Nato šalje na Balkan dodatne trupe i tešku artiljeriju: “Zveckanje oružjem” ili smirivanje strasti u regionu?

Nato - Zapadni Balkan
Izvor: Kosovo Online

Dok lideri zemalja Zapadnog Balkana uporno ponavljaju da ne planiraju bilo kakve sukobe sa komšijama, vrhovni komandant Natoa za Evropu, general Kristofer Kavoli sredinom meseca saopštio je odluku o slanju dodatnih snaga u BiH i na Kosovo, uključujući i tešku artiljeriju rekavši da slede “izazovna vremena, posebno u evropskom teatru”.

"Uradili smo reviziju plana i on je pokazao da nam je potrebno ne samo više snaga, već i teška artiljerija Natoa da bude raspoređena u regionu. Trupe u Bosni i Hercegovini i snage Kfora na Kosovu moraju biti povećane radi praćenja i otkrivanja pretnji protiv njih", rekao je general Kavoli pred senatorima SAD.

On je poručio da slede “izazovna vremena u evropskom teatru”.

"Pred nama su izazovna vremena, u najmanju ruku, u evropskom teatru. Ruski brutalni i ničim izazvani rat opustošio je Ukrajinu za više od dve godine. Ruske snage uništavaju gradove i uništavaju nevine živote u razmerama koje nisu viđene od Drugog svetskog rata. Ove zemlje stvaraju isprepletena strateška partnerstva u nastojanju da izazovu postojeći poredak. Ovo je duboko neprijateljsko nacionalnim interesima SAD", zaključio je Kavoli.

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac odmah je upro prstom u Moskvu.

Objasnio je da je od samog početka rata u Ukrajini bilo jasno da Moskva želi da se sukob “diversifikuje na više lokacija širom Evrope i Bliskog Istoka”.

“Fokus pažnje se premešta i kod nas, ali mislim da to neće izazvati sukobe i nadam se da će biti dovoljno pameti od svih onih koji odlučuju da do toga ne dođe”, izjavio je Šutanovac.

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže da slanje dodatnih trupa Natoa na Zapadni Balkan treba posmatrati kroz prizmu sprečavanja mogućih konflikta, ali i jasne poruke da je to region koji je za Zapad od geostrateškog interesa.

“To je preventivna odluka da bi sprečilo bilo kakvu eskalaciju krize na Zapadnom Balkanu. S druge strane ta odluka pokazuje posvećenost odlukama Nato saveza. U završnom dokumentu sa proteklog Nato samita u Viljnusu eksplicitno je rečeno da je Zapadni Balkan od strateškog interesa za Nato. To je nekoliko puta ponovila i EU. Prema tome, taj geopolitički uticaj na Zapadnom Balknu, Zapad neće ugrožavati po bilo koju cenu. Svi oni koji to pokušaju će platiti visoku cenu”, ističe Lunić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li dodatno angažovanje Natoa znači da prostoru Balkana prete novi sukobiu, Lunić veruje da to nije realno, ali da se mogu očekivati incidenti poput onog u Banjskoj.

“Zemlje Zapadnog Balkana nemaju potencijal za ratni sukob u ovom trenutku. Njihove vojne sposobnosti su prevaziđeni tehnološkim napretkom, a prevaziđeni su i zahtevima jednog savremenog koncepta rata koji vidimo u Ukrajini. Međutim, ne treba isključiti određene incidente kao što je bio u Banjskoj i koju cenu u spoljno-političkom kontekstu plaća Srbija. To ne treba isključiti. Zato se Nato koncentriše i sa svojim trupama i sa jasnim i eksplicitnim porukama”, kaže Lunić.

Prema njegovim rečima takvi incidenti bi u regionalnom pogledu najviše odgovarali Prištini i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, a na geostrateškom planu - Rusiji.

“Na Zapadnom Balkanu (sukob) odgovara onim akterima, političkim entitetima kojima je odgovarao i incident Banjska, a to je nedvosmisleno Priština i Kurti. U globalnom geopolitičkom kontektu bilo kakvo komplikovanje situacije na Zapadnom Balkanu odgovara Rusiji. Videli smo izjavu predsednika Zelenskog da nakon incidenta 7. oktobra kada je Hamas počinio teroristički akt drastično su se smanjile isporuke municije Ukrajini. Tako nešto bi se desilo i ukoliko bi se eksplatisalo novo krizno žarište. Zapad bi se jednostavno okrenuo podršci tom delu krizne lokacije i donekle bi izgubio interesovanje za Ukrajinu. To u globalnom kontekstu može da odgovara isključivo Rusiji”, naglašava Lunić.

Dodaje da bi Srbija trebalo da se najviše pribojava takvog scenarija jer bi -  najviše i izgubila.

Zato je važno, smatra Lunić da jasno i eksplicitno promoviše spoljnu politiku onako kako joj piše u Članu 1 Ustava.

“A to je Srbija zasnovana na evropskim principima i vrednostima. Mi smo već ekonomski, privredno integrisani u EU i još nam samo ostaje bezbednosno i spoljno-politički”, navodi Lunić.

Stručnjak za bezbednost iz Prištine Nuredin Ibiši ocenjuje za Kosovo onlajn da je Balkan i dalje bure baruta zbog čega Nato dovođenjem dodatnih snaga i teškom naoružanja želi da spreči moguće konflikte, ali ističe da je na političirima u regionu da spuste tenzije i razumeju da više nije vreme ni za “veliku Srbiju” ni za “veliku Albaniju”.

“Ne možemo da izmislimo druge lidere. To moraju političari koji su sada na vlasti. Oni moraju da spuste tenzije i da razumeju da više nije vreme za ‘veliku Srbiju’ ili ‘veliku Albaniju’. Treba da se prave dogovori i da se oprosti ono što je učinjeno tokom ratova, ratni zločini koji su počinjeni na svim stranama, i da se krene mirnim putem u rešavanje problema. Jedini put je integracija u Evropu, sloboda kretanja, trgovine, razmene i robe, ideja... Jednostavno, integracija”, ističe Ibiši.

Naglašava da je Nato slanjem dodatnih trupa u region poručio zemljama Zapadnog Balkana da kako nisu na vreme prevazišle probleme i tranziciju od postkonfliktnih država do integracija u EU, jedina mogućnost je da ova Alijansa ojačaju svoje prisustvo i tako spreči moguće buduće konflikte.

Ibiši podseća da su tenzije najviše primetne u BiH i na Kosovu.

“Sve to navodi da Nato pojačava prisustvo na Balkanu, pogotovo u BiH i na Kosovu ne samo sa ljudstvom nego i sa teškim naoružanjem da bi smirili situaciju i da bi postigli dogovor i da bi se krenulo putem integracija u EU”, ističe ovaj stručnjak.

Dodaje da je istovremeno namera Natoa da spreči Rusiju da proširi konflikt van ratnih dejstava u Ukrajini, a u novije vreme i tenzije između Izraela i Irana.

Ibiši upozorava da bi u potencijalno novom sukobu na Balkanu zapravo svi bili gubitnici.

“Balkan je i dalje rizičan, on je i dalje bure baruta, može da se zapali kao što je to bilo rasparčavanje bivše SFRJ. I dalje su moguće tenzije zbog toga što su pretenzije i Vučića i Dodika i proruski nastrojenog dela u Crnoj Gori da sa ‘srpskim svetom’ naprave balans u odnosu na onaj - ‘albanski svet’. To je jednostavno dominacija za teritorijom, ali mislim da neće biti moguća. Ne verujem da će u skorije vreme biti moguće prekrajanje granica u odnosu na ove postojeće. Mir i integracija u Evropu su jedini put, a tendencije za proširivanje konflikta i hegemonije na Balkanu su potencijalni rizik za novi konflikt”, ističe Ibiši.

S druge strane, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ocenjuje da je raspoređivanje dodatnih Nato snaga i teškog naoružanja na prostor Zapadnog Balkana “poruka na dve adrese”: Moskvi, ali i Beogradu i Banja Luci.

“To su poruke na dve adrese. Prva poruka jeste Moskvi, ovo je naša teritorija, nemate tu šta da tražite. S druge strane, imajući u vidu poslednje događaje na Kosovu i Metohiju, to je “protočni bojler” za Ukrajinu. To teško naoružanje veoma brzo može da se premesti dalje na Istok”, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Naglašava da je Nato slanjem dodatnih trupa i naoružanja istovremeno poslao “političku poruku” Srbiji i Republici Srpskoj.

“Na ovaj način žele da pokažu da stoje iza tih ‘drugih strana’ u regionu. Srpska vojska je dovoljno sposobna i taktički spremna da čim vidi takve promene mora i ona da se menja, što daje mnogo mogućnostima svima u regionu da osude pokrete srpske vojske. Vojna vežba ‘Vihor’ koja je nedavno održana na Pešterskoj visoravni nije slučajno bila baš u tom trenutku imajući u vidu da je neposredno pre toga došlo do tog pojačanja snaga Natoa”, smatra Vujinović.

Dodaje da je Nato istovetnu poruku poslala i Republici Srpskoj.

“Sećamo se da je u vreme izbora u RS došlo do nadletanja američkih aviona pod izgovorom da je zbog Ukrajine, ali očigledno je da je baza Zemunik kao sada glavna avio Nato baza u regionu sve punija i punija pilotima, helikopterima i avionima. To je jasna poruka Srbiji da se ‘opameti’ zato što njena sadašnja politika nije prihvatljiva za SAD, odnosno kolektivnom Zapadu”, smatra Vujinović.

Ovaj stručnjak je skeptičan da bi moglo da dođe do novih sukoba na prostoru Zapadnog Balkana, ali upozorava da će mnogo toga zavisiti od ishoda rata u Ukrajini.

“Dominantno će zavisiti od činjenice kako će se razvijati ukrajinski konflikt. Ako se bude nastavilo ovim tempom gde ruska vojska, uz sve napore, uspeva da zauzme nekoliko ulica u nekoliko dana, daleko su sukobi na Balkanu. Prosto ne postoji realna snaga koja može da ratuje protiv srpske vojske danas, a Nato ne bi ulazio u tu avanturu još jednom”, kaže Vujinović.

U suprotnom, naglašava, sve je moguće.

“Ako ruska vojska nekim čudom, sposobnošću veoma brzo počne da osvaja velike komade teritorije Ukrajine ne bi me čudilo da se dogode sukobi barem niskog intenziteta pre svega u ovim državama koje imaju probleme, poput Severne Makedonije i Kosova zbog lošeg odnosa prema srpskoj zajednici i lošim odnosima albanske i makedonske zajednice koje su pokrivene tim ‘prekrivačem’ Natoa”, naglašava ovaj stručnjak.

Na tvrdnje da je sukob na Balkanu zapravo u svakoj opciji najviše u interesu Moskve, Vujinović kaže da je to besmislena tvrdnja.

“Ne vidimo ni jedan potez Moskve koji dovodi do povećavanja nesigurnosti u regionu. Treba pratiti činjenice. Nije Moskva dovela nove snage u region, već Nato. Nisu elite koje suštinski uzročnik problema kao što su Kurti, Plenković ili Bećirović u BiH, nisu postavljeni od strane Moskve, već od strane nekih drugih aktera. To je po mom mišljenju izgovor za delovanje”, ocenjuje.

Vujinović smatra da ključne uzroke treba tražiti u činjenici da je Srbija okružena zemljama Natoa pa se u mnogim situacijama čini da se događaji odvijaju po onoj narodnoj “kadija te tuži, kadija te sudi”.

“Sve elite u regionu, osim u Srbiji su pod Nato kontrolom i na taj način one ne odlučuju šta će. Da li iko veruje na ovom belom svetu da Aljbin Kurti sam odlučuje šta će da uradi? Verujem da u to ne veruje ni njegova supruga, a kamoli bilo ko od nas”, zaključuje Vujinović.

Viša istraživačica Beogradskog centar za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš ocenjuje da najava povećanog prisustva Natoa na prostoru Zapadnog Balkana ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu stalnih tenzija, posebno na Kosovu ili BiH, već i u širem geopolitičkom kontekstu osnaživanja ove Alijanse u suprostavljanju Rusiji, Iranu i Kini.

Bjeloš za Kosovo onlajn objašnjava da razloge za povećanje Nato trupa na prostoru Zapadnog Balkana treba tražiti u nedavnoj izjavi zapovednika savezničkih snaga Natoa za Evrope Kristofera Kavolija koji je rekao da se u Evropi događaju neke stvari koje nisu dobre za američke interese.

“Tim povodom Nato je preduzeo dve stvari. Jedna od njih je uvećanje trupa i ono što su nazvali da one moraju biti i ‘hevijer’, u smislu naoružanja i nabavke naoružanju. Nato je trenutno u postupku nabavke tog naoružanja i opreme od savezničkih država. Druga stvar jeste povezivanje ili uvezivanje Eufor misije Altea u BiH i Kfora kroz dvostruku ulogu zamenika Kavolija, francuskog generala Uberta Kortoa, zamenika načelnikaa Nato štaba u Monsu koji je rekao da na osnovu obaveštajnih podataka imaju saznanja da je moguća destabilizacija na Balkanu”, kaže Bjeloš.

Ističe da uvećanje snaga Natoa ipak treba sagledavati u širem kontekstu i pokušaju da ova Alijansa uveća i osnaži svoje postojeće baze u Evropi, ali i Bliskom istoku i Indo-Pacifiku kako bi se suprostavili zemljama koje apostrofiraju kao glavnu pretnju po svoju bezbednost: Rusiju, Iran i Kinu.

“Već je najavljeno da će Nato baza u Rumuniji biti najveća u Evropi i da će zameniti onu koja je u Nemačkoj. Takođe vidimo da SAD pokušavaju da uvećaju svoje prisustvo na Bliskom istoku, ali i Indo-Pacifiku kroz ojačavanje kapaciteta, skladišta i snaga u Australiji. Kada sagledamo taj širi kontekst onda možemo da kažemo da pretnje koje su usmerene ka Natou i SAD jesu Rusija, Iran i potencijalno Kina i da se Nato, ali i države članice, pripremaju za širu eskalaciju nasilja sa Rusijom, Iranom i Kinom”, kaže Bjeloš.

Na pitanje da li to znači da bi eskalacija sukoba najviše odgovarala zvaničnoj Mojskvi, istaživač BCBP kaže da je to samo delimično tačno.

“Rusija se vidi kao destruktivna snaga, odnosno neko ko bi mogao da potencijalno da izazove sukob, ali ako razmišljamo o sukobima, a imali smo iskustva ratova na prostoru bivše Jugoslavije, da ratovi uglavnom odgovaraju ratnim profiterima čija lica vidimo i danas. I ko god da su oni, da li su političari, pojedinci, pojedini tajkuni ili određene države - uglavnom ratovi odgovaraju manjini. Većina gubi. Gubi živote, gubi ekonomski standard, gubi vreme, odlazi sa prostora ne samo ove zemlje već svih bivših republika. Videli smo da nam ratovi donose izolaciju i da smo sve dalje od nekog cilja boljeg, kvalitetnijeg života i života u okviru Evropske unije”, naglašava Bjeloš.

Podseća da se o mogućnosti novih sukoba na Zapadnom Balkanu intenzivno govori od 2021. godine i da je tu “lavinu” pokrenula institucionalna kriza u BiH i tadašnji pokušaji stvaranja trećeg entiteta osim Federacije BiH i Republike Srpske.

“Tada je bilo više govora da će biti rata na Balkanu. Međutim, nije se desilo. Nakon napada Rusije na Ukrajinu mnogi su označili Rusiju kao faktor destabilizacije na Balkanu i da će Rusija pokušati da taj sukob izveze, odnosno da će se sukob iz Ukrajine preliti na Zapadni Balkan. Međutim, ni to se nije desilo. Ali, postoji zabrinutost za bezbednosnu situaciju na Balkanu, posebno ukoliko imamo u vidu stalne krize koje se dešavaju na Kosovu i nedostatak dijaloga koji je evidentan. Od 2018. naovamo mi smo svedoci konstantnih kriza koje zabrinjavaju i same stanovnike Kosova, ali i međunarodnu zajednicu”, naglašava Bjeloš.

Ističe da ma koliko da se priča o mogućnosti novih konflikta, stanovništvo zemalja bivše Jugoslavije ipak ne želi nove ratove.

“Na prostoru bivše Jugoslavije već dugo svedočimo o nekoj vrsti krize konflikta niskog intenziteta zato što se stalno dešavaju neki incidenti, posebno na prostoru Kosova za koje mnogi smatraju da su kontrolisani od elita koje ih izazivaju. Međutim, videli smo situacije da se pojedini incidenti mogu otrgnuti kontroli i da to može prevazići svoje okvire”, smatra Bjeloš.

Tu činjenicu objašnjava pojačanom nacionalističkom retorikom koja je ujedno i opcija koja u regionu pobeđuje na izborima.

“Građani veoma dobro uočavaju da žive u svetu u kome se stalno vodi informacioni rat u kome se podstiče konstantno mržnja, podele. Nacionalizam je ne samo prisutan u našim državama već je dovoljno jak i politička je opcija za kogu građani danas glasaju. I to ne samo u Srbiji, već i na Kosovu, Albaniji, Hrvatskoj, ali i u BiH. Ukoliko je to opcija, onda možemo očekivati da se takva vrsta tenzija na Balkanu održi”, zaključuje Bjeloš.