Pavković: Pobeda Srba na lokalnim izborima nije garant da će Priština prihvatiti formiranje ZSO

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković ocenio je da je sporazum Beograda i Prištine iz 2015. godine definisao ključne principe Zajednice srpskih opština, ali da pobeda Srba na lokalnim izborima na severu Kosova na predstojećim lokalnim izborima ipak „nije garant“ da će Priština prihvatiti njegovu primenu.

Pod pokroviteljstvom EU, predstavnici Beograda i Prištine na današnji dan, pre deset godina potpisali su u Briselu plan primene sporazuma o normalizaciji odnosa.

Pavković ističe da je to bila razrada dogovorenog dve godine ranije, prvim Briselskim sporazumom.

„Sporazum iz 2015. koji je zapravo definisao ključne principe, elemente Zajednice srpskih opština, bio je nadogradnja na Briselski sporazum iz 2013. sa jasno određenim principima, elementima koje Zajednica treba da sadrži, a to su glavna tela: predsednik, potpredsednik, Skupštine, Veće... To je bila jedna vrsta razrade Zajednice kako bi ona trebalo da izgleda u praksi“, izjavio je Pavković za Kosovo onlajn. 

Ističe da su dva ključna razloga zbog kojih ZSO do danas nije formiran.

„Ključni razlog jeste i ocena ustavnosti ovog sporazuma Ustavnog suda Kosova. Podsetiću da je 2016. doneo odluku da delovi ovog sporazuma iz 2015. nisu u skladu sa Ustavom. To je bio izgovor za sve prethodne Vlade Kosova da na formiranje ZSO u celosti stave ad akta, iako Ustavni sud nije rekao da ZSO kao takva nije po Ustavu, već delovi ovog jednog konkretnog sporazuma“, kaže Pavković.

Kao drugi razlog neformiranja ZSO navodi „celokupan politički kontekst“.

„Odnosi između Beograda i Prištine su na najnižem nivou od 1999. I jedna potpuna nezainteresovanost vlade Aljbina Kurtija da se uopšte bavi pitanjem formiranja ZSO, kao i, sa druge strane, nedostatak političke volje ili nemogućnosti EU kao garanta sporazuma iz 2013, 2015. i 2023. da nametnu njihovu implementaciju“, precizirao je on.

Pavković naglašava da se za ovih deset godina menjalo dosta toga vezanog za ZSO.

Precizira da poslednji - Ohridski sporazum eksplicitno ne pominje ZSO, ali „referiše se na sve prethodne sporazume i poziva na odgovarajući nivo samouprave za Srbe na Kosovu“.

Kao najznačajniju promenu navodi evropski nacrt Statuta ZSO iz 2023.

„S obzirom da Beograd i Priština nisu mogli da se dogovore, EU je tu zauzela proaktivnu ulogu i predstavila konkretan nacrt Statuta koji bi trebalo da bude usvojen od strane kosovske Skupštine. Međutim, taj Statut nikada nije javno objavljen, tako da nije dostupan javnosti, niti je ikada Vlada Kosova bila spremna da ga uključi u ozbiljnu diskusije i stavi na glasanje, tako da on ostaje, na neki način, enigma“, naglašava Pavković.

Ono što nije enigma, dodaje, jeste da ovaj evropski nacrt predstavlja „ozbiljnu konkretizaciju svih prethodnih sporazuma“.

„Jasno stavljanje na papir i funkcije i ovlašćenja ZSO i njen odnos sa centralnom vlašću, kao i čitavu strukturu administracije ZSO“.

Pavković je uveren i da bi promena vlasti, posebno u četiri opštine na severu Kosova mogla da utiče na „aktuelizovanje“ i nov pritisak po pitanju formiranja ZSO.

„S obzirom da će srpska zajednica učestvovati na izborima, tu pre svega mislim na Srpsku listu, ali i na ostale, verujem da ukoliko dođe do formiranja novih lokalnih vlasti, pre svega u četiri severne opštine, da će onda lokalne vlasti insistirati na formiranju ZSO i izvršiti pritisak na vladu u Prištini i međunarodnu zajednicu“, naveo je Pavković.

Međutim, dodaje, ni to neće biti „nikakav garant“.

„Možemo očekivati pojačao insistiranje i lobiranje, ali to nije garant da će ZSO biti formiran, jer će pre svega zavisiti od toga ko formira vladu na centralnom nivou i koliko će nova vlada biti zainteresovana da krene u dalji proces kreiranja ZSO. I zavisi naravno od međunarodne zajednice koliko će biti spremni da izvrše pritisak na vladu u Prištini da se krene u implementaciju“, kaže Pavković.