Osmani: Kao šef makedonske diplomatije nisam pomislio da vodim politiku bez koordinacije sa SAD

Ministar spoljnih poslova i kandidat za predsednika Severne Makedonije Bujar Osmani kazao je, komentarišući izjavu izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, da nikada sa pozicije šefa diplomatije nije razmišljao da se bavi politikom bez koordinacije sa Sjedinjenim Američkim Državama, te da bi voleo da Severna Makedonija i Kosovo imaju bolje odnose, prenosi Kljan Kosova.

Osmani je komentarisao izjavu Eskobara u kojoj je rekao da osim sa Amerikom, Natoom, EU, kosovska Vlada ima problem i u odnosima sa Severnom Makedonijom.

"Ne mogu da govorim o Eskobaru, ali bih voleo bolje odnose Kosova i Severne Makedonije posebno sada kada imamo albanskog premijera. Ne znam da je bilo nekog sastanka Kurtija i Džaferija, možda oko pitanja dnevnog reda", rekao je Osmani.

Kako kaže, "i Kosovo i Severna Makedonija su male zemlje" kojima su potrebni iskreni prijatelji, susedi, ali i drugi međunarodni partneri.

"Kao ministar spoljnih poslova, moram da stvaram prijateljstvo, jer samo tako možete biti jaki kao država", kazao je Osmani.

Naveo je da Albanci u Severnoj Makedoniji imaju zvaničnu državnu zastavu, dok Kosovo nema zvaničnu nacionalnu zastavu.

Napominje i da je albanski u Severnoj Makedoniji službeni jezik i da sve institucije pružaju jednake mogućnosti za sve zajednice.

"Danas makedonski Albanci imaju zvaničnu državnu zastavu, Kosovo nema zvaničnu nacionalnu zastavu. Mi to imamo", rekao je Osmani za Kljan Kosova.

Kandidat DUI za predsednika Severne Makedonije, kaže da su i u njegovoj zemlji strane službe radile na podeli tamošnjih Albanaca.

"Tendencija kod Albanaca u Severnoj Makedoniji je bila da se oni raspadaju u gradske partije – svaki grad u kome žive Albanci ima svoju partiju i lidera. Oni su eksploatisani – to je takođe bio uticaj spolja, raznih službi koje su to podsticale", navodi.

Kako kaže, postojao je takav trend, a on se seća da je 2011. godine svaki grad imao svog lidera i političku partiju i bavili su se lokalnim potrebama, borili su se među sobom, a niko nije imao nacionalnu platformu koja bi prevodila političku volju – albanski na nacionalnom nivou.