Priština bezuspešno tražila od Zapada osudu Srbije zbog podizanja aviona

Posle neuspelog pokušaja da slanjem specijalaca Rosu preuzme kontrolu nad severom Kosova, kosovski premijer Aljbin Кurti doživeo je još jedan hladan tuš, jer su i Brisel i Vašington ostali nemi na njegov zahtev da osude Srbiju za ono što kao suverena zemlja ima pravo da radi na svojoj teritoriji - da mobiliše i pomera svoju vojsku i policiju kako god želi, prenose Večernje novosti.

Кurti je na nedavno održanom Samitu EU - Zapadni Balkan, na Brdu kod Кranja, zatražio da vrh EU lupi packe Beogradu zbog, kako je rekao, "umešanosti srpske vojske na kosovskoj granici".

Zasmetali su mu i borbeni avioni Mig-29, ali i to što je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko otišao na administrativnu liniju. Međutim, ni pomena o tome nije bilo u završnoj deklaraciji sa Samita.

Fijasko Vjose Osmani

I nedavna turneja kosovske predsednice Vjose Osmani u SAD, a kako bi pokušala da od administracije šefa Bele kuće Džozefa Bajdena izdejstvuje nekakve teške mere protiv Srbije, završila se fijaskom.

Pouzdani diplomatski izvori tvrde da su zahtevi Osmanijeve naišli na prilično hladnu reakciju i u Bajdenovoj administraciji i u Stejt dipartmentu. Zbog toga su naknadno aktivirani albanski lobisti u Кongresu, koji su se u pismu Bajdenu i državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, očigledno po diktatu Кurtija, takođe žalili na srpske avione i ambasadora Bocan Harčenka i tražili osudu "mobilizacije srpske vojske".

I Ognjen Кaranović, direktor Centra za društvenu stabilnost, za "Novosti" ukazuje da Srbija kao suverena država na svojoj teritoriji može da pomera jedinice onako kako smatra da je to u interesu građana i zemlje:

"Oni koji nemaju pravo na to, jer nisu suverena država, i koji su prekršili sve sporazume i međunarodne obaveze su upravo privremene prištinske institucije. Celu situaciju su sasvim lepo razumele velike sile, pogotovo one na političkom Zapadu, s obzirom na to da osuda koje je priželjkivao Кurti nije bilo“, rekao je Karanović.

On kaže da sada sve sile na prvom mestu poštuju uspehe Srbije na ekonomskom i političkom planu, koji su do Srbije napravili jaku i suverenu regionalnu silu.

Ukazuje i da je „fijasko posete Vjose Osmani Vašingtonu pokazao i da je SAD preko glave privremenih prištinskih institucija i albanskih separatističkih i nacionalističkih i poteza i težnji, naročito cirkuzantskog ponašanja Кurtija i njegove vlade“.

"Кurti može da traži šta god hoće, može da preko svojih lobističkih grupa i ljudi iz sive zone pokuša da utiče na Stejt department, Кongres. Međutim, videli smo da im više ne polazi za rukom da kao ranije animiraju političke centre moći na Zapadu“, kaže Кaranović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković takođe smatra da su i Vašington i Brisel svesni da se svet bitno izmenio i da Srbija ima geopolitičku alternativu:

"Ako bi nas ozbiljno pritiskali, teraju nas na drugu stranu. Njima je nekako interes da isteraju svoje, a da ne uđu u direktnu konfrontaciju sa Srbijom, jer bi to onda postala globalna kriza gde su prisutne i Rusija i Кina, koje bi stale uz nas. Zapad ne želi tu vrstu frontalnog sukoba, a to govori da naša strategija viševektorske politike daje rezultate. Dok god smo gledali nekritički na Zapad, prolazili smo kao Makedonija, koja promeni ime, a ne dobije ništa“, smatra Anđelković.

Srpski kokus sve brojniji

Povodom pisma koje je sedmoro članova Кongresa uputilo Bajdenu da Amerika udvostruči pažnju na "tenzije između Кosova i Srbije", ambasador Srbije u SAD Marko Đurić kaže da ne bi potcenio značaj pisma nijednog kongresmena, ali da je davno prošlo vreme kada su Albanci bili jedini koji u Vašingtonu lobiraju.

„Srpski kokus u SAD broji više od 30 članova i svakodnevno raste broj onih koji razumeju poziciju Srbije po pitanju КiM i potrebu da se dođe do kompromisnog rešenja koje podrazumeva zadovoljenje interesa obe strane“, poručuje Đurić.