Milivojević: Antisrpska dimenzija u saradnji Zagreba i Prištine 

zoran milivojević
Izvor: Tanjug/Dimitrije Goll

Svečanim ispraćajem hrvatskog kontingenta vojnika u Misiju Kfor na Kosovu šalje se poruka o pojačanoj vojnoj saradnji Zagreba i Prištine, kao i da Hrvatska u odnosu na Srbiju i region uopšte, daje prednost Kosovu, smatra diplomata Zoran Milivojević. 

"To je nastavak priče vezan za nedavnu posetu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Prištini. Potpuno je jasno da Hrvati na taj način šalju poruku da daju prednost odnosima sa Kosovom u odnosu na Beograd", rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

Bez svake sumnje, smatra Milivojević, da to ima i odredjenu "antisrpsku dimenziju".

"To je poruka i nama u Beogradu da će Hrvatska, koja je duplirala svoj kontingent vojnika u Kforu, stajati iza Prištine u pokušaju da Priština realizuje svoje strateške ciljeve, uključujući i potvrdu državnosti”, kaže Milivojević. 

Povodom navoda kosovskog premijera Aljbina Kurtija u intevjuu hrvatskom "Večernjem listu" Milivojević ocenjuje da će Zagreb i Priština bez ikakve dileme u budućnosti predstavljati neku vrstu koalicije u realizaciju strateških interesa jedne i druge strane prema Srbiji.

Milivojević je rekao da je to potpuno jasno i precizirao da Hrvatska na ovaj način daje do znanja da će podržavati ciljeve Prištine vezano i za potvrdu državnosti i pristupanja Kosova NATO.

Kad je reč o regionu, Milivojević navodi da je Zagreb portparol zapadih i NATO interesa prema Prištini. 

"Sve ono o čemu je nedavno za vreme posete Plenkovića Prištini bilo reči, a tada je bilo reči ne samo o političkim odnosima, nego i o jačanju vojne saradnje, to se na ovaj način direktno i manifestuje, čak i simbolično sa tim ispraćajem hrvatskih vojnika", rekao je Milivojević.

On kaže da Zagreb vezano za Prištinu i u vojnoj sferi ima drugoročne interese, kao i da uvek treba imati u vidu da je vojna saradnja specificna i da je za Srbiju posebno osetljiva u tom smislu. 

Milivojević navodi da treba podsetiti da su Zagreb i Priština i za vreme ratova 90-ih godina 20. veka usko sarađivali, da je Hrvatska tada usko sarađivala sa prištinskim separatistima, a da je dobar deo njih, kao Agim Čeku, učestvovao u građanskom ratu u Hrvatskoj i BiH.

"Tu postoji tradicija u saradnji. Ono što je takođe osetljivo kad je reč o odnosima prema Srbiji, to su hrvatska iskustva vezana za ‘Oluju’ i ‘Bljesak’, imajući u vidu interese da prištinska strana i neke svoje stvari vezano za položaj Srba, za sever Kosova, rešava na radikalan način, pri čemu i ta hrvatska iskustva ne mogu da se zanemare", naveo je Milivojević.

On smatra da to sigurno, u okviru vojne i političke saradnje Zagreba i Prištine, treba imati vidu, a da se interesi Hrvatske i Prištine potpuno poduduraju i u regionu i vezano za odnose sa Beogradom i vezano za zapadne interese, kao što je ulazak u NATO.