Milivojević: Pitanje Kipra potvrđuje da Kosovo mora da se tretira po principima međunarodnog prava

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je da ponovno aktuelizovanje kiparskog pitanja predstavlja priliku da se reafirmišu principi međunarodnog prava, koji bi, prema njegovim rečima, morali da važe i u slučaju Srbije i Kosova.

On je naveo da se oko Kipra „decenijama ništa novo nije dogodilo“, ali da aktuelna inicijativa predstavlja pokušaj da se Ujedinjene nacije ponovo snažnije uključe u rešavanje tog pitanja.

„Oko kiparskog pitanja decenijama nema ničeg novog. Ovo je pokušaj da se aktiviraju Ujedinjene nacije i da se stavi do znanja da je to zamrznuti konflikt koji je i dalje živ, kao i da je uloga Ujedinjenih nacija u njegovom rešavanju nezaobilazna. Tamo postoje mirovne snage Ujedinjenih nacija za razdvajanje i to je njihova trajna obaveza. Mislim da je u interesu Gutereša da podigne nivo angažovanja Ujedinjenih nacija, što odgovara svima nama, jer su one i dalje nezaobilazan faktor na globalnom nivou i garant važećeg međunarodnog poretka i međunarodnog prava“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

Govoreći o stavu turske strane, Milivojević je ocenio da Ankara ni posle više od pet decenija nije odustala od svojih prvobitnih zahteva niti je uspela da obezbedi širu međunarodnu podršku za severni deo Kipra.

„Kad je reč o turskoj strani, ona ostaje na polaznim pozicijama iz 1974. godine, posle invazije, i tu nema nikakvih promena. Turska strana insistira na potvrdi državnosti severnog dela Kipra i tu se decenijama ništa nije promenilo. Niko ga, osim Turske, nije priznao. Svi pokušaji Turske da to podigne na viši nivo i obezbedi makar jedno novo priznanje nisu uspeli i mislim da se i dalje nalazi u statusu quo ante. Ne mislim da će se tu dogoditi nešto novo, ali je dobro da se potvrdi da je reč o zamrznutom konfliktu, kao i da je, prema međunarodnom pravu, Kipar celovita država“, rekao je Milivojević.

On je ukazao da stav Nikozije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova predstavlja važan element zajedničkog insistiranja na međunarodnom pravu, ali i da bi isti princip trebalo primeniti i na Srbiju u procesu evropskih integracija.

„Što se nas tiče, to je izuzetno važno. Kipar ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i insistira na međunarodnom pravu, tako da se u tom smislu naši interesi potpuno podudaraju. Ono što predstavlja presedan koji bi morao da se primeni i na Srbiju jeste stav Evropske unije. Evropska unija je prihvatila Kipar kao celovitu državu i kao članicu koja funkcioniše kao jedinstvena država sa otvorenim pitanjem dela teritorije, ali sa međunarodno priznatim granicama. To je model koji bi trebalo primeniti i na Srbiju i na pregovore sa Srbijom“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, dodatni značaj ovom pitanju daju i pregovori Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom, koji, kako je ocenio, pokazuju na koji način Brisel tretira države sa nerešenim teritorijalnim pitanjima.

„Ovo je dodatno aktuelizovano otvaranjem pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom. To su države koje takođe imaju otvorena teritorijalna pitanja. Moldavija ne kontroliše deo svoje teritorije – Pridnjestrovlje, gde se takođe nalaze međunarodne snage. To je otvoreno pitanje i zamrznuti konflikt. Tretman Moldavije kao celovite države ide u prilog onome što bi trebalo primeniti i na Srbiju. Slučaj Ukrajine je još delikatniji. Ukrajina je u ratnom stanju i u njenom slučaju ne postoje ni elementarne pretpostavke za suštinske pregovore o pristupanju u skladu sa Lisabonskim ugovorom i drugim propisima na kojima počiva Evropska unija. I u tom slučaju trebalo bi poštovati princip međunarodnog prava i nepovredivosti granica, koji je sadržan i u Helsinškoj povelji Oebsa. To je, sasvim sigurno, i u slučaju Ukrajine na dnevnom redu, a stav Evropske unije je da Ukrajinu posmatra kao celovitu državu u međunarodno priznatim granicama“, rekao je Milivojević.

Istakao je da upravo zbog tih primera Srbija ima dodatne argumente da insistira na doslednoj primeni međunarodnog prava kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu.

„U celoj priči o proširenju Evropske unije i revitalizaciji kiparskog pitanja za nas je veoma važno da se reafirmišu principi međunarodnog prava o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, imajući u vidu da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje na snazi, da je obavezujuća i da je poštuju dve trećine čovečanstva. U tom smislu, otvaranje kiparskog pitanja, ali i pregovora Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom, nalaže da se i celovitost Srbije tretira na isti način i da se poštuju principi koji se primenjuju u tim slučajevima, kao i u slučaju Kipra, koji je punopravna članica Evropske unije uz poštovanje svog teritorijalnog integriteta, bez obzira na to što ne kontroliše deo svoje teritorije“, rekao je on.

Komentarišući povezanost kiparskog pitanja i Kosova, Milivojević je napomenuo da Srbija već godinama koristi primer Kipra kao jedan od ključnih argumenata u odbrani svog stava o poštovanju međunarodnog prava, ocenjujući da bi eventualna obnova dijaloga o Kipru dodatno osnažila takvu argumentaciju.

„Otvaranje pitanja Kipra uvek je važno i za stav država prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova. To je jedan od argumenata iza kojeg Srbija stoji na principijelnoj osnovi. Pozivanje na Kipar, pre svega kao punopravnu članicu Evropske unije i celovitu državu, predstavlja neosporan argument koji je deo nastupa Srbije i koji će se svakako koristiti i u ovom slučaju. Ukoliko se ponovo otvori dijalog o Kipru i ukoliko počnu pregovori Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom, to će biti dodatni argument Srbiji u zalaganju za otpriznavanje, odnosno za poštovanje principa međunarodnog prava i u slučaju Srbije, jer svi ovi argumenti direktno idu u prilog takvom stavu“, rekao je Milivojević, dodajući da isto važi i za pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom.