Šćekić: Beograd i Priština nisu u situaciji da odbiju francusko-nemački predlog

Novinar Jakša Šćekić ocenio je da ni Beograd, ni Priština nisu u situaciji da odbiju francusko-nemački predlog i dodao da javnost nije upoznata sa tekstom tog predloga, jer kako ističe, postoji tajnost pregovaračkog procesa, prenosi Politika.

Šćekić je dodao da je pregovarački proces između Beograda i Prištine sličan vozu koji je krenuo iz stanice i putuje da bi stigao na svoju krajnju destinaciju.

„Na nekim deonicama taj voz će kao i naš voz Soko, ići 200 kilometara na sat, ali biće i deonica na kojima će mu isključivati struju pa će ići 20 ili 30 kilometara na sat”, rekao je Šćekić.

On je naglasio da ni Beograd, ni Priština nisu u situaciji da odbiju francusko-nemački predlog.

„Javnost nije znala ni šta je bio sadržaj mirovnih predloga na osnovu kojih je zaključen Dejtonski sporazum. Saznali smo to tek kada su završeni pregovori. Isto važi i za izralesko-palestinske pregovore u Kejmp Dejvidu. Ni tada se nisu znali detalji pregovora”, podsetio je Šćekić.

Kako je rekao, kada pregovori Beograda i Prištine budu završeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi trebalo da izađe pred javnost i kaže „koja je cena odbijanja, a koja prihvatanja predloga”.

„Vučić je shvatio da u Srbiji postoji jedna tiha većina koju interesuju standard, bolji život i bolje plate i penzije, zapošljavanje, društvo u kojem žive mladi ljudi i ne žele da idu u inostranstvo”, rekao je on za Tanjug.

Šćekić je naveo i da ne shvata one koji traže da se Kosovo vrati u ustavno-pravni poredak Srbije.

„Kosovski Albanci neće da žive sa Srbima na Kosovu i Metohiji i ova vlast mora da pregovara kako da se Srbima koji žive na Kosovu olakša život. Situacija ne sme da se zateže, već pristup mora biti otvoren i konstruktivan, uprkos Kurtiju i njegovom političkom delovanju usmerenom da udovolji albanskoj javnosti na KiM”, rekao je Šćekić.

Govoreći o protestu desničara ispred Predsedništva Srbije 15. februara, na Dan državnost Srbije, on je kazao da je to samo nastavak onoga što se događalo nešto ranije u Narodnoj skupštini.

„Za mene je osnovno pitanje ko je dozvolio formiranje i organizovanje takozvanih Narodnih patrola. To je za mene ozbiljna stvar kojom bi morala da se pozabavi država”, rekao je Šćekić.