka može da dođe isključivo uz pomoć SAD i EU.

„Prepreke i sprovođenje direktno zavisi od stepena američkog i evropskog pritiska na Prištinu. Videli smo neki vid pritisaka koji nanosi negativne efekte po međunarodni ugled kosovske vlade, ali i dalje taj pritisak ne podrazumeva sprovođenje u delo ZSO gde nema vidljivog progresa, a posebno ne u periodu kada su krize u svetu eskalirale“, ističe Milić.

Upozorava da se osnovni koncept ZSO za ovih deset godina menjao „na štetu srpske zajednice“.

„Uglavnom se u prethodnom periodu menjalo na štetu srpske zajednice u kontekstu stepena njene autonomije jer se kroz 'legalističku argumentaciju' usklađivanja sa kosovskim Ustavom na nekim način redukovana ovlašćenja ili su, kolokvijalno rečeno, 'razvodnjavala' da bi bila prihvatljiva kosovskom javnom mnjenju“, kaže Milić.

Navodi da je ključan argument za Prištinu bojazan da bi ZSO mogla postati „Republika Srpska u okviru kosovskog sistema“.

„Iz ugla lokalnih albanskih političkih elita to je definisano kao 'remetilački faktor unutar društva' ili 'remetelački politički faktor' koji onemogućava funkcionalnost osnovnih institucija te vlade. To je bila ideja, ali dok god nema američkog i evropskog pritiska da se sprovede u delo, do tada je malo verovatno očekivati da će kosovska politička elita uspeti to da sprovede i imati bilo kakve posledice da to uradi. Osim, naravno, u nekom kontekstu dosta slabe koalicione vlade koja bi mogla da bude predmet većeg pritiska manjinskih zajednica kada se govori o njenoj većini“, precizira Milić.

Uspeh na predstojećim lokalnim izborima u većinskim srpskim zajednicama jeste preduslov da bi se pitanje ZSO nametnulo prištinskim institucijama.

„Onda imate lokalnu samoupravu koja predstavlja lokalnu zajednicu i onda možete da na neki način da pregovarate sa više političke snage o tom pitanju. Ali, uvek je pitanje koliko ćete uspešno moći da nametnete tu temu kao nacionalno pitanje da se kosovska vlada i parlament bave tom temom, a ne nekim drugim“, smatra Milić.

Dodaje da će ipak najviše zavisiti od toga kada će i ko sastaviti buduću funkcionalnu kosovsku vladu.