Može li Tramp da promeni kurs SAD prema Srbiji: Ekonomija i mir za novu eru odnosa

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je za Politiku da veruje da će dolaskom administracije Donalda Trampa u SAD biti više sluha za poziciju Srbije dodajući da je Srbija imala ozbiljan i odgovoran pristup, a da su rani kontakti koje je ostvario predsednik Aleksandar Vučić, a Beograd negovao, komparativna prednost.

Šef srpske diplomatije za vreme svog mandata u Vašingtonu intenzivno je radio na razvoju odnosa sa republikanskim establišmentom, uz podsećanje da je upravo kongresmenka Klaudija Teni predsednica Srpskog kokusa, bliska novoj ambasadorki SAD pri UN.

Đurić kaže da Srbija ima velika očekivanja od administracije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.

"Verujem da će biti više sluha za poziciju Srbije, spremnosti da se pozicija Srbije sasluša", ističe Đurić i dodaje da ima razloga da veruje da će odnosi Srbije i SAD u narednom periodu dodatno da se unapređuju i ekonomski i politički.

Podseća i da američke kompanije u Srbiji već rade neke od važnih infrastrukturnih projekata i ocenjuje da je u odnosima sa SAD "Srbija imala ozbiljan i odgovoran, a ne ideologizovan pristup" i da su rani kontakti koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostvario i koje je Beograd negovao prethodnih nekoliko godina komparativna prednost.

Kada je u pitanju rešavanje kosmetskog problema predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković je siguran u to da će se pristup Trampove administracije promeniti. Za Politiku ističe da neće biti dozvoljeno kosovskim institucijama da rade ono što su radile protekle četiri godine Bajdenove administracije.

Dodaje da je za Srbiju najznačajnije da uprkos medijskim spekulacijama, ne treba da očekuje ništa spektakularno, ali da treba očekivati da budu primenjeni podjednaki aršini za sve ono što isporučuju obe strane.

"Očekujem da će biti nametnuta čvrsta volja za dijalog koji je izbegavao premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i da će doći do neke vrste kompromisnog rešenja. Zbog toga je važno da se aktivira u nekoj formi Vašingtonski sporazum, nešto izmenjen, ali i da se vratimo na te pozicije uspostavljanja slobodnog protoka roba, ljudi i kapitala i čvrste ekonomske saradnje koja bi na taj način mogla da dovede dugoročno do nekog, za obe strane, prihvatljivog rešenja", kaže Marinković.

Dodaje da je, takođe, siguran da će Marko Rubio, kao budući državni sekretar, odustati od politike Stejt departmenta koju je vodio Entoni Blinken, politike "auto-pilota" i da će potencirati i motivisati i Beograd i Prištinu da ponude kreativna rešenja kojom bi podjednako bile nezadovoljne obe strane, ali bi podrazumevale kompromis.

"To bi dovelo do toga da bi na Kosovu i Metohiji zavladao mir, poštovanje ljudskih i ekonomskih prava svih ljudi bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, da se prestane sa ovom vrstom aparthejda koji Aljbin Kurti sprovodi na KiM. Siguran sam da će ceo Trampov tim koji je predložen i verovatno će i biti prihvaćen kao nova njegova administracija da stane uz to. I da pristup bude takav da se potencira dijalog, da se potenciraju rešenja koja će podrazumevati kompromis i iste aršine za obe strane", naglašava Marinković.

Ističe da je to nešto što je potrebno Srbiji i da ne tražimo ništa više od toga. Marinković smatra da ćemo u tom okviru imati dovoljno manevarskog prostora da se zaštiti srpski narod na Kosovu i da ga ekonomski, socijalno i na svaki drugi način osnaže kako bi prvenstveno opstao.

Paralelno sa tim procesom bi tekli razgovori Beograda i Prištine u kojima bi se pronalazilo političko rešenje koje, ipak, ne bi trebalo očekivati u nekom kratkom vremenskim periodu.

Prvi Trampov mandat obeležilo je i potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, ali je zbog promene američke administracije to ostalo nesprovedeno. Glavni krivac je albanski ekstremista Aljbin Kurti, koji je objektivno, sve vreme sahranjivao taj dokument. Što se Beograda tiče, podršku uživa dogovor o ekonomiji, unapređenju saobraćajnih veza, stvaranju mogućnosti za mlade, a jezgro sporazuma je bilo fokusirano na to. Nedugo posle potpisivanja sporazuma otvorena je kancelarija Međunarodne američke razvojne korporacije (DFC) u Beogradu, ali je njen rad, zbog nezainteresovanosti Bajdenove administracije, u određenom smislu zamro. Ona je totalno neaktivna, a možda će doći do njenog oživljavanja jer je trebalo da služi kao čvorište za američke investicije na Balkanu. Stvaraju se i mogućnosti da oživi priča o Auto-putu mira, od Niša, preko Prokuplja do Kosova, odnosno Prištine. Projekti koji će donositi ekonomsku dobit su nešto na čemu će Tramp insistirati, a da li će to biti direktno pozivanje na Vašingtonski sporazum, uzimanje određenih komada iz tog sporazuma ili možda pravljenje nekog Vašingtonskog sporazuma 2.

Vladimir Marinković kaže da ostaje da se vidi u kojoj meri će taj sporazum biti oživljen, ali misli da će to biti nešto na čemu će Tramp da insistira.

"Deo finansijske pomoći je tada stigao i jednoj cifri od oko 200 miliona dolara, ali je ideja bila da ceo taj projekat bude ’težak’ više od tri milijarde dolara za četiri godine. Cilj je bio da se grade ekonomije u regionu i da na taj način se grade bilateralni odnosi između Srbije i Amerike, i moram s žaljenjem da konstatujem da je vrlo mali deo zaživeo i čini se da je Bajdenova administracija potpuno sklonila taj sporazum u zapećak, okrećući se ka njihovoj staroj doktrini auto-pilota u spoljnoj politici koja se usmerila na neka rešenja koja nisu podrazumevala ekonomski razvoj i preduslove koji su potrebni i temelj da se dođe do političkog rešenja. A reč je o jednom veoma dobrom sporazumu koji će ponovo imati prilike da ’oživi’ i da regionu donese opipljivu ekonomsku korist i dobra polazna tačka i za Srbe i za Albance. Ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Donalda Trampa je bila da se preko ekonomije dođe do sticanja uzajamnog poverenja i saradnje kako bi mogli da sednemo za sto i u doglednoj budućnosti da razgovaramo o statusnim pitanjima i o dugoročnom miru i stabilnosti za koje se Srbija sve ove godine zalaže", ističe Vladimir Marinković.

Ukoliko ideja sporazuma od pre četiri godine opet zaživi, pitanje je koliko će se njom baviti u Vašingtonu i kada će ona tamo doći na red, kao i da li će to biti kada se reše pitanja poput Ukrajine i Bliskog istoka. U Americi, u ovom trenutku, postoje mnogo veći problemi i još nije poznato ko će se baviti Balkanom. Mediji su spekulisali da će to biti Ričard Grenel, koji veoma dobro poznaje region, ali on do sada nije dobio najvažnije funkcije dodeljivane ovih dana. Možda će, u međuvremenu, dobiti neku drugu koja će ga uputiti da se bavi ovim delom Evrope, pa će možda on pokušati da opet oživi tu ideju.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović, pak, oprezan je u očekivanjima i za "Politiku” ocenjuje da je još veoma rano postavljati pitanje šta će Trampova administracija da konkretno uradi, kako bi odmrzla dijalog Beograda i Prištine.

"Koliko god mi to budemo želeli, objektivno još nisu postavljene sve značajne figure na šahovskoj tabli i mislim da je rano da se o tome ozbiljno govori. Priželjkivanja su jedna stvar, šanse koje su nam pružene pre nekoliko godina su druga stvar, ali postoje mnogo važnije teme za američku administraciju nego što je to kosovski problem. Mnogo je važnije kako sklopiti taj pazl oko Amerike, jer vidite da ni Grenel nije postao ono što su neki naši mediji priželjkivali i najavljivali", kaže Jovanović.

Bivši šef diplomatije upozorava da je vrlo bitno da se zna koliko će Donald Tramp biti nezavisan i slobodan u odlučivanju i da je sve to u znaku neizvesnosti.

"Primetno je da mu sadašnja administracija vezuje ruke, blokiraju mu noge i to dva meseca pre nego što će zvanično stupiti na dužnost. Iako mu je Džozef Bajden čestitao pobedu i zaželeo mirni prelazak vlasti, sada vidimo da je to bilo neiskreno, jer smo svedoci da mu sve više komplikuje situaciju u vezi s Ukrajinom, ali i drugim krizama u svetu i da će Tramp kada zvanično preuzme vlast, doći u težu situaciju nego kada se kandidovao. Uprkos našim željama on neće imati vremena da se posveti Balkanu i našem regionu, jer je to za njega sitniji problem od onoga sa kojim će se tek suočavati. Objektivno, rat u Ukrajini, kao i onaj na Bliskom istoku su glavni njegovi prioriteti, a posle toga sledi rešavanje pitanja Natoa, saradnje sa Evropskom unijom i odnosi sa Kinom. Nikako ne treba smetnuti s uma da mu je i Iran problem. Mi u tom redosledu događaja nismo na prvoj listi ni blizu prioriteta i to je realnost", ističe Jovanović.

Navodi, međutim da iz njegove bogate diplomatske karijere može da zaključi da je Tramp za razliku od demokratske administracije mnogo više spreman da razgovara sa Beogradom i da sasluša naše argumente. 

Donald Tramp je predsednik drugog formata, koji ima druge prioritete, Amerika mu je na prvom mestu i uspeh ekonomije, a sve drugo je na dugom štapu, ocenjuje Vladislav Jovanović.

"Ipak, činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvim danima nakon izbornog dana ostvario komunikaciju sa izabranim predsednikom SAD, i to među prvima, pozitivan je signal i informacije o sadržini daju razlog za blagi optimizam. Ti razgovori oko Kosmeta mogu da teku nezavisno od drugih tema i to je prednost koja stvara širu osnovu za saradnju kada se oslobodi ovih stega i da se realizuje mogućnost njegove posete Srbiji", zaključuje Jovanović.

Podseća da je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter u oktobru 1980. godine.

"Uprkos stavu koji se temelji na lošem odnosu Amerike prema Srbiji u poslednjih trideset godina, siguran sam recimo, da bi Donald Tramp bio dočekan bolje nego u bilo kojoj zemlji Evrope", navodi Jovanović.