Nikovski: Svi u regionu se naoružavaju, odgovor na krhku globalnu situaciju

Bivši makedonski ambasador i analitičar Risto Nikovski ocenio je za Kosovo onlajn da se sve zemlje Zapadnog Balkana naoružavaju i da je to svojevrstan odgovor na „krhku globalnu bezbednosnu situaciju“, a da bi bilo mnogo pametnije ulaganje u ekonomski razvoj zato što region polako postaje „slepo crevo Evrope“.

„Svi se naoružavaju, pa i Kosovo, i to je na neki način odgovor na globalnu situaciju, koja je po mnogo čemu krhka, koja nekako ide nizbrdo, a svaka država pokušava da ojača svoju bezbednost“, izjavio je Nikovski.

Objašnjava da naoružavanje ima opravdanje u obezbeđivanju bezbednosti za svaku zemlju.

„Bezbednost je uključena u mnoge stvari, pa ti napori imaju svoje opravdanje. Međutim, mora se naglasiti i da rata na Balkanu neće biti. Razlog je vrlo jasan. Posle raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, glavna sila u regionu su SAD. Oni sve kontrolišu i neće dozvoliti bilo kakvo novo vojno narušavanje mira. Ako dođe do rata, Rusi se vraćaju, a ako postoji nešto što Amerikanci ne žele u regionu, to su Rusi. Dakle rata neće biti i bilo bi mnogo pametnije kada bi ove naše balkanske zemlje posvetile više pažnje ekonomskom razvoju, jer postajemo, na neki način ’slepo crevo’ Evrope“, naglašava ovaj analitičar.

Komentarišući podatke Global fajerpaufera po kome je Srbija vojni lider u regionu, Nikovski kaže da je taj redosled logičan i posledica naglašenog naoružavanja.

„Hrvatska je prva počela da kupuje rafal francuske avione, kupivši celu eskadrilu od 12, sledila je i Srbija koja je kupila i naručila još 12 aviona, 2,7 milijardi evra je ogroman novac“, navodi on.

Ipak, naglašava, ove podatke treba razumeti u kontekstu.

„Mora se uzeti u obzir da je Balkan podeljen na članice Natoa, sve osim poslednje tri, a to su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija. Unutar Natoa se zna da je naoružanje već imperativ“, precizira Nikovski.

Smatra i da bi bila „katastrofa“ ukoliko Nato odluči da se izdvajanje za vojni budžet sa dosadašnjih dva, poveća na pet odsto BDP.

„To će biti katastrofa, ne samo za članice Natoa, već i šire. I ove druge zemlje koje nisu u Natou, ove poslednje tri, moraće da slede tu politiku na ovaj ili onaj način, a to zajedno vodi u negativnom pravcu“, ističe Nikovski.

Činjenica da je Srbija, u ovom rangiranju na prvom, a Kosovo na poslednjem mestu neće niti ohrabriti, niti motivisati aktere na dodatna vojna ulaganja.

„Ne postoji takav izazov. Kosovo je po mnogo čemu najmanje i svojim statusom koji na neki način ima, prirodno je da su ta bezbednosna pitanja i njihov bezbednosni okvir malo konkretniji i da se razvijaju u specifičnim uslovima. Činjenica je da im Turska pomaže i u bezbednosnom smislu, tako da mislim da Kosovo ide putem koji je uobičajen u regionu i svetu“, navodi Nikovski.

Problem vidi u pogrešnoj politici u regionu da se ne ide ka ekonomskom razvoju i povezivanju što je, tvrdi, projekat Otvoreni Balkan omogućavao.

„Mislim da je to pogrešna politika za sve, ne samo za Kosovo, jer treba da idemo ka ekonomskom razvoju. Šteta što je projekat Otvoreni Balkan propao. Granice treba relativizovati, jer se Evropska unija neće širiti, to je odavno činjenica i na nama je da li ćemo učiniti sve da se približimo evropskom standardu života, evropskim uslovima i kriterijumima ili ćemo ostati ’slepo crevo’ na Balkanu, u Evropi“, upozorava.

Otuda je njegova poruka regionu, i zemljama koje su u Natou i onima koje nisu da se usmere na razvoj.

„Sve ove balkanske zemlje koje su i u Natou i van njega treba da budu usmerene na razvoj, na najširu moguću saradnju, samo to nam svima otvara perspektivu“, uveren je Nikovski.

Smatra da je rat u Ukrajini doprineo jačanju odbrambenih kapaciteta, ali da se izborom nove američke administracije „diktira nova politika koja donosi fundamentalne promene na međunarodnom planu“.

„To bi trebalo da bude primer koji treba da slede sve zemlje na Balkanu i šire u Evropi. Samo tako ćemo se pridružiti onim novim, pozitivnim vetrovima koji duvaju i gde će ’deo kolača’ biti i za sve nas. Ukoliko krenemo u suprotnom smeru i suprostavimo se, to će  povampiriti stare istorijske sindrome“, upozorava ovaj analitičar.