Od bitke na Paštriku prošlo 27 godina

Pre 27 godina, 26. maja, počela je bitka na Paštriku, pokušaj kopnene invazije u sklopu Nato agresije na tadašnju SR Jugoslaviju 1999. godine. Borbe na Paštriku trajale su od 26. maja do 14. juna, a operacija je nosila kodni naziv „Strela 2“.

Bitka je počela u ranim jutarnjim satima 26. maja kod karaule Gorožup, a zatim se proširila na čitav rejon Paštrika.

Taj deo granice sa Albanijom branili su pripadnici 549. motorizovane brigade, a u akciji je, na strani Natoa, bilo angažovano između 10.000 i 12.000 pripadnika OVK, uz podršku regularnih snaga Albanije.

Nato je pružao vazdušnu podršku sa 24 borbena helikoptera „Apač“ i strategijskim bombarderima B-52, a tokom te operacije prvi put posle Drugog svetskog rata u Evropi su korišćeni strategijski bombarderi.

Prema operativnim podacima Vojske Jugoslavije, u napadu na Paštrik učestvovalo je između 5.000 i 6.000 pripadnika operativne grupe „Jastreb“ bivše OVK, između 500 i 1.000 pripadnika Atlantske brigade, koju su činili albanski dobrovoljci iz SAD, kao i delovi 2. pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije.

Isti izvori navode da je u redovima napadača bio i odred mudžahedina koji su se ranije borili na drugim ratištima na Zapadnom Balkanu.

Borbe na Paštriku obeležila je i velika upotreba artiljerije i vazdušnih snaga na položaje jugoslovenskih snaga.

Istovremeno su korišćeni i strategijski bombarderi, a prema vojnim podacima na Paštrik je u tom periodu izbačeno više od 2.000 tona bombi.

Borbe na Paštriku trajale su do 14. juna, mada je pet dana ranije, 9. juna, u Kumanovu zvanično potpisan sporazum o prekidu rata.

Zbog iskazane hrabrosti 549. motorizovana brigada je posle rata odlikovana Ordenom narodnog heroja.

Bitku je obeležila i rečenica tadašnjeg komandanta te brigade, generala Božidara Delića: „Nema nazad, iza je Srbija“, a kasnije su te reči postale sinonim za hrabrost i junaštvo vojnika na samoj granici sa Albanijom.

Admiral Boško Antić izjavio je ranije za Kosovo onlajn da je napad na Paštrik započeo oko jedan čas iza ponoći 26. maja 1999. godine artiljerijskom i minobacačkom vatrom iz pravca Albanije.

„Vatra je otvarana iz rejona sela Gocaj i Pojate, po prednjem kraju odbrane Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Najveća koncentracija bila je u rejonu Gorožupskih bačila. Istovremeno sa vatrenim udarima, vršeno je ubacivanje više manjih grupa na vrh planine Paštrik, na teško prohodnim pravcima, gde nije bilo naših jedinica“, kazao je Antić.

Nekadašnji predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović ističe u razgovoru za Kosovo onlajn da je bitka na Paštriku imala strateški značaj za ishod rata 1999. godine, a da su borci koji su u njoj učestvovali pokazali da su dostojni naslednici predaka sa Mačkovog kamena i Kadinjače.

Pripadnik čete vojne policije 549. brigade Dejan Garić kazao je ranije da za njega bitka na Paštriku simbolizuje herojstvo, čojstvo i junaštvo svih pripadnika 549. motorizovane brigade, u kojoj su mahom bili mladići na odsluženju vojnog roka, jer su se suprotstavili najjačoj oružanoj sili 21. veka i sprečili kopnenu invaziju tadašnje SRJ.

„Bitka na Paštriku simbolizuje herojstvo, čojstvo, junaštvo u kome je 549. motorizovana brigada stala prsa u prsa najjačoj sili 21. veka. Mladi momci koji su tada bili na odsluženju vojnog roka, koji su se kalili 1998. i početkom 1999. godine, sprečili su kopnenu invaziju na našu državu i zaustavili ne samo albanske teroriste nego i Nato pakt. Sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma nije se povukla ni jedan metar i nije dozvolila da neprijatelj napreduje, bez obzira na to što je tada, koristeći i strategijsku avijaciju, izvršio svaki mogući pritisak. Nije uspeo u tome“, istakao je Garić za Kosovo onlajn.

Opisujući danonoćne borbe na Paštriku, Garić kaže da se one najbolje mogu opisati onim što je video kada je jedinica dobila naređenje da se povuče.

„Sećam se dana kada smo stigli vozilima, 26. maja, u selo Planeju. Paštrik je jedna prelepa planina, šumovita, bilo je ogromnih stabala, četvorospratnih kuća, zaseoka do samog Gorožupa… I kada smo tuda prolazili, svega toga je bilo. A slika onog dana kada smo se povukli sa Paštrika – ničeg nije bilo. Ti zaseoci, kuće na četiri sprata, bili su cigla na cigli, stabala nije bilo. Sve je bilo sprženo, spaljeno“, otkriva Garić.

U to vreme vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka u 549. motorizovanoj brigadi Bratislav Ševarlić u razgovoru za Kosovo onlajn ranije je kazao da ni 26 godina kasnije sećanja na bitku na Paštriku ne blede i da ona simbolizuje deo srpske istorije u kome se „jedinstvom pobeđuje sila“, zbog čega će se o tim događajima tek pričati u budućnosti.