Petrič: Verujem da će Kurti formirati ZSO, nacrt statuta nije konačan i ostaje predmet pregovora

„Mislim da je posredovanje EU, posebno u prvih deset godina, donelo važne rezultate. Nažalost, poslednjih godina ima malo napretka. Postoji mnogo razloga za to: obe strane nisu ispunile očekivanja međunarodne zajednice i EU, a mnogi posrednici koji su radili na razvoju dijaloga na Kosovu prirodno su razočarani što stvari ne idu dobro. U međuvremenu, kako se svet promenio i kako se situacija u Evropi i globalno mnogo promenila, mislim da bi trebalo da bude u interesu Kosova da se angažuje i učini sve kako bi postalo potpuno suverena država, poštovana od svojih suseda, uključujući Srbiju, deo Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Nato, a kasnije, nadamo se, i Evropske unije. To bi trebalo da bude veoma jasan put. Jedna stvar je važna: Kosovo je možda jedini slučaj gde je zapadna, posebno američka vojna intervencija proizvela manje-više funkcionalnu suverenu državu, iako još uvek pod nadzorom međunarodnih organizacija. Ali to je nešto za šta Kosovo sada mora da se pripremi, da složi sve delove koji će ga transformisati u punopravnu državu“, naveo je on.

Govoreći o međunarodnom priznanju, ukazao je da nepriznavanje od strane pojedinih država i dalje predstavlja ključnu prepreku.

„Jasno je da mnoge zemlje i dalje ne priznaju Kosovo i mislim da je to problem koji slabi njegov evropski i međunarodni status. Mislim da dok god pet članica EU ne priznaje Kosovo neće biti napretka, ili barem značajnog napretka ka članstvu, što je, po mom mišljenju, veliki ekonomski, društveni i politički gubitak za Kosovo. To je nešto čime sada treba da se pozabavi i verujem da je, u ovoj 27. godišnjici od početka Nato intervencije, pravi trenutak da se odgovori na otvorena unutrašnja pitanja. Potrebni su odgovori parlamenta, predsednika, premijera… Postoji toliko otvorenih unutrašnjih pitanja koja pre svega moraju biti rešena. Zabrinut sam kada pogledam šta se dešava u svetu, u Gazi, sada u Iranu, u Ukrajini... Evropa neće više čekati zemlje koje žele u EU ako ne urade svoj domaći zadatak. To je nešto što me veoma brine i mogu da kažem jedno: pre svega, to je dužnost samih država, vlada u regionu. Kao građanin Austrije, smatram i da mi kao Austrijanci, odnosno vlada i civilno društvo, možemo da učinimo više da motivišemo Kosovo da ide napred“, rekao je on.

Na pitanje da li se može očekivati nova intervencija međunarodne zajednice, Petrič je bio izričit da do toga neće doći.

„Mislim da je to deo suvereniteta koji treba poštovati. Međunarodno priznato Kosovo mora da uradi svoj domaći zadatak, odnosno da reši unutrašnja pitanja“, naglasio je.

Komentarišući unutrašnju političku situaciju, ocenio je da je blokada nanela ozbiljnu štetu.

„Oni kojima je stalo do Kosova, kao što je meni, veoma su zabrinuti i mislim da nešto zaista mora da se dogodi u zemlji. Godina 2025. bila je izgubljena godina za Kosovo. To ne sme da se ponovi u 2026“, rekao je Petrič.

Govoreći o mogućnosti novih izbora, naveo je da će ključnu ulogu imati institucije.

„Videćemo šta će odlučiti Ustavni sud. Od toga treba krenuti: da li će biti novih izbora, koji nisu poželjni, ili će se pronaći rešenje u parlamentu kako bi se izabrao novi predsednik Kosova. Mislim da su to pitanja koja međunarodna zajednica ili Evropljani ne mogu rešiti umesto Kosova“, rekao je.

Petrič je ukazao i na to da Kosovo više nije u fokusu međunarodne zajednice zbog drugih globalnih kriza.

„Pre svega, prošlo je mnogo godina. Trenutno nema bezbednosnog rizika, niti bezbednosnih problema u regionu. Fokus EU i SAD je negde drugde. Evropljani su više fokusirani na rat, odnosno rusku agresiju na Ukrajinu i drago mi je da mogu da kažem da je Kosovo na pravoj strani istorije, na strani napadnute države, odnosno Ukrajine. Naravno, SAD su u situaciji da ulaze u veoma složenu situaciju sa Iranom, što utiče i na Evropu, uključujući rast cena. Evropljani, naravno, moraju da se bave i drugim velikim pitanjima. Na Bliskom istoku i dalje nema rešenja, Gaza je i dalje razorena, obnova nije počela, postoji socijalna i humanitarna katastrofa. Postoji mnogo drugih problema i Kosovo više nije na listi prioriteta. Zato unutrašnja pitanja moraju da se rešavaju samostalno“, rekao je.

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Petrič je podsetio na ranije postignut dogovor u dijalogu i kazao da nije predviđeno da ZSO bude formirana po modelu Republike Srpske.

„Pre jedanaest godina, tadašnja efikasnija vlada Kosova, ne mogu da se setim koja, potpisala je sporazum u dijalogu o stvaranju nečega što ne bi bila Republika Srpska, što Evropljani nikada ne bi dozvolili, ali što bi dalo model autonomije i mogućnosti za većinu srpske zajednice na severu Kosova. Mislim da je to zaista nešto što treba mnogo ozbiljnije razmotriti. Samo dugoročno možete privući Srbe koji imaju kosovsko državljanstvo da sarađuju sa Prištinom, ako osećaju da su dobili pošten dogovor. I ponavljam, znam šta se dogodilo u Bosni sa Republikom Srpskom, ali to neće biti prihvaćeno na Kosovu. Biće nečega, ali to mora da uradi Priština u saradnji sa građanima na severu, sa Srbima na severu“, rekao je.

Na pitanje da li veruje da će Kurti biti taj koji će sprovesti ZSO odgovorio je potvrdno.

„Da. Čekam i tako mi je rečeno. I od premijera svaki put kada se sretnemo i razgovaramo o tome. Takođe pokušavam da ga ubedim da bi pronalaženje kompromisnog rešenja za status kosovskih Srba ojačalo status Kosova u Evropi. To bi bio važan korak ka EU. To je nešto što gospodin Kurti, koji je sada najmoćniji političar tamo, sa najvećom podrškom javnosti, treba da učini. To je neophodno“, rekao je Petrič.

Govoreći o odnosima lidera u Beogradu i Prištini, Petrič je ocenio da je dijalog izostao.

„Ovde postoje dve stvari. Prva je da su obojica odrasli ljudi. Sećam se da sam pre mnogo godina organizovao sastanak u ime austrijskog predsednika u Alpbahu u Tirolu, gde su gospodin Vučić i gospodin Tači mogli da razgovaraju. Nažalost, danas sa gospodinom Kurtijem takvo osnovno demokratsko ponašanje, razgovor sa onima koje smatrate protivnicima, više ne postoji. Druga stvar koju želim da naglasim jeste da bi trebalo da bude mnogo lakše za gospodina Kurtija da priđe gospodinu Vučiću, jer bi Srbija trebalo da se povuče i odustane od svojih zahteva za sever. Kosovo bi time nešto dobilo. Pa zašto ne preuzeti inicijativu, dati predlog i pokušati da se ubede neki Srbi u severnoj Mitrovici da sarađuju. Sreo sam, poslednji put kada sam bio u Prištini, jednog Srbina sa severa koji nije deo Vučićevog pokreta i koji je spreman za pragmatičnu saradnju. Mislim da ih ima mnogo, ali treba im ponuditi takvu mogućnost. Treba identifikovati Srbe na Kosovu koji žele saradnju. Ima ih mnogo na jugu, na severu je teže, ali politika je težak posao. Ovo bi bio test za kvalifikaciju Kosova za Evropsku uniju“, rekao je Petrič.

Na pitanje da li to podrazumeva nove ustupke, on je odgovorio da fokus treba da bude na praktičnim rešenjima.

„Ne nužno o ustupcima. Treba da govorimo o tome šta treba postići, šta zaista treba da bude funkcionalan aranžman. Mislim na praktična, pragmatična rešenja koja su neophodna da bi sistem funkcionisao i da bi se ostvario napredak, ekonomski napredak. Saradnja između srpske zajednice, ali i saradnja između ostatka Kosova i severa. To mora da se radi korak po korak. Veoma je teško, ali mora da se uradi. Postoje primeri širom Evrope gde je saradnja danas bolja nego pre 30 godina, uključujući Južni Tirol. Dolazim iz slovenačke manjine u Koruškoj. Uspostavili smo dobre odnose između Slovenije i Austrije tokom mnogo godina. Bilo je veoma teško jer smo pre 100 godina imali rat i invaziju. Ali to mora da se prevaziđe. Treba uzeti pozitivne primere koji postoje u Evropi i to će funkcionisati. Uveren sam!“, rekao je.

Govoreći o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, Petrič je istakao da ništa nije konačno definisano, a da je zamišljen model koji bi doprineo funkcionalnosti jedinstvenog Kosova.

„Ništa nije uklesano u kamenu. Sve je predmet pregovora. Rekao bih da postoji načelni sporazum od pre jedanaest godina u Briselu. Ali, naravno, morate videti detalje. Odgovori moraju da se pronađu. Sitnice koje treba organizovati moraju biti razjašnjene od početka, uz jasno razumevanje da to neće biti Republika Srpska u zakonodavnom ili bilo kom drugom smislu, već model koji će biti jedinstven i služiti svrsi funkcionalnog i jedinstvenog Kosova“, zaključio je Petrič.