Obradović: Rečeno nam je da vlast u ovom mandatu neće priznati Kosovo

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da je na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem saznao da postoje pritisci na državu po pitanju priznanja Kosova.

Obradović je u emisiji "Oko" na RTS, rekao da je na sastanku na kom je predsednik Vučić obavestio deo opozicije o toku dijaloga sa Prištinom, rečeno da ova vlast u ovom mandatu neće priznati lažnu državu Kosovo.

"Ja sam na to odgovorio da zadržavam nepoverenje prema vlasti jer su potpisivanje Briselskog i Vašingtonskog sporazuma bili antiustavni koraci ka priznanju lažne države Kosovo. Saznao sam da se pritisci na državu pojačavaju, posebno u susret nastupajućim nemačkim i francuskim izborima", naveo je lider Dveri.

On je izneo i sumnje da je vlast bila spremna da potpiše priznanje lažne države Kosovo ili da ide ka nekom razgraničenju i podeli, ali da dobije nešto za uzvrat što može da predstavi kao veliku diplomatsku pobedu.

"Mi smo opozicija ovoj vlasti, ali ne državi. Naravno da podržavamo državu kada brani Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, kao što ćemo se suprotstaviti svakoj vlasti koja misli da prizna lažnu državu Kosovo", naglasio je Obradović, ukazujući i da "ne vidi da je predsednik dobio ovlašćenje da može da pregovara, niti koja je to pregovaračka platforma usvojena u Skupštini".

U istoj emisiji šef parlamenta Ivica Dačić naveo je da je još 2012. godine postavljano pitanje ima li o čemu da se pregovara ili je sve već gotovo.

"Briselski sporazum se nije ticao statusnog pitanja, a u međuvremenu je poboljšana pozicija Srbije i 19 zemalja je povuklo priznanje. Kosovo više nema većinu u međunarodnim organizacijama i danas se postavlja pitanje kompromisa, a 2012. niko to nije hteo da sasluša", rekao je Dačić.

Istakao je da je situacija daleko bolja, ali da pritisci još uvek postoje.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj rekao je da u SRS i danas smatraju da je potpisivanje Briselskog sporazuma bilo greška.

"Politika vlasti prema Kosovu i Metohiji je bila ambivalentna, ali u prethodnom periodu postoji niz ozbiljnih poteza ka očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Podržavamo i svaka čast državi koja je uspela da 19 zemalja povuče priznanje. Uradili su dobar posao i kada je sprečeno da takozvano Kosovo postane član Interpola i Uneska. To su potezi koji su za pohvalu", naveo je Šešelj.

Istakao je da je ipak u nekim momentima delovalo da je politika prema Kosovu bila - "daj šta daš".

"Smatramo da treba da postoji državno jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije i ukoliko je stav vlade da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, takvo mišljenje treba da ima najširu moguću podršku u društvu", naglasio je Šešelj.

On je rekao i da treba da se oslanjamo na saveznike koji imaju pravo veta u Savetu bezbednosti - Rusiju i Kinu.

"Smatramo da pozicija Srbije što se tiče kompromisa treba da bude maksimalna autonomija za kosovske Albance, da imaju predsednika, vladu, da imaju svoju valutu i zastavu, ali ekskluzivno za vladu u Beogradu treba da ostane čuvanje državne granice i članstvo u Ujedinjenim nacijama kao izraz međunarodnog pravnog subjektiviteta", objasnio je Šešelj.